Ugovaraju mir, rakete padaju na sve strane, dok Hegset kritikuje Evropu

Bela kuća je više puta slala kontradiktorne poruke u vezi sa mogućnošću dogovora sa Iranom, što naglašava poteškoće američkog predsednika Donalda Trumpa u pronalaženju izlaza iz sukoba koji je sada u četvrtom mesecu.

Obrazac se nastavio u petak.

Američki predsednik je u objavi na društvenim mrežama kasno pre podne rekao da je spreman da donese "konačnu odluku" o prethodnom sporazumu za produženje krhkog primirja. Međutim, otprilike dvočasovni sastanak u Situacionoj sobi u Beloj kući u petak završio se bez ikakvog saopštenja predsednika, rekao je zvaničnik Bele kuće koji je želeo da ostane anoniman zbog razgovora o privatnim razgovorima.

Trump će sklopiti samo takav dogovor koji će zadovoljiti njegove crvene linije, rekao je zvaničnik, pri čemu se pozvao na predsednikove zahteve da Iran mora da napusti svoj nuklearni program, da se odrekne zaliha obogaćenog uranijuma i da otvori Ormuski moreuz.

Korak napred-nazad nastavlja obrazac u kojem obe strane nagoveštavaju da je dogovor blizu, a zatim signaliziraju neslaganja oko niza istih pitanja koja već dugo otežavaju sporazum, uključujući sudbinu iranskog uranijuma i nuklearnih ambicija, kao i slobodu plovidbe kroz ovaj ključni vodeni put.

Trgovce su nagli obrti u retorici poprilično zbunili, ali nade da bi dogovor o primirju mogao da otvori put ka okončanju iranskog sukoba pomogle su da akcije budu gurnute ka istorijskom nizu nedeljnih rasta.

Ipak, investitori se suočavaju sa rizikom da njihova očekivanja Trump ponovo sruši još jednom promenom kursa. Postoji "diskont neizvesnosti", smatra Kevin Buk, izvršni direktor u ClearView Energy Partners, konsultantskoj firmi sa sedištem u Vašingtonu, pri čemu se tržišta suočavaju sa "izazovom ulaska u vikend bez saznanja šta će predsednik reći".

Trump u petak nema zakazane javne događaje, ali je već pokazao sklonost ka pokretanju vojnih napada i drugih važnih objava nakon zatvaranja američkih tržišta i tokom vikenda. Veliki deo Bliskog istoka ove nedelje obeležava praznik Eid.

U svojoj objavi u petak Trump je ponovio već poznate zahteve da Iran nikada ne sme da razvije nuklearno oružje i da se ponovo otvori Ormuski moreuz bez naknada. Međutim, nije rekao da li se Iran sa tim složio.

Iranski napad na kuvajtsku vazduhoplovnu bazu U iranskom balističkom raketnom napadu na kuvajtsku vazduhoplovnu bazu, koji se dogodio u poslednjih 24 sata, ranjeno je nekoliko Amerikanaca, dok su ozbiljnije oštećene dve bespilotne letelica MQ-9 Reaper. U međuvremenu, američki predsednik Donald Trump razmatra dogovor za produženje krhkog primirja. Kuvajtska protivvazdušna odbrana presrela je raketu Fateh-110, a padajući ostaci pogodili su vazduhoplovnu bazu Ali Al Salem, rekla je osoba neposredno upoznata sa napadom koja je želela da ostane anonimna. Prema navodima te osobe, oko pet ljudi, uključujući ugovorne radnike i aktivno vojno osoblje, zadobilo je lakše povrede. Jedan Reaper je uništen, a najmanje jedan je ozbiljno oštećen. Pojedinačna bespilotna letelica košta približno 30 miliona dolara. Američka centralna komanda se na zahtev za komentar nije odmah oglasila. Napad se dogodio u vreme kada SAD razmatraju dogovor za produženje krhkog primirja koje važi od aprila, iako su obe strane u tom periodu izvodile napade. Rat sa Iranom iscrpeo je američke zalihe vredne municije, pri čemu je, prema poslednjem izveštaju ministarstva odbrane, do sada poginulo 14 Amerikanaca, a 409 je ranjeno. (Gerry Doyle - Bloomberg)

Objava je samo dodatno naglasila neizvesnost koja u poslednjim danima lebdi nad pregovorima. U četvrtak su američki zvaničnici potvrdili da su pregovarači postigli memorandum o saglasnosti za produženje primirja za 60 dana i početak daljih razgovora o nuklearnom pitanju, uz čekanje Trumpovog odobrenja.

