Rat sa Iranom gura globalnu trgovinu gasom u senku

Dan pre nego što je prošao kroz Ormuski moreuz, indonezijski pomorac na tankeru Al Rayyan objavio je fotografiju duge koja se pruža preko pramca broda. "Kada brod iz snova postane stvarnost", napisao je na društvenim mrežama, zahvaljujući Bogu na tom blagoslovu. Zatim je brod za prevoz tečnog prirodnog gasa isključio svoj transponder i počeo da napušta Persijski zaliv.

 

Al Rayyan, natovaren katarskim LNG-jem, pratio je drugi gasni tanker iz emirata, Fuwairit, koji se spremao da prođe kroz moreuz u okviru sporazuma između Pakistana i Irana. Za pomorce na drugom brodu, koji nisu imali takvu državnu zaštitu, prvi tanker predstavljao je svojevrsni bezbednosni svetionik kroz opasan plovni koridor, kako su kasnije ispričali mornari.

Polako su ušli u vode pod iranskom kontrolom, osmatrajući horizont u potrazi za drugim tankerima, iranskim patrolnim čamcima i nadolazećim dronovima. Vladala je tišina. Potom je nestao i signal prvog broda. Neki članovi posade su se molili. Dan kasnije, oba plovila ponovo su se pojavila nakon svog "tamnog" prolaska, u Omanskom zalivu. Posle višemesečnog čekanja, oba tankera nastavila su put ka istoku.

Bloomberg

Kada su krajem februara počeli američki i izraelski napadi na Iran, Katar se našao među prvim proizvođačima pogođenim ekonomskim posledicama sukoba. Njegovo ogromno LNG postrojenje i flota tankera, među kojima su i neka od najskupljih plovila na svetu, odjednom su ostali odsečeni.

Dok rat ulazi u četvrti mesec, Ormuski moreuz i dalje je pod iranskom kontrolom. Ipak, drugi najveći svetski izvoznik LNG-ja ponovo uspeva da transportuje terete iz Persijskog zaliva, zahvaljujući angažovanju brodova i navigacije koje više podsećaju na senovite delove tržišta nafte nego na LNG sektor, znatno manju i konzervativniju industriju, u kojoj je mogućnost kupaca da prate teret od luke do luke predstavljala deo reputacije pouzdanog snabdevača.

"Ovo je borba za slobodu plovidbe", rekla je Michelle Wiese Bockmann, analitičarka kompanije Windward, specijalizovane za pomorsku obaveštajnu analitiku. "Pogledate sva ta uska grla u svetskoj trgovini i odjednom temelji međunarodne pomorske trgovine nestaju. Svedoci smo porasta broja 'tamnih' tranzita (brodovi koji plove bez uključenih sistema za praćenje, prim. prev.) i eskalacije rizika."

Samo tokom maja, najmanje četiri katarska broda neupadljivo su prošla kroz moreuz, pokazuju podaci o praćenju plovila i izvori upoznati sa situacijom. To je tek mali deo obima pre rata, ali predstavlja značajno olakšanje za kupce poput Indije i Bangladeša, koji su zbog izgubljenih isporuka morali da se okrenu spot-tržištu i plaćaju dvostruko više za gas nego što bi platili za katarski teret. Isti broj brodova tiho je kroz moreuz poslala i susedna kompanija Abu Dhabi National Oil Co. (Adnoc).

Prelazak na "tamne" tranzite pre svega treba da smanji rizik za brodove i posade koje prolaze kroz Ormuski moreuz. Rizici će ostati povišeni sve dok ne bude postignuto trajno rešenje sukoba, ali istovremeno pokazuje političke i finansijske pritiske kojima su izloženi proizvođači poput Katara i njegovih suseda.

Ovaj prikaz promenjenih tokova trgovine LNG-jem u Persijskom zalivu zasnovan je na više od deset intervjua sa brokerima koji posluju u regionu, predstavnicima kompanija i vlada, pomorcima i analitičarima, koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme. Njihova svedočenja otkrivaju nastojanja izvoznika da se prilagode nezapamćenoj energetskoj krizi i posledice koje to ima po zemlje i kompanije koje zavise od ove trgovine.

