Tabaković: Upozoreni smo zbog NIS-a, o specijalnoj operaciji ne govorim

Narodna banka Srbije (NBS) dobila je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog rada sa već sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije (NIS), saopštila je guverner Jorgovanka Tabaković. Na događaju koji je organizovala centralna banka, guverner je u više navrata odgovarala na pitanja o naftnoj kompaniji, ali je odbila da iznese detalje o takozvanoj specijalnoj operaciji za NIS, o kojoj su ovih dana pričali državni zvaničnici.

 

Govoreći o sekundarnim sankcijama, Tabaković ih je opisala kao ozbiljnu pretnju, imajući u vidu da je NBS agent države Srbije, operater svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa (utvrđivanja potraživanja između učesnika na finansijskom tržištu) i sve se obavlja preko njih. "Vrlo ozbiljno shvatamo to upozorenje", kazala je u četvrtak, na predstavljanju novembarskog izveštaja NBS o inflaciji.

Prema njenim rečima, uvođenje sekundarnih sankcija prema toj instituciji u načelu bi značilo obustavljanje svih plaćanja. Međutim, napomenula je da centralna banka, usled blokade američke vlade, od tamošnje administracije još nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije značile. "Nismo mogli da dobijemo preciznije informacije o tome šta to znači, zato što je samo deo OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelariji za kontrolu strane imovine) radio, ali za nas je dovoljno reći da možemo da potpadnemo pod sekundarne sankcije. Sam pomen sankcija ne zvuči dobro i ja se nadam da se taj scenario neće realizovati."

Upitana šta može reći o specijalnoj operaciji (termin koji je više puta upotrebljen na vanrednoj sednici Vlade i predsednika Srbije u nedelju, kad se razgovaralo o budućim opcijama za NIS) i ulozi NBS u tome, Tabaković je kazala: "Baš ništa."

"Specijalna operacija je specijalna operacija i o njoj se ne govori. Kakva je to specijalna operacija ukoliko bi javnost o njoj znala svaki detalj? Ono što želim da kažem jeste da NBS ima 29,4 milijarde evra deviznih rezervi i da imamo jedan tehnički problem - nemamo u trezoru dovoljno prostora za skladištenje zlata. Ali upravo radimo na iznalaženju tehničkog rešenja i za to", navela je ona.

Posmatrano od početka godine zaključno sa oktobrom, NBS je neto kupila devize u iznosu od 355 miliona evra. Uz rast cene zlata, to je doprinelo da devizne rezerve zemlje budu iznad rekordnog nivoa s kraja prošle godine. Učešće zlata u strukturi deviznih rezervi dostiglo je oko 20 odsto, a količina zlata preko 52 tone, što je najviši nivo do sada.

Bloomberg

Podsetimo, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović prethodno je rekla da je suština specijalne operacije u tome "da Rusima damo prostor da izaberu sagovornika za pregovore o promeni vlasništva, a da mi taj proces podržimo". "Nakon toga bismo se obratili Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), jer svaka promena vlasničke strukture mora da dobije i američko odobrenje", kazala je ministarka.

Termin se uvrežio u javnosti nakon što se na njega pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici Vlade o NIS-u, rečima: "Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo."

Sankcije u privredi koja se već suočava sa usporavanjem rasta - NBS snizila prognozu

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu ove godine bio je, prema rečima Tabaković, manji od projekcija NBS, i iznosio je dva odsto međugodišnje. Mada je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, uslužni sektor se nije oporavio koliko se očekivalo, a smanjena je i aktivnost u oblasti građevinarstva.

Takođe, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o proizvodnji pojedinih jesenjih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja bila slična kao prošle godine ili blago niža, dok su centralni bankari u avgustu procenjivali njen blagi rast.

"Nova projekcija NBS je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 2,1 odsto", kazala je guverner i dodala da bi rast BDP-a u 2026. trebalo da iznosi 3,5 odsto.

