EBRD upozorava: Rešenje za NIS mora biti brzo da bi se izbegle ekonomske posledice

Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) treba što pre rešavati jer će se taj problem, ako potraje, značajno odraziti na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), budžetske prihode od poreza i doprinosa i zaposlenost. Sankcije NIS-u utiču i na investitore u svim sektorima i donekle na aktivnosti EBRD-a, koji neće menjati svoje prioritete, ali će prilagođavati aktivnosti prema potražnji klijenata, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adria TV regionalni direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Matteo Colangeli i ocenjuje da potencijal Srbije, posebno u takvim okolnostima, predstavljaju mala i srednja preduzeća (MSP).

- Kakva su vaša očekivanja u pogledu ekonomskih izgleda i rasta BDP-a za ovu i narednu godinu? Tokom godine je bilo značajnih korekcija i prilagođavanja.

Teško je davati ekonomske prognoze i u normalnim okolnostima. U izuzetnom vremenu u kome danas živimo, to postaje zaista veoma težak zadatak. Naše trenutne prognoze za Srbiju predviđaju rast BDP-a od 2,5 odsto za ovu godinu. Očekujemo da će taj rast sledeće godine porasti na 3,3 odsto. Međutim, te prognoze su nastale pre nego što su sankcije NIS-u stupile na snagu. One datiraju iz septembra. Jasno je da se događaji sada odvijaju brzo. Smatram da, ako rafinerija bude zaustavljena na duži period, to će imati značajan uticaj na rast BDP, fiskalne prihode i zaposlenost. Zato mislim da svaka prognoza mora to da uzme u obzir, jer je taj faktor toliko značajan da sam po sebi može da utiče na ekonomske izglede zemlje. To je zbog direktnog uticaja NIS-a na BDP, ali i zbog brojnih dodirnih tačaka koje kompanija ima sa različitim sektorima privrede i zbog uticaja na poslovnu klimu u zemlji uopšte.

- Da li Srbija uopšte ima vremena da ostvari taj projektovani rast u okolnostima sankcija NIS-u? Kada kažete da ste to prilagođavanje projekcije napravili pre uvođenja sankcija, da li sada mislite da će one značajno uticati na BDP na kraju ove i početkom naredne godine?

Već je decembar, a rafinerija je obustavila rad tek pre nekoliko dana. Mislim da je to ključni faktor. To je situacija koju treba hitno rešiti, jer, što duže rafinerija ne radi, to će uticaj na BDP Srbije biti veći. U ovakvim okolnostima, postoji mnogo faktora koje Srbija ne može da kontroliše. Na primer, ne može da utiče na dešavanja između velikih trgovinskih blokova u svetu, niti na odluke drugih država u vezi sa sankcijama, ali postoje stvari koje ipak može da učini u okviru svojih mogućnosti. Prva među njima jeste da se pokuša da se reši pitanje NIS-a.

 

 

- Kada se sankcije uvedu jednoj zemlji, kako to EBRD vidi? Da li se to reflektuje na investicionu klimu i na ambijent za poslovanje drugih kompanija i finansijski sektor?

Da. Kada govorimo o sistemskom entitetu kao što je NIS, dodirne tačke sa ostatkom privrede su svuda. Uvođenje sankcija NIS-u zaista utiče na investitore u svim sektorima. Utiče čak i na nas. To i nama otežava da realizujemo finansiranja koja bismo uobičajeno sprovodili u Srbiji. Zato zaista očekujemo da je ovo privremena situacija. U opštem interesu je da se brzo pronađe rešenje, zbog posledica koje će imati u narednoj godini, posebno u vezi sa ekonomskim izgledima zemlje.

- Kada kažete da sankcije utiču i na vas, da li ste zbog toga obustavili neke operacije ili ste ih samo stavili na čekanje?

Mi ne obustavljamo operacije, ali radimo sa investitorima. Mi smo institucija čiji je rad zasnovan na potražnji. U zemlji možemo mnogo da uradimo ako imamo partnere, investitore i kompanije koje žele da ulažu u Srbiju. NIS utiče na investicionu klimu u celini i time posredno i na mogućnost institucija, poput naše, da podrže investicije u zemlji.

