Šta (ne)znamo o malim modularnim reaktorima

Tema o potrebi Srbije za nuklearnom energijom i mogućom izgradnjom nuklearnih reaktora ponovo je akuelizovana. Međutim, pre nego što dođe do početka izgradnje nuklearnih reaktora, neophodno je izvršiti niz priprema koje predstavljaju temelj razvoja nuklearne energije u Srbiji, o čemu je Bloomberg Adria pisala.

Pre svega, neophodno je suočavanje građana sa strahom od nuklearne energije kroz učenje o njenim prednostima i novim tehnologijama koje reaktore čine sigurnijim i bezbednijim u odnosu na one iz doba černobiljske katastrofe, i ključno pitanje da li će javnost i nakon boljeg informisanja to prihvatiti. Zatim, ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Važno je angažovati stručnjake koji će upravljati nuklearnim reaktorima, ali i obrazovati buduće generacije za vođenje reaktora. Još jedan važan temelj ka razvoju nuklearne energije jesu finansije, odnosno na koji način će biti finansirana izgradnja reaktora, s obzirom na to da je sve u vezi sa nuklearnom energijom skupo.

Bloomberg Mercury

On što je poznato jeste da je Srbija zainteresovana za izgradnju malih modularnih reaktora. To je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na nedavno održanom nuklearnom samitu u Briselu i dodao da je Srbija zapravo zainteresovana za izgradnju četiri mala nuklearna reaktora, za kombinovani kapacitet od 1.200 megavata. Ono što smo još saznali iz njegove izjave jeste da bi izgradnja ta četiri mala modularna reaktora koštala između 7,5 i osam milijardi evra.

Predsednik je ranije govorio i o mogućoj kupovini udela u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu, u Mađarskoj ili Bugarskoj, međutim ova ideja je u međuvremenu utihnula, a o tome nije bilo reči ni na pomenutom samitu u Briselu.

Na pitanje da li je za Srbiju bolje da izgradi tradicionalnu nuklearnu elektranu, nekoliko malih modularnih reaktora ili da se priključi Mađarskoj ili Bugarskoj u njihovim nuklearnim elektranama, naučni savetnik na Institutu za fiziku Mihailo Savić kaže da je izgradnja tradicionalne nuklearne elektrane u Srbiji bez učešća drugih zemalja skoro sigurno van trenutnih mogućnosti naše države po pitanju ekonomskih, tehnoloških i ljudskih resursa.

"Udeo u nekoj od elektrana u susednim zemljama ili kupovina malih modularnih reaktora u bliskoj budućnosti deluju kao izglednije opcije", rekao je Savić za Bloomberg Adriju.

Šta su mali modularni reaktori

Savić objašnjava da mali modularni reaktori predstavljaju novi tip reaktora čije su dimenzije znatno manje u odnosu na konvencionalne nuklearne reaktore, dok je s druge strane veliki deo njihovih komponenti i podsistema već sastavljen u fabrici u formi modula koji se kasnije relativno jednostavno uklapaju (zato nose naziv modularni). Ova dva kvaliteta značajno pojednostavljuju probleme transporta i instalacije kod ovakvog tipa reaktora, dodaje Savić.

Ističe da, prema Međunarodnoj organizaciji za atomsku energiju, malim se smatraju reaktori sa snagom do 300 megavata električne energije. Savić navodi i da bi, prema veoma gruboj proceni, jedan efikasan reaktor snage 300 megavata mogao da obezbedi dovoljno struje za oko 200.000 domaćinstava.

Bloomberg

Na pitanje koliko otprilike traje proces izgradnje jednog malog modularnog reaktora, Savić odgovara da, uzevši u obzir da ovi reaktori podrazumevaju različite koncepte, konkretan dizajn i efektivnu snagu, kao i da je komercijalna proizvodnja tek u povoju, vrlo je teško dati pouzdanu procenu koliko bi trajao proces proizvodnje i isporuke.

Budući da komercijalna proizvodnja faktički ne postoji nije moguće navesti ni tačnu cenu, ali prema nekim procenama, reaktor snage 300 megavata bi mogao da košta oko milijardu dolara, rekao je Savić.

Kompanije koje prednjače u razvoju ove tehnologije su uglavnom bazirane u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Kini.

Prednosti i mane

Glavne prednosti malih modularnih reaktora direktno proizilaze iz njihovih osnovnih karakteristika, odnosno male veličine i modularnosti, objašnjava Savić. "Manje su zahtevni po pitanju lokacije, dizajn je prostiji te su jednostavniji za upravljanje i održavanje, a samim tim i generalno bezbedniji, zahtevaju ređe obnavljanje goriva."

Od ostalih prednosti jeste i to što je njihova izgradnja jeftinija u odnosu na tradicionalne nuklearne elektrane, brže se grade i samim tim brži je povrat investicije. Mali modularni reaktori često koriste napredne tehnologije i pasivne sigurnosne sisteme koji ih čine bezbednijima i otpornijima na havarije i druge incidente.

Savić kao glavnu manu malih modularnih rektora navodi to da nisu zaista testirani u praksi, tako da do daljeg i ove prednosti, kako kaže, ostaju na papiru.

Pojedini energetski stručnjaci kao manu navode i to da su troškovi po jedinici proizvedene energije viši u poređenju sa tradicionalnim nuklearnim elektranama veće snage.

Lokacija, odlaganje otpada i stručnost

Na pitanje koje bi lokacije u Srbiji bile idealne za postavljanje ovih reaktora i da li i one zahtevaju prisustvo vode kao tradicionalne nuklearne elektrane, Savić odgovara da neki modeli malih modularnih reaktora koriste vodu za hlađenje.

"U tom slučaju prisustvo prirodnog izvora vode (reka, jezero) u okolini može pogodovati, ali nikako nije neophodan uslov s obzirom na to da postoje i druga rešenja", objasnio je Savić.

Kada je reč o odlaganju otpada, Savić kaže postoje jasne preporuke Međunarodne organizacije za atomsku energiju o odlaganju otpada s kojim bi Srbija morala da se uskladi.

"Pitanje odlaganja nuklearnog otpada bi moralo da se reši uvođenjem regulativa i izgradnjom odgovarajuće infrastrukture, a u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije za atomsku energiju. "Međutim, taj aspekt nuklearne tehnologije je odavno detaljno regulisan i ima vrlo dobru reputaciju po pitanju bezbednosti", naglašava Savić.

Depositphotos

A kada je reč o stručnjacima u ovoj oblasti, činjenica je da ih nema dovoljno upravo zbog moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana koji je na snazi od 1989. godine.

Savić kaže da trenutno u Srbiji postoji kadar sa fundamentalnim znanjima iz nuklearne fizike, ali ne i značajan broj stručnjaka sa tehničkim znanjem neophodnim za opsluživanje nuklearnih postrojenja.

"U slučaju da se u RS planira primena nuklearnih tehnologija u bliskoj budućnosti, bilo bi potrebno privući postojeće stručnjake iz inostranstva, obrazovati što više novih kadrova u stranim institucijama, kao i osnovati odgovarajuće smerove na visokoškolskim institucijama koji bi obezbedili kontinuitet obrazovanja budućih stručnjaka", zaključio je Savić.