Adnoc i QatarEnergy nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Prvi nagoveštaj promena u trgovini LNG-jem, koja je nekada bila potpuno sledljiva zahvaljujući specijalizovanoj prirodi brodova i terminala, pojavio se 2023. godine, kada su američke sankcije počele da pogađaju rusku industriju izvoza gasa.

Moskva je, očajnički nastojeći da nastavi isporuke iz svog ključnog projekta Arctic LNG 2, izgradila paralelnu flotu brodova, primenjujući model koji se već koristio u naftnoj industriji kako bi snabdevala najveće svetsko tržište - Kinu.

Ni Katar ni Abu Dabi nisu pod sankcijama niti učestvuju u trgovini koja je predmet sankcija. Međutim, ono što su preuzeli iz ruskog iskustva jeste praksa plovidbe u okviru "tamne flote" kao privremenog rešenja u vanrednim okolnostima. To se dešava uprkos pravilima Međunarodne pomorske organizacije, koja zahtevaju korišćenje AIS transpondera, posebno u uskim i prometnim plovnim putevima.

"Prirodno je da proizvođači LNG-ja iz Zaliva pokušavaju da izbegnu iranske napade i pritom usvoje prakse karakteristične za flotu u senci", rekao je Saul Kavonic, viši energetski analitičar kompanije MST Marquee. "To bi moglo da potraje sve dok Iran bude nastavljao da kontroliše i ugrožava prolaz kroz moreuz, što može da se nastavi i nakon eventualnog mirovnog sporazuma."

Prema rečima izvora upoznatih sa situacijom, Katar je prošlog meseca počeo da traži od tankera koje poseduje ili iznajmljuje da isključuju transpondere u blizini Ras Laffana, najvećeg svetskog izvoznog terminala za LNG, kao i prilikom pokušaja ulaska ili izlaska iz Persijskog zaliva.

Brodovima se takođe savetuje da moreuz prelaze u paru, u svojevrsnim mini-konvojima, radi dodatne bezbednosti. U međuvremenu, kapetani i članovi posade koji nisu spremni ili nisu u mogućnosti da prolaze kroz taj plovni put jednostavno se zamenjuju drugim ljudima. U značajnoj promeni prakse, iskustvo više nije uvek uslov za one koji preuzimaju te zadatke.

Bloomberg

Primer za to je Al Rayyan, koji je prema bazi podataka Equasis u vlasništvu kompanije QatarEnergy. Podaci o kretanju broda koje je prikupio Bloomberg, a koji sežu do kraja 2016. godine, pokazuju da je tokom protekle decenije gotovo isključivo opsluživao Ras Laffan. Od februara se, međutim, neočekivano našao u središtu istorijske krize.

Brod je bio usidren u blizini katarskog postrojenja kada su iranske rakete pogodile područje u martu, što je izazvalo hitnu evakuaciju i primoralo plovilo da isplovi na otvoreno more. Nekoliko filipinskih članova posade (ukupno ih je bilo više od 20) prisetilo se kasnije kako su usred noći odjekivale sirene za uzbunu dok su užurbano napuštali brod.

"To ne možete da zamislite dok ne vidite sopstvenim očima", napisao je jedan od filipinskih pomoraca na društvenim mrežama uz fotografiju ogromnog kompleksa Ras Laffan obavijenog plamenom nakon iranskog napada. "Samo sat vremena nakon što smo otišli dogodile su se još veće eksplozije. Napadi su trajali tri sata. Naš brod je poslednji napustio luku."

Članovi posade naveli su da su im se nadležni zahvaljivali sitnim pogodnostima, poput čokolade "toblerone". Ipak, većina je zahtevala repatrijaciju i ubrzo potom napustila brod.

Pomorci koji rade na ogromnim LNG tankerima poput Al Rayyana, dugim dva i po puta više od terena za američki fudbal i vrednim stotine miliona dolara, obično su visoko specijalizovani zbog tehničke složenosti brodova i tereta koji se prevozi na izuzetno niskim temperaturama. Međutim, za pronalaženje zamene vreme je bilo presudno. Regruter je ponudio dvostruko veće plate i nije zahtevao prethodno iskustvo u radu sa LNG-jem.