Mala i srednja preduzeća ključni potencijal srpske ekonomije

- EBRD je ovde oko od dve i po decenije i za to vreme je investirao 10 milijardi evra samo u Srbiju. Kako merite uticaj tih investicija? Da li postoji neki značajan primer koji biste istakli, ili glavni projekat koji ste uradili u Srbiji?

Da, apsolutno. Ovde je reč o uticaju. Deset milijardi evra jeste veliki iznos i mi smo na to ponosni. Međutim, ono što je na kraju zaista važno jeste uticaj 400 projekata koji su finansirani tim sredstvima, na građane ove zemlje i na ekonomski razvoj Srbije. Mislim da je taj uticaj bio značajan u mnogim oblastima. To je primer infrastrukture u Beogradu - Gazela, Most na Adi, aerodrom, projekat "Vinča" za preradu otpada u energiju, da pomenem samo nekoliko primera.

Tu su brojni programi za "ozelenjavanje" daljinskog grejanja, uvođenje interneta u ruralne zajednice širom Srbije, finansiranje naučno-tehnoloških parkova i modernizacija postrojenja za upravljanje otpadom. To su samo neki od primera infrastrukture na kojoj smo radili. Druga oblast je energetika, takođe jedan od naših velikih prioriteta. Bili smo prisutni u kriznim vremenima, obezbeđujući likvidnost sektoru kada je to bilo neophodno, i sarađivali smo sa nadležnima na sprovođenju reformi koje su potrebne za budućnost.

Podržali smo razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) u zemlji, finansirali smo prvi vetropark u okviru sistema "fed-in" tarifa, prvi projekat koji je proistekao iz aukcija čije smo sprovođenje podržali zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Treća oblast su mala i srednja preduzeća (MSP).

Možda je to segment privrede koji se manje vezuje za EBRD, ali zapravo polovina naših ulaganja u Srbiji, pet milijardi evra, otišla je upravo u MSP. Plasirana su kroz izuzetno snažnu mrežu lokalnih partnerskih banaka i lizing kompanija u Srbiji, kroz različite programe trgovinskog finansiranja i kreditne linije koje su pratile razvoj srpskih MSP tokom poslednje 24 godine, kako bi postali konkurentniji i rasli.

- Kako ulaganja u ove tri oblasti doprinose rastu BDP-a Srbije? Da li ste to izmerili na neki način tokom prethodnih godina?

Ne, mislim da ne. Mi svakako ne radimo takvu vrstu analize, a verujem da bi to bilo veoma teško.

- Kada govorimo o saradnji sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, da li su ta ulaganja na istom nivou kao u ostatku zemalja?

Ulažemo u čitav region Zapadnog Balkana oko 1,6 milijardi godišnje. Od toga na Srbiju ode oko 800 miliona, dakle tačno polovina. To je pre svega zbog veličine srpske ekonomije. Međutim, mi smo organizacija koju pokreće potražnja. Nemamo unapred određene iznose po državama. Ulažemo tamo gde vidimo uslove da sredstva plasiramo na smislen način i gde imamo partnere. U Srbiji smo tokom godina zaista razvili snažna partnerstva sa lokalnim bankama. Zato smo mogli toliko da uradimo u realnoj ekonomiji, sa MSP. Mogli smo efikasno da sarađujemo sa vladom na infrastrukturi i energetici. Takođe, rekao bih da smo mogli da podržimo i deo stranih direktnih investicija koji je značajno doprineo ekonomskom uspehu Srbije u protekloj deceniji.

- Vidite li neki trend u toj potražnji koja dolazi od države, finansijskih institucija ili od malih i srednjih preduzeća? Neku vrstu trenda gde investirati i kako pomoći da rast bude veći?

 Mislim da prioriteti u širokom smislu ostaju isti. Međutim, u poslednjih godinu do dve, vidimo pad stranih direktnih investicija u zemlji. To je uglavnom iz razloga koji su van kontrole Srbije. Taj pad je vođen globalnim kretanjima. Zato mislim da bi odgovor na takvu situaciju, i za nas same, trebalo da bude veće usmeravanje na MSP. Ona su okosnica privrede u Srbiji. Pokazala su se kao veoma otporna u prethodnim krizama.

Verujem da i dalje imaju mnogo neiskorišćenog potencijala. Potrebna im je podrška u procesu digitalizacije i inovacija. Neka od njih treba da dobiju pomoć i u procesu generacijske tranzicije, kada osnivač preduzeća predaje posao narednoj generaciji.

