Privreda usporava: građevinarstvo podbacilo, rast BDP-a samo dva odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je dva odsto, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 2,9 odsto i sektoru informisanja i komunikacija, šest odsto. Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 11,7 odsto i sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 0,2 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, 3,4 odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 3,6 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države, 3,9 odsto, izvoza robe i usluga, 4,2 odsto, i uvoza robe i usluga, 5,2 odsto. Realni pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva, 2,1 odsto.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu ove godine bio je, prema rečima guverner Jorgovanke Tabaković, manji od projekcija NBS, i iznosio je dva odsto međugodišnje. Mada je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, uslužni sektor se nije oporavio koliko se očekivalo, a smanjena je i aktivnost u oblasti građevinarstva.

Posle rasta BDP od 3,9 odsto u 2024. godini, početak 2025. godine obeležilo je izraženo usporavanje ekonomske aktivnosti. Realni rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je 1,9 odsto, dok je u drugom kvartalu bio 2,1 odsto.

 

 

Usporavanje je pre svega posledica unutrašnjih društveno-političkih tenzija i povećane nestabilnosti, koje su se postepeno odražavale na privredna kretanja. Pored toga, međunarodni faktori, pre svega rastuća geopolitička neizvesnost i globalna ekonomska fragmentacija, dodatno su doprineli slabljenju privrednih tokova, navodi Ministarstvo finansija u revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.

Posmatrano sa proizvodne strane, najizraženiji negativan uticaj povećane neizvesnosti zabeležen je u građevinarstvu, sektoru privrede koji je najosetljiviji na promene u opštoj ekonomskoj klimi. U prvoj polovini 2025. godine ovaj sektor ostvario je pad BDV od 11,3 odsto, čime je građevinarstvo zabeležilo najznačajniji negativan doprinos rastu BDP.

"Građevinska aktivnost je u prvoj polovini 2025. godine zabeležila realan pad od 11,3 odsto, pri čemu je ukupna vrednost izvedenih radova bila manja za 11,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni negativan uticaj potekao je od smanjenja aktivnosti u niskogradnji, gde je vrednost izvedenih radova opala za 19,7 odsto, pre svega kao posledica usporene realizacije infrastrukturnih projekata usled pojačanog administrativnog nadzora, prelazne faze između završetka velikih i pokretanja novih projekata, ali i usled visoke baze iz prve polovine 2024. godine. S druge strane, visokogradnja je delimično ublažila ova negativna kretanja, ostvarivši pozitivan doprinos kroz rast vrednosti izvedenih radova od 5,5 odsto", ocenjuje Ministarstvo finansija.

Uprkos realnom rastu od 2,5 odsto, učinak sektora usluga bio je nešto manji od očekivanog. Iako je u pojedinim segmentima, poput informacionih tehnologija, finansijskih i stručnih usluga nastavljen relativno solidan rast, efekat slabijih performansi u klasičnim uslužnim granama, turizmu, trgovini i saobraćaju, uslovio je da ukupan doprinos sektora usluga rastu BDP ostane ograničen.

 

 

Industrijska proizvodnja je u istom periodu zabeležila rast od 2,5 odsto, čime je pokazala otpornost u uslovima još uvek slabe spoljne tražnje. Svojim pozitivnim rezultatom industrija je delimično ublažila negativne efekte na rast BDP, koji su proistekli iz oštrog pada građevinarstva i ispodprosečnih rezultata u sektoru usluga. Ova otpornost rezultat je aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta u većem broju grana, pre svega u automobilskog i gumarskoj industriji, koji su obezbedili stabilan izvozni i proizvodni doprinos uprkos izazovnom okruženju.

Nepovoljni klimatski uslovi tokom leta, posebno dugotrajni periodi visokih temperatura i nedostatak padavina, negativno su uticali na prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura, što je imalo za posledicu još jednu ispodprosečnu poljoprivrednu sezonu.

Posmatrano sa rashodne strane, u prvoj polovini 2025. godine, povećana neizvesnost usled pojačanih društvenih tenzija negativno je uticala pre svega na komponente domaće tražnje. Iako je rast raspoloživog dohotka bio snažan, podstaknut povećanjem realnih zarada i penzija, to se nije potpuno odrazilo na dinamiku privatne potrošnje, čiji je rast iznosio 2,4 odsto u prvoj polovini godine. Činjenica da rast potrošnje nije pratio dinamiku raspoloživog dohotka ukazuje na povećanu sklonost domaćinstava ka štednji i izraženiji oprez u uslovima povišene neizvesnosti i zabrinutosti u pogledu budućih ekonomskih kretanja.

Investicije su u prvoj polovini 2025. godine pokazale slabiju dinamiku zabeleživši smanjenje od 2,5 odsto, što je pre svega posledica pada u građevinarstvu. Neto izvoz je imao negativan doprinos rastu BDP, usled bržeg rasta uvoza nego izvoza. Snažniji rast uvoza determinisan je gotovo podjednakim doprinosom tražnje domaćinstava za potrošnim dobrima i intenzivnijeg uvoza inputa neophodnih za potrebe privrede. Ovaj proces dodatno je podstaknut pojačanim uvozom dobara uoči najavljenog uvođenja carina početkom godine i očekivanog rasta cena po tom osnovu, što je rezultiralo i značajnim povećanjem zaliha u prvoj polovini godine.

Projekcije privrednog rasta 

Uzimajući u obzir kretanja u prvoj polovini godine, kao i dinamiku visokofrekventnih indikatora u julu i avgustu, projekcija rasta BDP za 2025. godinu revidirana je naniže, sa prethodnih tri na 2,3 odsto. "Matricu rizika u ovom trenutku ocenjujemo kao simetričnu, što znači da su izgledi za odstupanja privrednog rasta u pozitivnom i negativnom smeru približno podjednako verovatni", navodi Ministarstvo finansija.

I u revidiranom okviru, rast BDP-a u 2025. godini biće opredeljen domaćom tražnjom, ali manje nego što je prethodno očekivano, dok će doprinos neto izvoza ostati negativan.

 

 

"Najznačajnija revizija odnosi se na investicije, koje su pokazale slabiju dinamiku od očekivane. Investiciona aktivnost bila je pod snažnim pritiskom kako domaćih, tako i međunarodnih izvora neizvesnosti. Unutrašnji faktori u vidu povećanih društveno-političkih tenzija ograničili su ukupni investicioni zamah, dok su spoljni rizici, poput nestabilnog globalnog okruženja, geopolitičkih tenzija i pojačane fragmentacije međunarodne trgovine, usporili priliv stranih direktnih investicija. Kao posledica toga, rast investicija je revidiran naniže, sa prvobitno očekivanih 4,2 odsto na 1,6 odsto, što predstavlja glavni razlog korekcije rasta BDP u 2025. godini", navodi Ministarstvo finansija.

"Nova projekcija NBS je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 2,1 odsto", kazala je guverner i dodala da bi rast BDP-a u 2026. trebalo da iznosi 3,5 odsto.

Pomenutih 2,1 odsto je novi najniži nivo rasta koji je neka od relevantnih institucija navela kao prognozu za srpski BDP  za ovu godinu. Prethodno je to bila projekcija Ministarstva finansija, prema kojoj je rast viđen na 2,3 odsto ili više.