Zašto Kina pruža Iranu ograničenu podršku

Kina je najvažniji ekonomski partner Irana, s obzirom na to da je njen udeo u iranskom izvozu nafte oko 90 odsto i da predstavlja finansijsku žilu kucavicu za režim koji je pod strogim sankcijama. Ipak, kada su SAD i Iran pokrenuli vazdušne udare na Iran, Peking nije pokazao veću podršku Teheranu osim što je kritikovao napade.

Tu se ne radi samo o uzdržavanju od vojnog mešanja. Odnos Kine i Irana nije toliko uravnotežen i strateški kao što se često pretpostavlja. Kineske investicije u Iranu su znatno podbacile u odnosu na prvobitno najavljene sporazume, vojne veze dve zemlje su ograničene, a šira strategija Pekinga na Bliskom istoku zasniva se na balansiranju odnosa sa regionalnim rivalima Irana.

Kineski predsednik Xi Jinping je 20. aprila neuobičajeno otvoreno govorio o ratu, pozivajući na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji ide većina iranske nafte namenjene Kini. Međutim, pošto se približava ključan samit sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, Xi želi da izbegne da postane aktivan učesnik u sukobu.

Bloomberg

Koliki značaj Iran ima za Kinu na diplomatskom planu

Odnos Kine i Irana je više zasnovan na pragmatizmu nego na dubokom strateškom savezništvu.

Iran jeste član organizacija koje predvodi Kina, kao što su BRICS i Šangajska organizacija za saradnju (SCO), koje podržavaju napore Pekinga da umanji uticaj SAD i ojača poziciju takozvanog globalnog juga. Kina time pokušava da pridobije zemlje koje su zabrinute zbog spremnosti Trumpove administracije da upotrebi vojnu silu bez prethodnog međunarodnog konsenzusa.

Međutim, podrška Kine Iranu ima svoje granice.

Kina već dugo vodi ono što analitičari nazivaju "dvojnom strategijom" na Bliskom istoku, odnosno nastoji da balansira između Irana, s jedne, i SAD i njihovih regionalnih partnera, s druge strane. Diplomatska uloga Pekinga je došla do izražaja 2023. godine kada je Kina pomogla približavanju Irana i Saudijske Arabije, mada neke zapadne diplomate ne smatraju da je ta uloga bila presudna.

She Gangzheng, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Cinghua u Pekingu, ističe da Kina ne pristupa ovom regionu kroz vojnu podršku Iranu.

U poređenju s Iranom, odnos Kine sa Rusijom je mnogo dublji i više je strateški. Rusija je ključna u suprotstavljanju Kine američkoj dominaciji, važan je energetski partner i saveznik u multilateralnim forumima. Bliski lični odnosi između Xi Jingpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno učvršćuju tu vezu.

Kakvi su ekonomski odnosi Kine i Irana

Odnos je izrazito asimetričan. Kina apsorbuje oko trećine ukupne trgovine Irana, dok Iran učestvuje sa manje od jedan odsto u ukupnoj trgovini druge najveće svetske ekonomije, pokazuju podaci Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Iranska nafta, koja se prodaje po sniženim cenama, čini oko 13 odsto kineskog uvoza sirove nafte morskim putem. Uvoz iz Irana pomaže Pekingu da diverzifikuje snabdevanje energentima u kome se oslanja na zemlje poput Rusije i Saudijske Arabije.

Bloomberg

Ipak, ta zavisnost nije od ključnog značaja. Kina bi u krajnjem slučaju mogla relativno lako da zameni iransku naftu drugim dobavljačima, što dodatno pokazuje da ekonomski odnos, iako važan za Iran, za Kinu nije od suštinskog, strateškog značaja.

Iran je formalno deo kineske Inicijative "Pojas i put", čiji je cilj da stvori trgovinske veze širom Azije, Evrope i Afrike. Kina je 2016. pokrenula i prvu teretnu železničku liniju koja povezuje Jivu u istočnoj Kini sa Teheranom, preko Kazahstana i Turkmenistana. Ta linija je obustavljena tokom pandemije kovida 19, ali je obnovljena 2024. godine.

Ipak, uprkos ambicioznim najavama, kineska ulaganja u Iran su skromna. Tokom posete Teheranu 2021. godine, kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi potpisao je sporazum o strateškoj saradnji na 25 godina koji je, prema pisanju New York Timesa, predviđao kineska ulaganja vredna i do 400 milijardi dolara.

U praksi, međutim, od tada je potvrđene investicije u visini od samo oko dve do tri milijarde dolara, što je zanemarljivo u poređenju sa kineskim ulaganjima u zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata ili Saudijske Arabije, kaže glavna ekonomistkinja za Azijsko-pacifički region u banci Natixis Alicia Garcia Herrero.

Bloomberg

Iranski zvaničnici nisu skrivali nezadovoljstvo takvim razvojem situacije, jer se obećanja o velikim kineskim ulaganjima nisu u značajnoj meri ostvarila. Tokom 2023. godine, dve godine nakon potpisivanja sporazuma, tadašnji predsednik Irana Ebrahim Raisi izjavio je pred odlazak u Peking da je došlo do ozbiljnog nazadovanja u bilateralnim odnosima i da su ekonomske veze nezadovoljavajuće.

Nekoliko nedelja ranije, jedan iranski trgovinski zvaničnik naveo je da je Rusija pretekla Kinu i postala najveći strani investitor u Iranu. Prema zvaničnim kineskim podacima, ukupne kineske direktne investicije u Iran iznosile su oko 4,5 milijardi dolara do kraja 2024. godine, dok su investicije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dostigle 9,5 milijardi dolara.

