Čipovi na prvoj liniji fronta između SAD i Kine

Sjedinjene Američke Države i Kina krenule su da vade svoja najjača oružja u trgovinskom ratu u okviru šireg sukoba u kojem se svetski ekonomski poredak ubrzano račva na dve zaokružena i odvojena ekonomska sveta. Na prvu liniju fronta u ovom svojevrsnom drugom hladnom ratu sve jasnije su istureni poluprovodnici i retki zemni elementi i sirovine, kao prvoklasno geopolitičko oružje.

Odluka zvaničnog Pekinga da ograniči izvoz kritičkih materijala i potonja američka reakcija da pripreti uvođenjem dodatne carine od 100 odsto za robu iz Kine, kao i kontrole izvoza za celokupan ključni softver proizveden u SAD, uplašio je svet da će biti potpuno poništeno primirje u trgovinskom nadgornjavanju dve sile sklopljeno na pregovorima u Madridu.

Iako je predsednik SAD Donald Trump naveo da može odustane od velike eskalacije ukoliko Kina odustane od planiranih ograničenja te da je i dalje moguće da se sastane sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom krajem ovog meseca, ovo zaoštravanje teško da će biti potpuno stavljeno po strani, budući da je kinesko ograničavanje izvoza retkih sirovina predstavljalo direktan udar na američku i evropsku odbrambenu industriju.

U američko-kineskoj unakrsnoj vatri oko retkih materijala neophodnih za industriju moćnih čipova našla se i Evropa, koja je, prema oceni analitičara "prešla Rubikon", jasno stavivši do znanja da više neće biti neutralna u okviru hladnog rata između SAD i Kine, koju pomaže Rusija, bar kada su u pitanju čipovi, podaci, sirovine, kritična infrastruktura i lanci snabdevanja. To se videlo u tome što je holandska vlada prvi put primenila vanredna ovlašćenja za slučaj ugrožene nacionalne bezbednosti da bi preuzela tehnološku firmu u vlasništvu Kine.

Proizvođači oružja ne mogu bez Kine

Odluka Peking da uvede "najstrože kontrole izvoza do sada" za retke zemne elemente i magnete, koji su zapravo potrebni za tehnologije u odbrambenom, automobilskom i energetskom sektoru, izazvala je zabrinutost u Americi i Evropi jer Kina kontroliše 90 odsto prerade retkih zemnih elemenata i odgovorna je za oko 70 odsto svetske eksploatacije ruda od ključnog značaja.

Bloomberg

 

"S geostrateškog stanovišta, ovo pomaže Kini da zauzme dominantniju poziciju pred sastanak s Trumpom", kazao je Tim Zhang, osnivač singapurskog tink-tenka Edge Research.

Od sada će stranim kompanijama takođe biti potrebna dozvola kineskih vlasti za izvoz, na primer, magneta sa samo malim tragovima kineskih komponenti. To takođe utiče na kompanije koje proizvode poluprovodničke tehnologije kao što su kompjuterski čipovi, potom proizvođače vojne tehnologije koji verovatno ne bi tako lako dobijali izvozne dozvole, ali i mnoge druge proizvodne sektore.

"U okviru lanca vrednosti poluprovodnika, nove kineske kontrole izvoza će verovatno najviše uticati na proizvođače čipova koji koriste hemikalije na bazi retkih zemnih elemenata tokom procesa izrade čipova i proizvođače alata koji integrišu magnete od retkih zemnih elemenata u svoju opremu", rekao je Jacob Feldgoise, viši analitičar za istraživanje podataka u Centru za bezbednost i nove tehnologije Univerziteta Džordžtaun.

Kineski potez predstavlja šok za evropske i američke kompanije, jer iako se značajna nalazišta retkih metala nalaze na mestima poput Vijetnama, Brazila, Australije, Rusije, Kanade i Indije, skoro polovina svih svetskih rezervi nalazi se u Kini. EU se skoro potpuno snabdeva iz Kine, koja po pitanju sedam retkih metala ima apsolutnu nadmoć nad SAD.

