SAD gađale ciljeve u Iranu, Trump tvrdi da ima pomaka u pregovorima

Američki i izraelski avioni gađali su iranske brodove u Ormuskom moreuzu i druge ciljeve, svega nekoliko sati nakon što je predsednik SAD Donald Trump nagovestio da pregovori sa Teheranom o privremenom sporazumu napreduju.

Napad je izveden južno od ostrva Larak u Ormuskom moreuzu, a prema navodima iranske državne agencije Nour News, poginulo je više pripadnika iranskih snaga.

Trump je ranije izjavio da pregovori između SAD i Irana o produženju primirja i ponovnom otvaranju moreuza "teku dobro".

Američka Centralna komanda saopštila je da su pogođeni raketni položaji u Iranu, kao i čamci koji su pokušavali da postave mine. Kako je naveo portparol Tim Hawkins, napadi su bili odbrambenog karaktera i imali su za cilj "zaštitu američkih trupa od pretnji iranskih snaga".

Američki državni sekretar Marco Rubio rekao je tokom posete Indiji da bi razgovori sa Iranom mogli da traju nekoliko dana i dodao da će Trump ili pristati na dobar sporazum ili dogovora neće biti.

Obnovljeni sukobi dodatno su pokazali koliko je krhko primirje između SAD i Irana, baš u trenutku kada de se očekivalo duže zatišje i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Taj ključni pomorski prolaz praktično je zatvoren još od kraja februara, kada su SAD i Izrael napali Iran, što je izazvalo potrese ne energetskom tržištu i talas globalne inflacije.

Berze su smanjile dobitke, dok je cena nafte porasla nakon američkih udara koji su umanjili optimizam u vezi sa mogućim dogovorom sa Teheranom. Nafta brent poskupela je za oko dva odsto, na gotovo 98 dolara po barelu, nakon što je u ponedeljak pala za više od sedam procenata.

Trump je u objavi na mreži Truth Social u ponedeljak pozvao Saudijsku Arabiju, Katar i druge zemlje da se pridruže Avramovim sporazumima (diplomatski sporazuma potpisanih 2020. godine između Izraela i nekoliko arapskih zemalja, prim. prev.). i priznaju Izrael. U predsednik je u drugom saopštenju naveo da će iranski obogaćeni uranijum ili biti predat SAD ili, po mogućstvu, uništen u samom Iranu.

Trump je pod pritiskom tvrde linije prema Iranu, među kojima je i republikanski senator Lindsey Graham, koji smatraju da sporazum koji se nazire nudi previše ustupaka Teheranu. Predsednikov poziv većem broju zemalja da se pridruže Avramovim sporazumima, u skladu s kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati i još neke arapske države 2020. godine priznale Izrael, mogao bi donekle da ublaži te kritike. Ipak, Saudijska Arabija i Katar su poručili da neće normalizovati odnose sa Izraelom ako se ne ostvari napredak ka formiranju palestinske države.

U međuvremenu, premijer Benjamin Netanyahu izjavio je da će Izrael pojačati napade na Hezbolah koji podržava Iran, nakon udara na ciljeve na jugu Libana. Eskalacija je usledila posle napada dronovima Hezbolaha koji su pali na izraelsku teritoriju, kao i rakete koju je presrela izraelska avijacija.

Iran je zatražio da prekid neprijateljstava prema Hezbolahu u Libanu bude deo mirovnog sporazuma sa SAD. Američki informativni portal Axios je objavio da nacrt mogućeg sporazuma između Vašingtona i Teherana sadrži odredbu o okončanju rata između Izraela i Hezbolaha.

Izrael i Hezbolah nastavili su sporadično da razmenjuju vatru nižeg intenziteta još od primirja postignutog u aprilu.

Iranska delegacija koju predvodi predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf otputovala je u Dohu na konsultacije sa visokim katarskim zvaničnicima. U delegaciji je bio i guverner iranske centralne banke Abdolnaser Hemmati, a kako prenosi agencija Fars, razgovaralo se o oslobađanju zamrznutih iranskih sredstava.

Al Arabiya je takođe izvestila da je načelnik pakistanske vojske Asim Munir otputovao u Dohu. Pakistan je već ranije delovao kao posrednik u pregovorima između SAD i Irana.

Privremeni sporazum bi mogao da doprinese okončanju rata u kome je poginulo više hiljada ljudi širom Bliskog istoka, prvenstveno u Iranu i Libanu. Trump je takođe na unutrašnjem planu pod političkim pritiskom zbog rata uoči međuizbora za Kongres u novembru, pri čemu se deo američke javnosti protivi ratu, delom zbog naglog rasta cena goriva.

Glavna sporna tačka u pregovorima i dalje je američki zahtev da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma i preda visoko obogaćeni materijal koji je blizu nivoa pogodnog za oružje. Al Arabiya je prenela da Teheran traži garancije od Kine pre nego što pristane na dogovor i da želi da se uranijum premesti tamo.

SAD i Iran takođe treba da usaglase ključne detalje produženog primirja, uključujući pitanje da li će brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz biti garantovana slobodna plovidba, kao i tempo kojim bi se zamrznuta iranska sredstva vredna više milijardi dolara odmrzavala.

Iran je prvobitno zahtevao da upravlja pomorskim saobraćajem kroz ovaj strateški prolaz, dok SAD, arapske zemlje i Evropa smatraju da to ne bi smelo da bude dozvoljeno. Teheran je u međuvremenu ublažio stav o naplati tranzitnih taksi, navodeći da bi brodovi umesto toga plaćali "usluge navigacije".

Iranska vlada bi uskoro mogla da ublaži neke restrikcije višemesečnog prekida interneta i digitalnih komunikacija kojima milioni građana nisu imali pristup, saopštila je zvanična agencija IRNA.

 

Bloomberg

Kompanija Abu Dhabi National Oil Co. koristi sopstvenu flotu kako bi u tajnosti prevezla pošiljke nafte i gasa iz Persijskog zaliva. Ti brodovi navodno prolaze između iranske mornarice i američkih ratnih brodova kako bi isporučila energente tržištima na kojima vlada nestašica.

Malo poznata švajcarska trgovačka kompanija imala je ključnu ulogu u tranzitu supertankera kroz Ormuski moreuz, čije je takozvano stop-start putovanje (engl. stop-start označava način kretanja u saobraćaju gde se vozilo neprestano zaustavlja i ponovo pokreće u kratkim vremenskim intervalima, prim. prev.) ranije ovog meseca privuklo veliku pažnju tržišta nafte, navode izvori upućeni u situaciju.