Kandidate je okupio kapetan David B. Sihombing, čija je agencija za zapošljavanje Savana Charta obezbedila indonezijske posade za najmanje dva broda koja su prevozila LNG pod sankcijama ka Kini. Izbor je na kraju sužen na 25 ljudi.

Početkom prošlog meseca okupili su se u maloj kancelariji u Džakarti kako bi se upoznali sa opasnostima koje ih očekuju, od napada dronovima i sudara na moru do mnogo manje dramatičnog rizika da mesecima ostanu zaglavljeni na otvorenom moru.

Nalozi za misiju bili su jasni: ukoliko tanker bude poslat kroz Ormuski moreuz, moraće da nestane iz javnog vidokruga kako ne bi postao meta.

To je već uticalo na neke od najugroženijih kupaca.

Početkom maja Pakistan je dobio odobrenje Irana za prijem katarskog tereta LNG-ja, preko potrebne isporuke za zemlju koja se suočava sa nestašicama struje i kojoj je hitno bio potreban gas kako bi ublažila planska isključenja struje. Jedan tanker, Mihzem, dobio je dozvolu za prolazak kroz moreuz.

Međutim, kada se 11. maja približio Ormuzu, Mihzem je iznenada promenio kurs, okrenuo se i nestao sa sistema za praćenje brodova. Zvaničnici u Islamabadu našli su se u panici pokušavajući da obezbede alternativne isporuke, uključujući i kupovine na skupom spot-tržištu, da bi potom otkrili da je zaokret bio samo varka.

Nekoliko sati kasnije, pakistanski zvaničnik primio je poziv od pomorca sa broda koji je potvrdio da je plovilo bezbedno prošlo kroz Ormuski moreuz. Ubrzo potom signal se ponovo pojavio, a zatim je stigla i poruka iz Katara da će teret biti isporučen tokom te sedmice.

Katar nije jedini koji se okrenuo "tamnim" tranzitima. Na početku sukoba Adnoc je insistirao da brodovi ostave uključene AIS sisteme, što je omogućavalo njihovo lako praćenje. Kapetani brodova usprotivili su se tome, zalažući se da slede praksu dela naftne industrije i prolaze bez obaveštavanja drugih plovila ili pomorskih vlasti.

Tvrdili su da kod "tamnih" isporuka kompanija ne mora da traži odobrenje Teherana za kretanje brodova, što je bio zahtev koji su nametale iranske snage.

Adnoc je na kraju popustio. Prema sadašnjoj proceduri, čiji je cilj delom i održavanje rada izvoznog postrojenja na ostrvu Das, kapetani brodova koji ulaze u Persijski zaliv najpre dobijaju instrukciju da se zaustave na sidrištu Khor Fakkan, istočno od Ormuskog moreuza. Tamo brod baca sidro, a zatim isključuje AIS sistem.

Za novu posadu Al Rayyana naređenje za isplovljavanje stiglo je nakon uspešnog prolaska tankera Mihzem. Posadi je rečeno da će brod čitav prolazak obaviti u potpunom "mraku".

Prema navodima pomoraca i trgovaca upoznatih sa kretanjem broda, tanker nije platio taksu za prolazak, niti je bio obuhvaćen sporazumom sa Iranom. Ipak, plovio bi zajedno sa brodom Fuwairit, koji je bio zaštićen diplomatskim sporazumom, a krajnje odredište bila je Kina, najveći kupac katarskog LNG-ja.

U slučaju napada, instrukcije su bile jednostavne: pronaći zaklon i vratiti se nazad.

Pomorci su se kasnije prisećali trenutka kada je brod bezbedno izašao na istočnu stranu Ormuskog moreuza. Osećaj olakšanja proširio se među posadom, čiji su se članovi pribojavali da bi Teheran mogao da naredi njihov povratak.

Tek kada je brod stigao severno od Muskata, dovoljno daleko od iranske mornarice, Al Rayyan je ponovo uključio sisteme za praćenje.

Dana 23. maja tanker je iz Omanskog zaliva krenuo ka Kini, noseći prvi katarski LNG teret koji je tom rutom otpremljen od početka rata.

U međuvremenu, u Džakarti su regruteri kompanije Savana Charta već tragali za novim dobrovoljcima.