Bloomberg

Sedamnaest metala je grupisano pod zajedničkim nazivom "retki zemni materijali", jer se zbog svojih neobičnih magnetnih i optičkih svojstava koriste se u širokom spektru svakodnevnih proizvoda, naročito kada je u pitanju moderna tehnologija. Nalaze se u ekranima, preciznim sočivima kamera mobilnih telefona, automobilima, zvučnicima, mikrofonima, kompjuterima, potom medicinskoj tehnologiji, magnetima u elektronskim i energetskim uređajima, ali i u mnogim oblastima vojne tehnologije, od radara i naočara za noćno gledanje, preko raketnih motora, do laserskog ciljanja.

Koliki je značaj u odbrambenoj industriji, možda najbolje oslikava podatak da američki borbeni avion F-35 sadrži približno 500 kilograma retkih zemnih elemenata. Stoga ne čudi oštra i brza Trumpova kontramera, jer je zavisnost od retkih zemnih elemenata iz Kine posebno kritična.

Industrijska strategija proizvela dominaciju

Kina sada to koristi kao svoju ogromnu geopolitičku i industrijsko-političku prednost, pri čemu njena dominacija u ovoj oblasti nije slučajnost. Ona je rezultat strategije industrijske politike koja je započeta pre oko dvadeset godina kada su SAD dominirale ovim tržištem, zbog otkrivenih velikih nalazišta u Kaliforniji. Rudarstvo i prerada retkih metala su složeni, skupi i prljavi, što su faktori koji su izazivali glavobolje političarima u Evropi i delom u SAD, ali ne i u Kini. Dok su SAD i EU proteklih decenija prebacivali industriju u Kinu, Kina je izgradila sopstvenu industriju, ali i razvijala rudarstvu, otvorivši brojne rudnike i metalurške pogone koji relativno jeftino obrađuju metale.

Bloomberg

 

Ova koncentracija daje Kini geopolitičku prednost jer postoji malo drugih koncentrisanih nalazišta retkih metala. U drugim zemljama su količine tih metala uobičajeno premale da bi rudarstvo bilo isplativo. Čak i kada se otkriju neka značajnija nalazišta, poput nedavno otkrivenih u Švedskoj i Norveškoj, za isplativost je neophodno uspostaviti kompletan lanac od rudarstva do proizvodnje i prodaje magneta ili čipova, što često traje bar 10 godina.

Prema projekcijama Međunarodne agencije za energiju (IEA), čak i ako se pojave novi igrači, rudarstvo će ostati koncentrisano u nekoliko zemalja do sredine sledeće decenije. Iako je Australija sagledana kao zemlja koja će sve više eksploatisati ov kritične sirovine, Kina će i dalje dominirati preradom i za deset godina. Kako IEA očekuje, do 2035. godine Kina će i dalje proizvoditi oko 80 procenata retkih zemnih elemenata.

I dok ekonomski analitičari preporučuju, pre svega EU, da svoje potrebe namiri na drugim mestima ili da retke metale zameni alternativnim materijalima, firme u globalnom lancu snabdevanja poluprovodnicima uveliko se pripremaju se za poremećaje.

Holandija preuzela kinesku firmu Nexperia

Američka ograničenja izvoza čipova iz 2022. godine postavila su svojevremeno scenu za ovaj američko-kineski geoekonomski rat u kojem je kinesko ograničavanje izvoza ključnih retkih sirovina očekivan odgovor. Ali prošlonedeljni potez zvaničnog Haga otišao je mnogo dalje od administrativnog usklađivanja Holandije sa američkim interesima i politikom, što se inače prošle godine videlo kada je Holandija bila prva evropska zemlja koja pristala da primeni američka ograničenja kineskom pristupu tehnologiji poluprovodnika.

Bloomberg

 

Pozivajući se na Zakon o dostupnosti robe, holandska vlada je preuzela kontrolu nad kineskom firmom za proizvodnju čipova sa sedištem u Holandiji Nexperia kako bi se "sprečila situacija u kojoj bi čipovi koje proizvodi postali nedostupni u slučaju izvanrednih okolnosti".

"Morali smo, bez njihovih proizvoda ugrožena je sigurnost Evrope", saopštila je vlada u Hagu, dodajući da je ova "izuzetno neuobičajena" mera donesena nakon što je ministarstvo ekonomije uočilo "nedavne i ozbiljne znakove problema u upravljanju i poslovnim odlukama unutar Nexperije". "Ti su znakovi predstavljali pretnju kontinuitetu i očuvanju ključnog tehnološkog znanja i sposobnosti na holandskom i evropskom tlu. Gubitak tih sposobnosti mogao bi ugroziti ekonomsku sigurnost Holandije i Evrope."

