SAD ne žele uticaj Rusije i Kine u Adria regionu

Prošle nedelje objavljeni izveštaj Stejt departmenta Kongresu SAD o politici prema Zapadnom Balkanu pojedini posmatrači su shvatili kao najavu epohalne promene američke politike pod Donaldom Trumpom, ali dubinska analiza tog kratkog dokumenta ukazuje da se ciljevi najveće svetske sile nisu previše promenili, samo su bez okolišanja precizirani pojedini akcenti, kao i otvorenost za nove ideje.

U dokumentu, koji je američkim zakonodavcima poslalo ministarstvo na čijem je čelu Marco Rubio, ističe se da Vašington u ovom regionu ne želi da se oslanja na intervencionizam ili nadzor, već na osnaživanje lokalnih aktera, očekujući pritom od njih tri stvari: stabilnost, uslove za ekonomski razvoj i posebne prilike za američke kompanije, kao i smanjenje zavisnosti i suzbijanje uticaja Moskve i Pekinga.

Uz sve to se dodaje da takozvana zapadnobalkanska šestorka mora da ojača vojne kapacitete u skladu s NATO ciljevima, izdvajajući za to pet odsto svog bruto društvenog proizvoda, iskoreni korupciju i bori se protiv lokalnih organizovanih kriminalnih grupa koje predstavljaju "direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD".

Iako su ovi prioriteti bili deo i politike administracije prethodnog američkog predsednika Josepha Bidena, očigledno je da Trumpova administracije više ne okoliša kada ističe da želi da suzbije upletenost Rusije i Kine u politiku i ekonomiju gotovo svih balkanskih država te da otvori put američkim kompanijama u strateški važnim sektorima, kao što su energetika, namenska industrija, visokotehnološki sektor, veštačka inteligencija i izgradnja infrastrukture.

Nadmetanje velikih sila

Premda je i Bidenova administracija poručivala da za Rusiju i Kinu nema mesta na Balkanu, Trumpova administracija još otvorenije ukazuje da u aktuelnom Drugom hladnom ratu, između SAD i dvojca Kina-Rusija, ceo Adria region jeste deo "američkog sveta" te da dešavanja u ovom regionu posmatra kroz prizmu globalnog geopolitičkog nadmetanja. Naprosto, SAD smatraju da je ovaj region njihova interesna zona u kojoj žele da potisnu "zlonamerni uticaj" Moskve i Pekinga. Poseban naglasak je stavljen na energetsku diverzifikaciju i oslobađanje regiona od zavisnosti od ruskih energenata.

Bloomberg Evropski i američki interesi na Zapadnom Balkanu očigledno se više ne podudaraju

 

"Kina i Rusija aktivno nastoje da iskoriste nestabilnost, korupciju i slabo upravljanje u regionu. Održavanje stabilnosti i proširenje trgovinske saradnje su moćni alati za suzbijanje zlonamernog uticaja na Zapadnom Balkanu", ističe se u izveštaju i dodaje da Moskva "podstiče etničke nesuglasice, finansira destabilizujuće aktere i koristi zalihe fosilnih goriva da bi izvršila pritisak na političare i oslabila poverenje javnosti u zapadne institucije". "Kina širi svoju meku moć, a Peking koristi trgovinu, državne kredite, mito, propagandu i partnerstva na nivou elite kako bi povećao svoj uticaj, fokusirajući se na oblasti sa niskom transparentnošću i slabim upravljanjem".

Kako se navodi u izveštaju Stejt departmenta, kineske kompanije često daju manje ponude za javne nabavke, samo da bi kasnije otkrile prekoračenja troškova i kašnjenja u projektima koja znatno povećavaju stvarne troškove.

"Fokus američke administracije na regionalnu stabilnost i trgovinsko angažovanje je najizdržljivija odbrana od oba oblika mešanja", navodi se u izveštaju.

Ovakav akcenat Trumpova administracije mogao bi da prestavlja pojačani pritisak na zvanični Beograd, koji nastoji da vodi politiku balansiranja između Zapada, Rusije i Kine, sarađujući vojno i ekonomski i sa Istokom i sa Zapadom. Pojačani američki pritisak da se postepeno uskladi sa američkim bezbednosnim i spoljnopolitičkim prioritetima Beograd bi mogao da oseti pre svega po pitanju kontrole kineskih investicija u strateškim sektorima, preko smanjenja zavisnosti od ruskih energenata i prelazak na američki tečni prirodni gas (LNG) i nuklearna postrojenja, do veće saradnje sa američkim kompanijama.

Komentarišući ovaj izveštaj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su srpske vlasti primile k znanju informacije iz njega i da će sarađivati sa Amerikancima.

