Počnimo ljubav iz početka - buđenje nuklearne energije

Nuklearna električna energija, kao proizvod civilne upotrebe vojne tehnologije, od samog početka se suočavala sa jednim velikim problemom. Sva racionalna obećanja o čistoj energiji i visokoj energetskoj efikasnosti bila su suprotstavljena strahovima šire javnosti, koja je u nuklearnim elektranama videla opasnost od nuklearne pečurke. Da strahovi nisu bezrazložni postarali su se incidenti u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. godine. Bauk nuklearki se veoma duboko ukorenio i među političarima, do te mere da je 2023. godine Nemačka zatvorila i svoju poslednju nuklearnu elektranu. Iako je takva politika pogodovala kratkoročnim političkim ciljevima zelenih partija, realnost ih je ubrzo demantovala.

 

Dekarbonizacija i rast potrošnje: energetski paradoks 21. veka

Svetski napori ka dekarbonizaciji odvijaju se paralelno sa rapidnim rastom potrošnje električne energije, prvenstveno podstaknutim razvojem veštačke inteligencije. Suočavajući se sa situacijom u kojoj je potrebno gasiti proizvođače energije koji zagađuju životnu sredinu, a istovremeno obezbediti izvore energije za održiv ekonomski rast, svet je ponovo otkrio nuklearnu energiju. U nedelji u kojoj se opraštamo od poznate pevačice Beti Đorđević, deluje prikladno da za buđenje nuklearne energije u svetu iskoristimo stihove njene najpoznatije pesme – počnimo ljubav iz početka.

Prva nuklearna elektrana koja je povezana na distributivnu mrežu otvorena je 1954. godine u SSSR-u, u blizini Moskve. Nakon Obninske elektrane, delovalo je da je nuklearna energija ključ za zadovoljenje svih budućih potreba za električnom energijom. Razvijene zemlje su se fokusirale na obezbeđivanje električne energije iz izvora koji ne zagađuju direktno životnu sredinu i pružaju naizgled neograničene megavate iz svojih turbina.

Bloomberg

 

Incidenti koji su promenili tok istorije

Da nuklearna energija ne postane svetski El Dorado postaralo se nekoliko ozbiljnih nuklearnih incidenata, koji su dodatno pojačali sumnje u bezbednost sistema. Prvi značajan incident dogodio se 1979. godine na ostrvu Tri Milje u SAD. Nakon njega usledila je nuklearna eksplozija reaktora u Černobilju 1986. godine, a zatim i poslednja velika nesreća u Fukušimi 2011. godine, nakon udara razornog cunamija. Svaki incident je dodatno jačao protivnike nuklearne energije i hranio njihovu argumentaciju da tehnologija nije u potpunosti bezbedna i da svaki ozbiljniji propust može biti koban, ne samo lokalno, već i globalno. Paralelu sa nuklearnom bezbednošću često vidim u avio-saobraćaju. Iako je to najbezbedniji vid saobraćaja, pad aviona, kao i nuklearna katastrofa, gotovo uvek imaju fatalne posledice za sve uključene.

Jugoslovenski nuklearni plan koji nikada nije realizovan

Godine nakon Černobilja obeležile su najsporiji period rasta nuklearne energije, dok se na prostoru bivše Jugoslavije njen razvoj u potpunosti zaustavio. Strateški plan SFRJ u oblasti razvoja nuklearne energije predviđao je da baš krajem 2025. godine u funkciji budu 23 nuklearne elektrane, u svim bivšim republikama osim u Crnoj Gori.

Međutim, desio se Černobilj, a ni Jugoslavija nije mnogo bolje prošla, tako da je danas u funkciji samo prva od te 23 elektrane – NE Krško, na granici Hrvatske i Slovenije. Interesantno je da je baš na dan nuklearne katastrofe u Černobilju trebalo da se zatvori poziv za izgradnju narednih nuklearnih elektrana, prvo NE Prevlaka kod Siska, a zatim još dve elektrane na Dunavu. One su trebalo da budu završene do 2000. godine, uz uključivanje prvenstveno domaće industrije.

