text size
Rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. mogao bi iznositi 2,2 odsto, dok bi trebalo da 2026. donese bolji rezultat, procenjuju analitičari Bloomberg Adrije u svom najnovijem izveštaju o makroekonomskim kretanjima, pridruživši se time grupi institucija koje su ove godine snizile (neke i po više puta) svoje projekcije za domaću privredu.
Analitički tim prethodno je očekivao troprocentni godišnji rast za 2025, ali se godina pokazala dosta slabijom u odnosu na 2024, kada je BDP porastao za 3,9 odsto. Za usporavanje ekonomskog zamaha stručnjaci su dosad iznosili više faktora, uključujući slabiju spoljnu tražnju, sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), skromnije investicije i društveno-politička dešavanja u zemlji.
Prva tri kvartala 2025. donosila su pozitivne vrednosti od oko dva odsto.
Opširnije
MMF: Privredni rast Srbije usporen, NIS ključni razlog
Međunarodni monetarni fond ponovo je skrenuo pažnju na rizike povezane sa neizvesnom situacijom oko Naftne industrije Srbije, navodeći taj faktor kao jedan od ključnih za pad privrednog rasta zemlje.
18.12.2025
EBRD upozorava: Rešenje za NIS mora biti brzo da bi se izbegle ekonomske posledice
Pitanje NIS-a što pre rešavati zbog širih posledica po srpsku ekonomiju, uključujući rast i investicije, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adria regionalni direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Matteo Colangeli.
13.12.2025
Fiskalni savet: Budžet za 2026. održiv, ali i dalje netransparentan
U analizi preloženog budžeta Fiskalni savet je naveo da je u pitanju nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine.
21.11.2025
Pri tome, u trećem tromesečju lična potrošnja bila je glavni pokretač, ističe se u analizi - porasla je za 3,4 odsto na godišnjem nivou, a državna potrošnja je skočila za 3,9 odsto. Izvoz robe i usluga povećan je za 4,2 odsto, ali je uvoz porastao za 5,2 odsto, zbog čega je neto trgovina imala blago negativan doprinos. "Bruto formiranje fiksnog kapitala palo je za 2,1 odsto na godišnjem nivou, što odražava slabu investicionu aktivnost."
U oktobru je industrijska proizvodnja pala za 2,3 odsto na godišnjem nivou, ali je smanjena za 2,1 odsto na mesečnom nivou. Prerađivačka industrija pala je za 0,7 odsto na godišnjem nivou, a snabdevanje električnom energijom i gasom za 14,6 odsto, dok je rudarska proizvodnja porasla za 5,9 odsto. Promet u trgovini na malo ostao je snažan i porastao je za 7,4 odsto međugodišnje u realnim iznosima. U periodu januar-oktobar realni promet je porastao za 3,2 odsto.
Revidirana procena analitičara dolazi kao najnovija u nizu sličnih, a među poslednjima se po ovom pitanju oglasio Međunarodni monetarni fond, saopštivši da se za 2025. očekuje rast BDP-a od oko dva odsto.
Jačanje privrede u 2026.
Za 2026. analitičari Bloomberg Adrije očekuju oporavak, sa rastom od oko 3,5 odsto, jer bi trebalo da infrastrukturni projekti povezani sa izložbom Expo 2027 daju vidljiviji doprinos širenju privrede. Takođe se računa na umereni rast priliva stranih direktnih investicija, koji su u 2025. popustili.
"Inflacija bi u proseku trebalo da iznosi 4,3 odsto u 2025, a zatim da se smanji ka oko četiri odsto u 2026, ostajući u okviru ciljanog raspona, ali bliže njegove gornje granice", naveli su.
Inflacija se već neko vreme nalazi ispod ciljane vrednosti NBS od tri odsto (ciljani raspon je tri ± 1,5 odsto), to jest od septembra, kada je počela da važi državna Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.
Situacija u regionu
Šire gledano, privredna aktivnost u Adria regionu ostala je stabilna do kraja 2025. godine, ističu analitičari, pre svega zahvaljujući domaćoj potrošnji, rastu plata i povoljnim uslovima na tržištu rada. Istovremeno, spoljna tražnja i investicije kretale su se neujednačeno.
"Dinamika rasta razlikuje se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od investicionih ciklusa, stanja na tržištu rada i kretanja inflacije. Inflacija se smanjila u odnosu na ranije vrhunce, ali je i dalje viša od poželjne, zbog čega se još primenjuje oprezna monetarna politika, zasnovana na aktuelnim podacima", dodaju.
Monetarna politika u evropskom regionu zapravo je, kako kažu, ušla u fazu zastoja. "ECB je, nakon spuštanja referentne kamatne stope na dva odsto, blizu kraja ciklusa popuštanja, dok Narodna banka Srbije i Narodna banka Republike Severne Makedonije zadržavaju postojeći kurs zbog tvrdokorne inflacije u sektoru usluga i spoljašnjih rizika. Nova smanjenja kamatnih stopa mogu se očekivati tek u 2026. godini, i to postepeno, pod uslovom da inflacija nastavi da se smanjuje."
U celini, Adria region u 2026. ulazi sa umerenim privrednim rastom koji se oslanja na domaće faktore, inflacijom koja slabi ali je i dalje povišena, i opreznom monetarnom politikom. "Potencijali za rast dolaze od jačih investicija i bržeg rasta plata, dok negativni rizici i dalje proizlaze iz kretanja cena energije, nestabilnosti na svetskom tržištu roba i slabe spoljne tražnje", zaključili su analitičari Bloomberg Adrije.