Ima mnogo posla, ne samo u pogledu pristupa finansiranju, već i u pristupu veštinama. To je takođe važan deo našeg rada kroz savetodavnu grupu za poslovanje. Tokom prethodne 24 godine u Srbiji podržali smo na hiljade MSP, i to je oblast na koju svakako želimo da nastavimo da se fokusiramo.

- Tokom tih godina, gde ste nailazili na najveće prepreke ili izazove za ulaganje? Da li je reč o regulatornim reformama, birokratij ili, manjem nivou znanja?

Radimo u svim sektorima ekonomije, tako da različiti sektori nose različite izazove, bilo da je u pitanju javni ili privatni sektor. Mislim da naš dosadašnji rezultat u Srbiji govori sam za sebe, to je priča o uspešnom partnerstvu i uspešnoj saradnji. Tih 800 miliona koje plasiramo ovde je, za EBRD, veliki iznos u apsolutnom smislu.

U relativnom smislu, ako se gleda po jedinici BDP-a ili po stanovniku, mislim da nema mnogo drugih mesta gde činimo ovoliko kao u Srbiji. To govori o tome da postoje veoma efikasna partnerstva sa državnim institucijama, sa privatnim sektorom, sa bankama, ali i sa donatorima. Treba pomenuti da je veliki deo našeg rada omogućen grantovima koje kombinujemo sa našim finansiranjem kako bismo postigli ciljeve koje želimo da ostvarimo. Glavni donator je, naravno, Evropska unija. Veoma smo zahvalni na podršci koju su nam pružali tokom godina.

Aukcije donele niske cene zelene energije

- Gde vidite najveći napredak ove godine u pogledu funkcionisanja srpske ekonomije i saradnje sa privatnim i javnim sektorom?

Za vreme mog mandata ovde, skoro pet godina, mislim da je iz Srbije proizašlo mnogo uspešnih primera. Kada je reč o javno-privatnim partnerstvima, ovo je zemlja  Zapadnog Balkana u kojoj imamo bar dva zaista dobra primera, a to su Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu i projekat "Vinča" za preradu otpada u energiju gde je privatni sektor uspešno uključen u pružanje važnih usluga građanima.

Mislim da je priča o aukcijama OIE u Srbiji takođe veoma snažna. Kroz dva kruga aukcija čiju smo realizaciju podržali sa Ministarstvom, biće podržano više od jednog gigavata (GW) energije iz vetra i sunca, i što je posebno važno, biće podržano po cenama koje su za srpsku ekonomiju izuzetno povoljne. Oko 55 evra po megavat-času (MWh) za vetar i solar. To je zapravo dokaz da se zelena energija može obezbediti ovoj ekonomiji po veoma konkurentnim cenama.

Belgrade Airport/Vladimir Nešović

 

- Kada govorimo o trenutnim prioritetima Srbije, koji su sada vaši glavni projekti?

Prioriteti ostaju isti. Oni ostaju nepromenjeni i u srednjem roku. Odnose se na zatvaranje infrastrukturnog jaza u odnosu na evropske standarde, unapređenje povezanosti, ali i ekološke infrastrukture. Zatim, jačanje energetskog sektora, OIE, ali i smanjenje rasipanja energije. To je velika tema za Srbiju i mnogo toga može da se uradi na tom planu. Treće, kao što smo već pomenuli, oslobađanje punog potencijala srpskih MSP kroz bolji pristup finansiranju, ali i bolji pristup znanju i veštinama, posebno kada je reč o inovacijama i digitalizaciji.

- U suštini, ta tri stuba ostaju ista.

To je strategija za ovu zemlju. To je ono na šta smo usmereni u Srbiji u godinama koje dolaze.

- Danas su izuzetno važni očuvanje energetske stabilnosti i potreba da budemo "zeleniji", da razvijamo zelenu ekonomiju. Koliko je, prema vašem mišljenju, Srbiji potrebno vremena da u potpunosti iskoristi ovaj potencijal i postane "zelena ekonomija"? Kako joj u tome pomažete?