Nexperia je holandska ispostava kineske kompanije Wingtech Technology, specijalizovana za masovnu proizvodnju čipova koji se koriste u automobilskoj industriji, potrošačkoj elektronici i drugim sektorima. To je čini ključnim delom lanca snabdevanja evropske tehnološke i automobilske industrije, a vlada u Hagu je istakla da je posebno ranjiva evropska proizvodnja automobila.

Kineski direktor kompanije Zhang Xuezheng je smenjen, a amsterdamski sud će postaviti novog direktora dok će holandski ministar Vincent Karremans sada moći da blokira ili promeni odluke koje donosi upravi odbor Nexperije.

Prethodno je Nexperia bila prisiljena da odustane od fabrike silicijumskih čipova u Njuportu u Velikoj Britaniji, jer su tamošnje vlasti takođe izrazile zabrinutost za nacionalnu sigurnost. Zasad joj je na britanskom tlu ostao samo fabrički pogon u Stokportu, ali najveći deo proizvodnje joj je u Holandiji i Nemačkoj.

Nakon objave holandske vlade, na Šangajskoj berzi je čak za 10 odsto pala vrednost akcije kompanije Wingtech Technology.

"Odluka holandske vlade da zamrzne globalno poslovanje Nexperije pod izgovorom 'nacionalne bezbednosti' predstavlja preteranu intervenciju motivisanu geopolitičkim pristrasnostima, a ne stvarnom procenom rizika", poručili su iz Wingtech Technologyja u objavi na platformi WeChat, koja je kasnije izbrisana, ali ju je arhivirao kineski analitički blog Pekingnology, preneo je kanadski TV kanal CNBC.

Hijerarhija moći

"Holandija je upravo prešla geopolitički Rubikon", ocenila je na društvenoj mreži X bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku Velina Čakarova, dodajući to više nije samo trgovinski problem već front u sistemskoj borbi između SAD i kinesko-ruskog bloka, to jest drugom hladnom ratu u kojem poluprovodnici i retki zemni elementi definišu hijerarhiju moći. "Najotvorenija evropska ekonomija je sada prihvatila da strateška zavisnost znači veliku ranjivost."

Bloomberg

Prema pojedinim ocenama, ovaj potez je i dokaz da je doba neutralnosti Evrope u trgovinsko-ekonomskom ratu između SAD i Kine definitivno gotovo. Konkretno, da je preuzimanjem strateški važne kineske kompanije, ali planiranjem da zamrznutu rusku imovinu iskoristi za takozvani reparacioni kredit Ukrajini, EU jasno stavila do znanja da je stala na stranu Vašingtona. Doduše, ovaj potez se tumači kao odbrana ne samo američkih već i evropskih interesa.

Holanđani su američke strateške interese branili i ranije, budući da je kompaniji ASML, koja proizvodi mašine ključne za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika, zabranila da izvozi u Kinu neke od svojih ključnih alata, među kojima i mašinu za ekstremno ultraljubičastu (EUV) litografiju koja se koristi za izradu moćnih čipova, poput onih koji se ugrađuju u Apple iPhone. S druge strane, to predstavlja i evropski odgovor na to što je kineska odluka da ograniči izvoz ključnih retkih materijala usmerena dobrim delom na evropske odbrambene kompanije koje zbog rata u Ukrajini moraju drastično da povećaju proizvodnju.

"Sledeći deo je težak (za EU): upravljanje kineskom odmazdom, obezbeđivanje evropskih lanaca snabdevanja čipovima i priprema za svet podeljen na dva konkurentska tehnološka, trgovinska i ekosistema lanaca snabdevanja", ističe Čakarova uz zaključak da je za Evropu doba neutralnosti u tehnologiji, geoekonomiji i geopolitici završeno.

Bloomberg

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je na društvenoj mreži X saopštio da se Kina protivi "preteranom rastezanju koncepta nacionalne bezbednosti i preduzimanju diskriminatornih mera usmerenih na kompanije određene zemlje".

"Treba poštovati tržišne principe, a trgovinska pitanja ne smeju se politizovati", istakao je, dodajući da će Kina čvrsto braniti naša legitimna i zakonita prava i interese.