"Velike kineske kompanije uglavnom povukle iz Irana zbog rizika sekundarnih sankcija", kaže Esfandyar Batmanghelidj, izvršni direktor londonskog istraživačkog centra Bourse & Bazaar Foundation. 

Šta je sa vojnim vezama Kine i Irana

Kina je zvanično prestala da prodaje oružje Iranu 2005. godine, kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zaključila da Teheran ne ispunjava obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Nakon toga, Savet bezbednosti UN, uključujući i Kinu, uveo je praktično embargo na izvoz tehnologija povezanih sa nuklearnom energijom Iranu. Pre toga, Kina je Iranu isporučivala različite tipove naoružanja, uključujući rakete, avione i artiljeriju, pokazuju podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI).

Bloomberg

Bilo je izveštaja da su kineski sistemi protivvazdušne odbrane dopremljeni u Iran, kao i isporuke komponenti za raketno gorivo. Međutim, ni Kina ni Iran to nisu zvanično potvrdili. Nakon što su SAD i Izrael započeli napade na Iran, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je odbacilo tvrdnje da je Peking spreman da isporuči Iranu supersonične protivbrodske rakete, ocenivši da te tvrdnje nisu tačne.

Verovatnije je da Kina snabdeva Iran robom dvostruke namene, koja je namenjena civilnoj upotrebi, ali se može koristiti i u vojne svrhe. To Kini pruža mogućnost da u određenoj meri poriče takvu saradnju, što je u skladu sa njenom širom strategijom izbegavanja direktnog uključivanja u vojne sukobe.

U proteklih osam godina, više od 100 kineskih i hongkonških subjekata dospelo je na američku listu entiteta pod sankcijama zbog pomaganja Iranu u pokušajima da izbegne kontrolu izvoza, navodi se u izveštaju Komisije za reviziju ekonomskih i bezbednosnih odnosa SAD i Kine

Trump je 21. aprila izneo zagonetne komentare o tome da je Kina možda isporučila oružje ili drugu vojnu opremu Iranu, kada je rekao da su SAD presrele brod sa "poklonom" iz Kine. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je odbacilo te tvrdnje i negiralo bilo kakvu vezu sa tim brodom ili tvrdnjama o isporuci oružja.

Kakav je stav Kine o ratu protiv Irana

Kina pokušava da se predstavi kao neutralan akter i izvor stabilnosti. Njeno rukovodstvo je više puta naglasilo da želi da igra konstruktivnu ulogu na Bliskom istoku, dok kineske diplomate oštro kritikuju SAD zbog, kako kažu, pokretanja "nezakonitog rata" protiv Irana.

Kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi je više puta izjavio da pribegavanje SAD i Izraela sili nema pravni legitimitet i da dodatno destabilizuje region. Istovremeno, Peking je kritikovao i Iran zbog napada na civilnu infrastrukturu i eskalaciju sukoba, što ukazuje da nastoji da balansira između strana.

Kina je zajedno sa Rusijom u Savetu bezbednosti UN uložila veto na rezoluciju Bahreina u kojoj se pozivalo na koordinisane međunarodne mere za zaštitu brodova u Ormuskom moreuzu. Peking je tvrdio da je predlog politički pristrastan i usmeren protiv Irana i da bi mogao da učini legitimnim širu upotrebu sile pod izgovorom pomorske bezbednosti. Kineski predstavnik u UN je poručio da Savet bezbednosti treba da pomaže u ublažavanju tenzija i podstiče dijalog, a ne da daje pravno pokriće za vojno delovanje koje bi "dolivalo ulje na vatru".

Predsednik Xi Jingping je u prvim komentarima nakon početka rata rekao da svet tone u haos, a potom pozvao na normalizaciju saobraćaja u Ormuskom moreuzu. To je za Kinu važno jer oko 40 odsto nafte koju uvozi dolazi sa Bliskog istoka.

U kom će pravcu ići angažovanje Kine na Bliskom istoku

Peking je do sada ograničio svoju podršku Iranu uglavnom na trgovinu i diplomatiju, bez bezbednosnih garancija kakve SAD pružaju svojim partnerima. Istovremeno, Kina nastavlja da održava odnose i sa regionalnim rivalima Irana, što je deo njene strategije balansiranja.

Rat je, međutim, otvorio prostor za kinesko delovanje. Neke zemlje Persijskog zaliva počele su da preispituju svoju zavisnost od SAD, što Pekingu daje priliku da poveća uticaj u regionu. Polovinom aprila, u periodu zastoja američko-iranskih pregovora, Xi Jingping je ugostio prestolonaslednika Abu Dabija, šeika Khaleda bin Mohammeda, i obećao da će partnerstvo Kine i UAE učiniti "čvršćim, jačim i dinamičnijim".

Nedugo zatim, Xi je prvi put posle više od tri godine razgovarao telefonom sa saudijskim prestolonaslednikom Mohammedom bin Salmanom. Kineski predsednik je tada obećao produbljivanje strateškog poverenja i saradnje. Takođe je poručio da zemlje Bliskog istoka treba da "drže budućnost u svojim rukama", što se tumači kao poziv da se manje oslanjaju na SAD.

Ipak, Xi tokom sukoba nije imala direktne kontakte sa iranskim vrhom, dok je kineski ministar spoljnih poslova najmanje tri puta razgovarao telefonom sa iranskim kolegom.

Zasad, Peking ne pokazuje spremnost da se aktivno uključi u mirovne pregovore i verovatno neće nuditi bezbednosne garancije bez mandata Saveta bezbednosti UN. Čini se da kinesko rukovodstvo čeka ishod rata pre nego što odluči kako da oblikuje buduću bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.