Međutim, samo nekoliko sati nakon te potvrde, ministar finansija Scot Bessent je sa govornice Bele kuće odbio čak i da prizna postojanje privremenog dogovora. Potpredsednik J. D. Vance je kasnije rekao novinarima da strane "pregovaraju o nekoliko tačaka teksta".

Besent je izdvojio tri "crvene linije" kao preduslove za bilo kakav dogovor: ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, predaju visoko obogaćenog uranijuma i okončanje nuklearnog programa. Ipak, i po tim spornim pitanjima Trump je slao kontradiktorne poruke o tome da li i kako bi mogao da napravi ustupke.

Što se tiče Ormuskog moreuza, Trump je ranije rekao da bi Iran i SAD mogli da upravljaju saobraćajem u okviru zajedničkog projekta. Ove nedelje je Trump odlučno izjavio da nijedna država neće kontrolisati moreuz, ali da će SAD nad njim "bdeti". Što se tiče iranskog nuklearnog programa, Trump je rekao da bi prihvatio samo trajno obustavljanje. Nedavno je, međutim, novinarima rekao da bi i 20-godišnja pauza programa bila dovoljna.

Takođe i iranska strana pregovora ostaje nejasna. Ranije u petak iranski državni mediji su saopštili da memorandum nije konačno oblikovan i da je u poslednjim danima izmenjen. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf je rekao da "nemaju poverenja u garancije ili reči" i da "neće biti nikakvog delovanja dok druga strana ne deluje".

Trump insistira da ga neće naterati na loš dogovor, iako negira da rat nije vojno bezizlazna situacija, na koju je dugo upozoravao. Sukob, koji je nazvao "ekskurzija", već je znatno premašio početni vremenski okvir od četiri do šest nedelja, koji su prvobitno najavljivali zvaničnici administracije.

Trump se suočava sa pritiskom da okonča rat, pošto ankete pokazuju da Amerikanci ne odobravaju sukob, a rast cena benzina povećava zabrinutost u vezi sa njegovim ekonomskim programom. U javnosti je predsednik rekao da ga politički pritisci ne zanimaju, jer nastoji da stekne pregovaračku prednost u razgovorima sa Iranom.

Uprkos svim neusaglašenim izjavama, postoji opšte razumevanje da će konačnu odluku doneti isključivo Trump. "Sve zavisi od toga šta predsednik želi da uradi", rekao je Bessent.                     

Iz SAD nova kritika Evropi Američki ministar odbrane Pete Hegseth pohvalio je stabilne odnose SAD sa Kinom i saveznike u Aziji, istovremeno kritikujući dugogodišnje odbrambene partnere u Evropi. U govoru u subotu ujutru u Singapuru na odbrambenom forumu Shangri-La Dialogue, Hegseth je rekao da će administracija Donalda Trumpa dati prednost saradnji sa "uzornim saveznicima", koji su "najsposobniji, trezveno procenjuju i spremni su da brane svoje nacionalne interese". "Za one koji veruju da mogu i dalje da žive na račun velikodušnosti američkih poreskih obveznika, slušajte nas sada: tim vremenima je kraj", rekao je Hegseth. "Saveznici koji ne žele da preuzmu svoj deo tereta za našu zajedničku odbranu suočiće se sa jasnim pomakom u načinu naše saradnje." Hegset je pohvalio zemlje u azijsko-pacifičkom regionu zbog jačanja sopstvenih kapaciteta, pri čemu je kao primer posebno istakao Južnu Koreju. Istovremeno je kritikovao dugogodišnje partnere u Evropi i NATO-u, rekavši da ih "čekaju neke velike odluke". Administracija Donalda Trumpa od saveznika širom sveta zahteva povećanje odbrambenih izdataka i preuzimanje veće odgovornosti za sopstvenu regionalnu bezbednost. Dok je to podstaklo saveznike u NATO-u ka jačoj evropskoj kolektivnoj odbrani, manje zavisnoj od SAD, Vašington i dalje ostaje aktivan u Aziji i produbljuje vojnu saradnju. (Jen Judson - Bloomberg)

  

- U pisanju teksta su pomogli i Courtney McBride, Jennifer A Dlouhy, Skylar Woodhouse, Laure Davison in Dereka Wallbanka - Bloomberg.