Iran je saopštio da je najnoviji predlog SAD delimično premostio jaz između zaraćenih strana, ali su komentari vrhovnog vođe Islamske Republike o zadržavanju iranskih zaliha uranijuma i spor oko putarina u Ormuskom moreuzu zamaglili izglede za proboj u pregovorima.
Teheran je u procesu odgovora na tekst koji su dostavile SAD, a koji je "u određenoj meri suzio razlike", prenela je poluzvanična iranska Studentska novinska agencija u četvrtak, ne navodeći odakle joj te informacije. "Dalje smanjivanje razlika zahteva kraj iskušenja za rat sa strane Vašingtona."
Iako je to nagovestilo napredak, izveštaj Reutersa da je vrhovni vođa Mojtaba Khamenei izdao direktivu da se zalihe uranijuma skoro dovoljnog za proizvodnju oružja ne šalju u inostranstvo, podigao je cene nafte. Zatim je predsednik Donald Trump rekao da se protivi naporima Irana i Omana da uspostave neku vrstu trajnog sistema putarina kroz Ormuski moreuz.
"Želimo da bude otvoren, želimo da bude slobodan, ne želimo putarine", rekao je Trump novinarima u četvrtak u Beloj kući. "To je međunarodni plovni put. Trenutno ne naplaćuju putarine."
Kontradiktorne izjave o ključnim pitanjima ostavile su nejasnim da li su dve strane išta bliže dogovoru nakon obnovljenih pretnji eskalacijom poslednjih dana.
Cene nafte su u četvrtak oscilirale u širokom rasponu dok su trgovci pažljivo pratili da li će mirovni pregovori napredovati, što bi rezultiralo skorim povratkom tokova nafte kroz Ormuski moreuz. Cene nafte brent pale su više od 1,5 odsto i trgovale su se ispod 104 dolara po barelu do 14.06 po istočnom vremenu, nakon što su ranije tokom sesije porasle više od tri odsto.
Globalne zalihe sirove nafte i derivata smanjuju se rekordnim tempom ovog meseca, saopštio je Goldman Sachs, dok se globalne rezerve ponude ubrzano smanjuju.
SAD su više puta zahtevale da Teheran preda svoj obogaćeni uranijum iz straha da bi Iran mogao da ga iskoristi za pravljenje atomske bombe i da se obaveže na prekid obogaćivanja najmanje na jednu deceniju. Iranski lideri su javno odbacivali te uslove.
Trump je u sredu upozorio da bi uskoro mogao da nastavi napade ako Iran ne pristane na njegove uslove, čime je više puta pretio otkako je primirje stupilo na snagu 8. aprila. "Ili ćemo imati dogovor ili ćemo uraditi neke stvari koje su pomalo neprijatne", rekao je. "Ali nadamo se da do toga neće doći."
Izgledi su nakon toga delovali pozitivnije, kada je Iran sugerisao da se razlike sa SAD smanjuju oko teksta od 14 tačaka od pre nekoliko nedelja. Taj predlog je u suštini predviđao kratkoročni dogovor prema kojem bi Iran ponovo otvorio Ormuski moreuz, a SAD ukinule blokadu iranskih luka, nakon čega bi zaraćene strane ušle u dublje pregovore o nuklearnom programu Teherana.
Iran nije dao nikakvu naznaku kada će formalno odgovoriti SAD. Iransko ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je da želi garanciju da će borbe biti okončane "na svim frontovima, uključujući Liban". Takođe je pozvalo na odmrzavanje sankcionisane imovine.
Skoro tri meseca od početka sukoba, iranski predsednik Masoud Pezeshkian insistirao je da njegova zemlja nije na ivici popuštanja. "Primoravanje Irana na predaju kroz prinudu nije ništa drugo do iluzija", napisao je u sredu na platformi X.
Kao znak da bi uskoro moglo doći do razvoja događaja, pakistanski feldmaršal Asim Munir, koji je tokom rata delovao kao posrednik, boravi u poseti Teheranu u četvrtak, prenela je ISNA.
Axios je, pozivajući se na neimenovane izvore, takođe izvestio da su Trump i izraelski premijer Benjamin Netanyahu imali napet razgovor u utorak. Nisu navedeni detalji o tome šta je američki lider rekao Netanyahuu, koji je izjavio da ne veruje da će Iran poštovati bilo kakav mirovni sporazum i poručio da napadi na Islamsku Republiku moraju da budu nastavljeni u nekom trenutku. Izrael tvrdi da iranske vojne kapacitete treba dodatno oslabiti.
Izveštaj je usledio ubrzo nakon što je Trump rekao novinarima da će Netanyahu "uraditi šta god ja budem želeo da uradi."
Izraelski ministar energetike Eli Cohen rekao je da neće biti "svetih krava" u Iranu ako borbe ponovo počnu. "Sledeća faza podrazumevaće gađanje ekonomskih ciljeva, energetskih postrojenja nafte, gasa i elektrana", rekao je za radio Kim Baram u sredu.
Još jedna ključna tačka sporenja je Liban, gde se Izrael čiji su napadi na Iran zajedno sa SAD započeli rat krajem februara, bori protiv militanata Hezbolaha koje podržava Teheran.
Izrael se protivi ideji povlačenja svojih trupa iz te arapske zemlje. Primirje na tom frontu je krhko, a Izrael i Hezbolah nastavljaju svakodnevne napade.
- U pisanju pomogli Arsalan Shahle i Patrick Sykes.
.webp){kind=icon}