"Nećemo se odricati svoje pozicije, bar ne tako jednostavno, kao što neki zamišljaju. U protivnom, šta će nam država, da imamo poslušnike, koji će, kada dobiju mejl, da se nađu u kafani da im izdiktiraju zadatke, oni trče da bi dobili neke nove zadatke kako da ruše svoju zemlju", rekao je on srpskim novinarima dok je još bio u poseti Kini, gde je u razgovorima sa predsednikom Kine Xi Jinpingom pomenuo i pitanje Kosova, kada mu je, kako je preneo, uzvraćeno čvrstom podrškom Kine očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i Kosova unutar Srbije.

Bloomberg  Aleksandar Vučić ističe da će Srbija sarađivati sa Amerikancima

Kada je reč o međunarodnoj poziciji Srbije, Vučić je rekao da očekuje kritike mnogih, pogotovo u Tivtu na samitu EU i Zapadnog Balkana 5. juna.

"Navikao sam na takve stvari zato što neki ljudi ne razumeju da možete da vršite pritisak koliki god hoćete, ali da uvek na ta dva tasa merim interes Srbije i to mi je važnije od pritiska koji me lomi", rekao je on i dodao da su Kinu posetili lideri mnogih zapadnih zemalja, ali da njega kritikuju. "Ko si ti mali sa nepunih sedam miliona stanovnika da se mešaš u velika svetska pitanja, to je samo za nas rezervisano."

Američki LNG umesto ruskog gasa

Trumpova administracija sve više kroz ekonomske naočare gleda na Zapadni Balkan, pa ga opisuje kao region u kojem živi osamnaest miliona ljudi, blizu evropskih transportnih koridora, s prirodnim resursima, rastućim tehnološkim sektorom i kvalifikovanom radnom snagom. Drugim rečima, Trumpovi stratezi gledaju na ovaj region kao mesto gde američke kompanije sada mogu da zarade novac i Vašington produbi svoj politički i ekonomski uticaj.

Ekonomski rat s Kinom i suzbijanje ruskog uticaja sa onih prostora koje smatra američkom interesnom zonom sve očiglednije se prelivaju ne samo na Latinsku Ameriku i Bliski istok, već i na Balkan. Doduše, začeci tog nadmetanja velikih sila su se videli i u vreme predsednikovanja Bidena kada su SAD, ali i Evropska unija, razvili set mera za suzbijanje kineske inicijative "Pojas i put".

Štaviše, i Trump je u prvom svom mandatu ciljao kineski uticaj na Zapadanom Balkanu. To se videlo kada je Belu kuću 2020. godine doveo Vučića i tadašnjeg kosovskog premijera Avdullaha Hotija da potpišu dokument o odnosima Beograda i Prištine u kojem su se, između ostalog, obavezali da će da proteraju "nepouzdane" kompanije iz poslova s 5G mrežom. Tada je bio očigledno da je "nepouzdana" kompanija zapravo kineski Huawei, koji je dugo radio na širenju prisustva u Srbiji.

Bloomberg Amerikanci žele da njihov LNG zameni ruski gas

 

Tek obavljeni izvešta Stejt departmenta ukazuje da su proširene oblasti u kojima nisu dobrodošle "nepouzdane" ruske i kineske kompanije, pa to sada nisu samo telekomunikacije, već i energetika, konkretno gasovodi, termoelektrane, nuklearke i hidroelektrane, potom namenska industrija, infrastruktura svake vrste, kao i visokotehnološke tehnologije, naročito ona koja se tiče razvoja AI-ja.

"Energetska zavisnost od Rusije ostaje strateška ranjivost u regionu. Diverzifikacija snabdevanja energijom, uključujući i obilne izvore energije u SAD, poboljšava regionalnu stabilnost i prosperitet. Američki tečni prirodni gas, nuklearna tehnologija (uključujući male modularne reaktore) i obnovljiva energija nude komercijalno atraktivne, geopolitički ispravne alternative", ističe se u izveštaju i dodaje da su sve zemlje regiona učestvovale na februarskom Transatlantskom samitu o bezbednosti gasa, pri čemu su "Srbija i BiH potpisale zajedničku izjavu o ulaganjima koja mogu povećati bezbedno i pouzdano snabdevanje energijom Evropu".

Ministarstvo na čijem je čelu Rubio navodi da će se aktivno angažovati kako bi se "regionalni interes pretvorio u komercijalne sporazume", a da su prioritetni projekti gasovod Južne interkonekcije između Hrvatske i BiH, predloženi gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji, nadogradnja termoelektrana na ugalj na Kosovu i projekte gasifikacije, kao i dodatne prenosne veze koji povezuju mreže Zapadnog Balkana sa evropskim tržištima.

"Uključivanje američkog privatnog sektora u ove projekte unapređuje cilj administracije da eliminiše nesiguran ruski gas u regionu i jača pristup SAD tržištu", navode u Stejt departmentu, nagoveštavajući da su američke sankcije koje teraju ruske vlasnike da prodaju Naftnu industriju Srbije samo početak u namerama Vašingtona da istisne ruski energetski i politički uticaj na Balkanu.