Stringer/AFP/Getty Images Nukelarna elektrana Krško

 

Kao reakciju na Černobilj, Jugoslavija uvodi moratorijum na razvoj nuklearne energije, gasi programe na svojim univerzitetima i prestaje sa svakim razvojem civilnog nuklearnog programa. Tek 2024. godine Srbija ukida moratorijum i ponovo otvara pitanje izgradnje prve nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, koja bi se na mrežu mogla priključiti između 2040. i 2045. godine. Paralelno sa tim, Slovenija se priprema za mogućnost da već 2028. godine započne radove na drugom bloku NE Krško. Gledajući van prostora bivše Jugoslavije, Mađarska proširuje postojeću NE Paks sa dva nova reaktora, Bugarska planira dodatne kapacitete u elektrani Kozloduj, dok Turska privodi kraju izgradnju svoje prve nuklearne elektrane Akuju.

Globalno buđenje nuklearne energije

Napori za revitalizaciju nuklearne energije na Balkanu u skladu su sa širim svetskim buđenjem nuklearne energije. Trenutno je u svetu aktivno oko 440 reaktora, dok je oko 70 u izgradnji. Kina, Rusija i Indija grade čak 45 od tog broja, dok je broj predloženih projekata višestruko veći. Zemlje u razvoju vide nuklearnu energiju kao ključni alat za obezbeđivanje novih izvora energije koji neće dodatno zagaditi životnu sredinu niti ih usporiti u dostizanju klimatskih ciljeva. U Istočnoj Evropi posebno se izdvaja Poljska, koja trenutno nema nijedan aktivan reaktor, ali je predložila čak 29 novih u narednom periodu.

Do današnje pomame za nuklearnom energijom došlo se iz čiste nužde. Kako bi svet bio bliži ostvarivanju klimatskih ciljeva do 2050. godine, neophodno je postepeno gasiti velike zagađivače poput termoelektrana. Obnovljivi izvori energije, poput vetra i sunca, ne mogu garantovati stabilnost snabdevanja koja je neophodna za balansiranje elektroenergetskog sistema.

Kako ne možemo uticati na to kada će sunce sijati ili vetar duvati, neophodno je obezbediti čist i stabilan izvor električne energije. Nuklearna energija je trenutno jedina tehnologija koja može odgovoriti na ove zahteve u potrebnom obimu. Pitanje trajnog skladištenja nuklearnog otpada ostaje nerešeno, ali uprkos tome nuklearna energija i dalje predstavlja ključan stub budućeg energetskog sistema.

Veštačka inteligencija kao novi energetski izazov

Pored zamene "prljavih" za "čiste" izvore električne energije, razvoj veštačke inteligencije značajno je povećao ukupnu potrošnju struje, stvarajući potrebu za novim proizvodnim kapacitetima. Nakon decenija stagnacije potrošnje u SAD, data-centri i drugi veliki potrošači povezani sa veštačkom inteligencijom povećaće ukupnu potrošnju električne energije za oko 25 odsto do 2030. godine i čak 80 odsto do 2050. godine.

Takav rast stvara ogroman pritisak na distributivnu mrežu, koja mora da prenese energiju od proizvođača do potrošača. Umesto da se oslanjaju isključivo na javne investicije, kompanije poput Amazona, Google-a, Microsofta i Mete započele su razvoj sopstvenih nuklearnih kapaciteta. Koristeći prvenstveno novu tehnologiju malih modularnih reaktora (SMR), ove kompanije nastoje da obezbede stabilne i pouzdane izvore energije za svoje data-centre u SAD.

Bloomberg

 

Ova tehnologija je još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali nudi bržu primenu i manje kapacitete, reda veličine nekoliko stotina megavata, u odnosu na tradicionalne reaktore koji imaju snagu od jednog gigavata i više. Da je potreba urgentna pokazuje i činjenica da je Microsoft, u saradnji sa kompanijom Constellation Energy, ponovo pokrenuo jedan reaktor u već pomenutoj elektrani Tri Milje, kako bi obezbedio stabilno snabdevanje energijom u narednih 20 godina.

Kako je svet započeo ljubav iz početka sa nuklearnom energijom, vreme je da to učini i Srbija. Usvajanjem najboljih dostupnih tehnologija i uz striktno poštovanje svih bezbednosnih standarda, izgradnja nuklearnih kapaciteta postaje ključna za obezbeđivanje dugoročno stabilnog snabdevanja električnom energijom.

Država se obavezala da do 2050. godine ugasi i poslednju termoelektranu, zbog čega je neophodno već sada aktivno raditi na planiranju i izgradnji zamenskih kapaciteta. Novi hidroenergetski projekti i obnovljivi izvori energije predstavljaju važan deo energetskog miksa, ali stabilan i pouzdan izvor energije može se obezbediti isključivo kroz nuklearnu energiju. Možda Jugoslavije više nema, ali neke stvari je, očigledno, planirala kako treba.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.