Pomenutih 2,1 odsto je novi najniži nivo rasta koji je neka od relevantnih institucija navela kao prognozu za srpski BDP  za ovu godinu. Prethodno je to bila projekcija Ministarstva finansija, prema kojoj je rast viđen na 2,3 odsto ili više.

Prema njenom objašnjenju, produžena globalna neizvesnost, rast protekcionizma i izražene geopolitičke tenzije, uz društveno-političke tenzije u zemlji, utiču na niži efekat prenetih tendencija iz ove godine u narednu.

"Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, ali i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom 'Skok u budućnost – Srbija Expo 2027' doprineti rastu investicija", ocenila je.

U 2027. godini projektuju da će rast BDP-a iznositi oko pet odsto, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja pomenute izložbe Expo.

Ubrzavanje inflacije po isteku uredbe o maržama

Guverner je naglasila da je usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru najvećim delom rezultat primene uredbe o ograničavanju trgovačkih marži.

Kako je ocenila, inflacija bi usporila i bez te uredbe, koja je u primeni od septembra u periodu od šest meseci, s obzirom na to da je bazna inflacija u septembru usporila na 3,9, a zatim u oktobru na 3,8 odsto, i to kako zbog usporavanja rasta cena industrijskih proizvoda, tako i zbog usporavanja rasta cena usluga.

"Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 odsto u avgustu", kazala je guvernerka.

Dodala je da će se, prema novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija tokom važenja uredbe o ograničenju marži, odnosno do kraja ove i početkom naredne godine, kretati ispod ili oko centralne vrednosti cilja.

Generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević kazao je da od marta (po isteku vladine uredbe o trgovačkim maržama) očekuju blago povećanje inflacije.

Depositphotos

"U nastavku 2026. godine, kao i u srednjem roku, međugodišnja inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, pri čemu će niska baza iz septembra ove godine uticati na to da se inflacija krajem 2026. kreće oko četiri odsto", navela je Tabaković.

Na kretanje inflacije u granicama cilja - pored efekata uredbe i donošenja odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi s ciljem očuvanja stabilnosti cena - uticaće i dalje popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja.

"Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da deluje dezinflatorno, pod pretpostavkom da naredna sezona bude bolja od ovogodišnje, što će doprineti nižim cenama voća i povrća. Rast zarada i, po tom osnovu, veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo bi da deluje u suprotnom smeru, ali ni po ovom osnovu ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnoati", kazala je Tabaković.

Kada je reč o proseku rasta cena, centralni bankari projektuju prosečnu inflaciju od 3,9 odsto za 2025. i 3,3 odsto za 2026, sa stabilnom baznom inflacijom. 

Politika i svetske trgovinske tenzije

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji za devet meseci ove godine po podacima NBS iznosio je 2,5 milijardi evra i bio je, kako je rekla guverner, manji nego prethodne godine - što je slučaj i u drugim zemljama u regionu, u uslovima povećane svetske neizvesnosti usled zaoštravanja trgovinskih politika i izraženih geopolitičkih tenzija.

"Pored toga, na niže prilive po ovom osnovu u Srbiji delovali su i jednokratni prilivi iz prošle godine, kao i društveno-političke tenzije koje su uticale na odlaganje pojedinih investicija", rekla je Tabaković.

Depositphotos

Istakla je da se danak izraženih geopolitičkih tenzija na Srbiju ogleda ne samo u stupanju na snagu sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, već da dodatni izazov predstavlja najava da bi Evropska unija (EU), radi zaštite sopstvene proizvodnje, mogla da smanji kvote za uvoz čelika iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju.

"Ipak, i u takvim kompleksnim okolnostima, nadam se da ćemo, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, ojačanim fundamentima i stvorenim rezervama, zadržati povoljne izglede privrednog rasta i pokazati visok stepen otpornosti na eksterne rizike, kao što je to i do sada bio slučaj", rekla je Tabaković.