Ovo je veoma interesantna tema, jer se stabilnost i "zeleno" često predstavljaju kao suprotstavljeni ciljevi. OIE zahtevaju balansne kapacitete. Potrebni su kapaciteti u elektroenergetskoj mreži kako bi se apsorbovali intermitentni izvori energije. Međutim, u slučaju Srbije, zemlje koja uvozi veliki deo energije i ugljovodonika koji su potrebni za funkcionisanje privrede, za grejanje, za mnoge osnovne potrebe zemlje koja je zbog toga izložena geopolitičkim rizicima koje je veoma teško ublažiti, smatram da domaći obnovljivi izvori, jer ne zaboravimo, govorimo o srpskom vetru i srpskom suncu, treba da se posmatraju pozitivno i da u suštini budu deo rešenja.

Možda čak još jednostavnije, ili hitnije kada je reč o koracima koje je moguće preduzeti, jeste smanjenje rasipanja energije. Energetska intenzivnost Srbije i dalje je najmanje dvostruko veća nego u EU, i postoji veliko rasipanje energije koje se može eliminsati, a time se može smanjiti i zavisnost od uvoza nafte i gasa. Zgrade su oblast broj jedan. Kada je reč o javnim zgradama, snažno smo usmereni na njihovo finansiranje. Razvijamo velike programe putem kojih ćemo renovirati i unaprediti energetsku efikasnost škola, bolnica i drugih javnih objekata širom zemlje.

Međutim, glavni fokustrebalo bi zapravo da bude na zgradama sa više stanova. To su stare zgrade, sa velikom potrošnjom energije, i teške za renoviranje zbog svih izazova koji se tiču zajedničke svojine brojnih vlasnika koji se ne slažu lako oko toga šta je potrebno uraditi. Zbog toga radimo na pronalaženju održivih rešenja, posebno za zgrade koje su povezane na sistem daljinskog grejanja. To bi u suštini mogao biti alat koji bi podstakao renoviranje, uz mogućnost da se troškovi apsorbuju kroz račune za grejanje. To je velika oblast. Naravno, gledano kroz celu ekonomiju i sve sektore, kada je reč o proizvodnji…

- Reč je o tranziciji na zelenu energiju.

Pre svega, o smanjenju potrošnje energije, a zatim i o povećanju udela domaće zelene proizvodnje u onoj energiji koja se koristi.

- U odnosu na saradnju sa drugim zemljama, kako Srbija napreduje u  tranziciji na zelenu energiju?

Teško je napraviti poređenje, jer su početne tačke različite. Srbija, naravno, ima resurse i tradiciju u korišćenju uglja, i to je njena početna pozicija. U tranziciji se kreće iz zaista drugačije polazne tačke u odnosu na druge zemalje u regionu a kamoli u Evropi. Ipak, mislim da je u poslednjih nekoliko godina postignut značajan napredak i da je pravac kretanja svakako pozitivan. Gas će sigurno imati svoju ulogu u tranziciji Srbije sa uglja ka zelenijim izvorima energije. Gas je, naravno, veoma aktuelna tema u ovom trenutku zbog situacije i neizvesnosti u pogledu toga odakle će Srbija u budućnosti nabavljati gas i preko kojih ulaznih tačaka će on ulaziti u zemlju.

EBRD finansira brzu prugu Beograd-Niš

- To je, svakako, ogromna i izuzetno važna tema. Tome svedočimo i zbog sankcija koje su uvedene NIS-u, kao i zbog gasnog aranžmana sa Rusijom. Ali, vratimo se na EBRD. Kako se Srbija uklapa u širu strategiju EBRD-a za ovaj region?

Regionalna integracija jedna je od ključnih tema za nas u oblasti infrastrukture. Mnogo toga što radimo ima regionalnu dimenziju. Kada je reč o Srbiji, posebno bih istakao brzu prugu na Koridoru 10, odnosno južni deo železničke rute, koji će na kraju povezati Mađarsku preko Srbije sa Severnom Makedonijom i lukom u Solunu. Finansiramo deonicu od Beograda do Niša, a zatim i dalje ka jugu. To je zapravo najveća pojedinačna investicija EBRD-a u Srbiji. Obavezujemo se na ulaganje od 550 miliona evra u narednim godinama, samo za deonicu do Niša. To je, bez sumnje, izuzetno važan projekat, posebno za teretni saobraćaj. Povezaće Istočni Mediteran sa Centralnom Evropom i time pozicionirati Srbiju kao važno tranzitno čvorište.