Osim toga, Vašington ne krije da će sve uraditi da obezbedi američkim kompanijama unosne poslove u regionu, ističući tu energetsku, putnu i digitalnu infrastrukturu.

"Sjedinjene Države će težiti ulaganjima u infrastrukturu u partnerstvu sa američkim kompanijama. Administracija će raditi na tome da osigura da američke firme mogu dati značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora", ističe se u dokumentu, dodajući da međuvladini sporazumi omogućavaju američkim kompanijama da se "efikasnije takmiče za strateške projekte u transportu, informaciono-komunikacionoj tehnologiji i odbrambenoj industriji protiv protivnika i konkurenata niskog standarda".

Prema oceni analitičara Pupin inicijative, SAD sve više posmatraju Balkan kao važan geopolitički prostor za povezivanje Jadrana, Crnog mora i srednje Evrope, dok je Srbija ključni regionalni akter zbog svog geografskog položaja, infrastrukturnog potencijala i rastućeg tehnološkog sektora.

"Praktično, reč je o stvaranju nove regionalne energetske arhitekture koja bi smanjila zavisnost od jednog snabdevača, pre svega Rusije, i integrisala Balkan u šire evropske i mediteranske energetske i 'supply chain' tokove", naglasili su u Pupin inicijativi.

Stabilnost iznad svega

Kao preduslov za postizanje ovih ciljeva, Trumpova administracije ističe održavanje stabilnosti u regionu, insistirajući na smirivanju tenzija, kako u dijalogu između Beograda i Prištine, tako i kroz poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini.

"Politika SAD na Zapadnom Balkanu nije o spasavanju ili rekonstrukciji, već o stabilnosti i obostrano korisnim partnerstvima. Administracija je fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da reše sopstvene izazove, umesto da održava prekomerno oslanjanje na međunarodnu intervenciju ili nadzor", ističe se u izveštaju, čije se objavljivanje vremenski poklopilo sa ostavkom visokog predstavnika za BiH Christiana Schmidta, koji je priznao da se povukao pod američkim pritiscima, posredno priznajući da se američki i evropski interesi na Balkanu sada potpuno ne poklapaju.

Prema oceni predsednika Pupin inicijative Vuka Velebita, očigledno je da su stavovi izneseni u izveštaju Stejt departmenta potpuno usklađeni sa ideologijom predsednika Trumpa.

Bloomberg

 

"Ovo nije promena američke politike samo prema Balkanu, već deo šire globalne doktrine Trumpove administracije, SAD više ne žele ulogu svetskog policajca i principa izgradnje nacija, već partnere koji mogu samostalno da nose teret sopstvene bezbednosti i regionalne stabilnosti", rekao je Velebit u saopštenju Pupin inicijative. "Balkan je u tom smislu nastavak tog trenda, što je pozitivno za region jer lokalni lideri i države dobijaju primat nad političkim, bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, uz američku podršku samo tamo gde postoji jasan zajednički interes."

Prema njegovoj oceni, Srbija se u tom kontekstu ne izdvaja negativno, već je uključena u širi okvir "solidnih i pozitivnih odnosa", što pokazuje da Vašington danas mnogo više naglasak stavlja na zajedničke interese nego na stare političke narative. On ukazuje da je u izveštaju primetna potencijalna naznaka pokretanja strateškog dijaloga sa Srbijom, što je veoma važan signal jer bi strateški dijalog značio da Srbija više nije na stolu, to jest da o njenoj sudbini odlučuju drugi akteri, već država koja sedi za tim istim stolom kao partner u direktnoj komunikaciji sa Vašingtonom.

"To podrazumeva konkretan institucionalni mehanizam kroz koji se redovno koordinišu i usklađuju politike u oblastima bezbednosti, energetike, privrede, tehnologije, infrastrukture i regionalne stabilnosti, što bi predstavljalo jedan od najozbiljnijih pomaka u odnosima Srbije i SAD u poslednjih nekoliko decenija", navodi se u analizi Pupin inicijative, koja ocenjuje da po pitanu Kosova i Metohije u izveštaju nema direktnog pritiska na Srbiju. "Jezik izveštaja je primetno fleksibilniji u odnosu na ranije periode i ne postoji direktan pritisak na Srbiju u pogledu formalnog priznanja Kosova. Akcenat je stavljen na 'dogovor prihvatljiv za obe strane', što ostavlja značajno više prostora za diplomatsko manevrisanje i pokazuje pragmatičniji pristup Vašingtona regionalnim pitanjima."

Prema oceni Velebita i njegovog tima, bezbednosna pitanja ostaju deo neslaganja, ali bez većih promena u američkoj politici.