U sektoru drumskog saobraćaja, ne u Srbiji, ali u projektima koji su povezani sa Srbijom, finansiramo auto-put Bar-Boljare u Crnoj Gori, koji praktično povezuje obalu, odnosno luku Bar, sa Srbijom. To je veoma značajna investicija koju finansiramo u više tranši. Mislim da doprinosimo promenama ne samo kada je reč o robi, već i u pogledu ljudi i pristupa obali. Pomenuo bih i gas, jer smo finansirali Južni gasni koridor, koji je praktično doveo azerbejdžanski gas na Balkan. Finansiramo i interkonekcije u regionu. Trenutno je to interkonekcija između Grčke i Severne Makedonije, koja Zapadnom Balkanu omogućava pristup terminalima za tečni priordni gas (LNG) u Grčkoj. Dakle, ako Srbija u budućnosti bude gledala ka tom geografskom pravcu za uvoz gasa, ovo su važne investicije, posebno ako nastavi sa interkonekcijom sa Severnom Makedonijom, o čemu se trenutno razgovara.

- Da li će to biti prioriteti i u narednim godinama, ili ćete ih prilagođavati i možda dodati nešto novo? Pretpostavljam da imate petogodišnju investicionu strategiju za ovaj region.

Imamo petogodišnje strategije, koje su, naravno, vođene potražnjom, i to potražnjom naših klijenata, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Očekujem da se pravac kretanja neće menjati. Šira slika je da, zapravo, radimo sa zemljama ovog regiona kako bismo im pomogli da se približe Evropi. To je proces u kome želimo da sve zemlje napreduju u isto vreme. To je fokus u svim državama u kojima radimo, i potpuno smo usklađeni sa agendom približavanja EU.

DepositPhotos

 

- Da li živimo u vremenu kada je izuzetno teško imati petogodišnju strategiju? Da li bi trebalo da ih prilagodite? Znam da druge organizacije i kompanije to rade. Veoma je teško.

Teško je planirati i za sledeću godinu, a kamoli za narednih pet godina. Posebno onda kada su faktori koji otežavaju planiranje, faktori nad kojima nemate nikakvu kontrolu. Zato izbor logično pada na ono što možete uraditi, a to su, često, stvari koje su dobre bez obzira na to šta se dešava izvan granica zemlje, ili kako se drugi faktori razvijaju. Na primer, smanjenje energetskih gubitaka. Ili ulaganje u infrastrukturu, koja je pokretač budućeg rasta i povezanosti. Zatim, ekološka infrastruktura, koja utiče na kvalitet života u Srbiji, a samim tim i na odluku talentovanih ljudi u ovoj zemlji da li će ostati ovde ili graditi svoju budućnost negde drugde. To su stvari koje su dobre bez obzira na sve. Tu su i vaša mala i srednja preduzeća, ona ostaju ovde, ma šta da se desi izvan Srbije. Promene spolja su brze, ali određene dobre stvari ostaju dobre bez obzira na spoljne okolnosti.

- Kako vidite narednu godinu? Koji će biti glavni izazovi, regionalno, ali i globalno? Iz vaše perspektive, ali i iz ugla EBRD-a, šta možemo očekivati sledeće godine?

To je, zapravo, pitanje od 10 milijardi evra, da ostanemo u duhu ove teme.

- Baš zato sam vas i pitala.

Rekao bih da je za Srbiju, kao i za Zapadni Balkan, važno da razmišlja dugoročno, da sagleda gde pripada geopolitički, važno je da razmišlja dugoročno, kada je reč o njenoj dugoročnoj orijentaciji. Iz poslovne perspektive, Srbija je povezana sa Evropom, sa EU. Tu je trgovina. Tu su poslovne mogućnosti. Verujem da je to pravac u kome bi trebalo da ide budućnost ove zemlje. Slika se menja, ali mislim da pravac treba da ostane isti. Iz ugla EBRD-a, to je ono što ćemo nastaviti da podržavamo. Mi se zalažemo za multilateralizam, što i ne treba da čudi za organizaciju koja je u vlasništvu 77 zemalja sa pet kontinenata. Nastavićemo da radimo na regionalnoj integraciji i na približavanju ovog regiona EU.