text size
Sve veći pritisak u tehnološkoj trci između SAD i Kine, uz posrtanje berzanskih kurseva "veličanstvenih sedam" i ogromne likvidnosne intervencije u korist kineskih tehnoloških kompanija s druge strane, približava se tački ključanja.
Dok su sumnje u opravdanost ulaganja američkih superskalera samo prošlog četvrtka sa Wall Streeta izbrisale skoro 800 milijardi dolara, Peking je državnoj reprezentaciji fondova, banaka, osiguravajućih društava i regulatora gotovo istovremeno naredio da po svaku cenu spasavaju kineske AI kompanije - ograničenja nema, dozvoljena su sva sredstva, reč je o pitanju nacionalne bezbednosti, glasilo je uputstvo.
AI kao operativni sistem privrede
Obim trgovanja grupe državnih ETF fondova za samo nekoliko dana dostigao je najviši nivo u poslednjim mesecima, kako bi zaustavili pad tehnoloških berzanskih indeksa i zaštitili kineski tehnološki sektor. Kineski indeks STAR 50 se nakon višednevne intervencije i prethodnog pada od 17 odsto sredinom nedelje oporavio za 11 odsto, dok je indeks Mag 7 krajem nedelje izgubio 4,8 odsto i izbrisao 797 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Spektakularna intervencija bila je uspešna. Ali njen cilj ni izbliza nije bio samo stabilizacija berzanskih kurseva. Kina je njome i finansijskim tržištima i američkoj konkurenciji jasno poručila da zaštita domaćeg sektora veštačke inteligencije i proizvođača čipova ima apsolutni politički prioritet. "Ovo je jedna od najvažnijih i najusklađenijih intervencija kojih se sećam", napisao je dugogodišnji Bloombergov dopisnik iz Pekinga Charlie Zhu.
Pitanje u trci 21. veka zato nije toliko ko će pobediti, već ko će moći da izdrži pritiske (i sumnje) ogromnih ulaganja u razvoj AI tehnologije, naprednih čipova i humanoidnih robota.
"Po mom mišljenju, veštačka inteligencija je zasad - čak i u Kini, gde su troškovi niži, a posebno na Zapadu - pre svega obećanje, a ne još stvarna, materijalna, privredna sila", o AI-ju kaže Anastas Vangeli, stručnjak za geopolitiku i predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.
Prema Vangelijevim rečima, kineski pristup razvoju veštačke inteligencije znatno se razlikuje od američkog. "Kina veštačku inteligenciju razume donekle drugačije od Zapada - bez preterane mitologizacije ili straha. Za njih je taj koncept zapravo inteligencija koju je stvorio čovek. Na nju gledaju kao na korisnu silu u industrijskom smislu." U Kini AI posmatraju kao operativni sistem robota i mašina, smatra ovaj poznavalac.
Slično je, nakon predstavljanja modela Kimi K3 kompanije Moonshot AI na društvenoj mreži X, razmišljao i Dean Ball, direktor za stratešku budućnost u OpenAI-ju: "Jedan od verovatnih ishoda sveta u kojem dominiraju modeli otvorenih težina jeste AI komunizam. Upravo to predlaže Kina: AI nije tržišni proizvod, već javno dobro koje će država na kraju obezbediti kao neku vrstu digitalne javne infrastrukture."
Pitanje u trci 21. veka zato nije toliko ko će pobediti, već ko će moći da izdrži pritiske (i sumnje) ogromnih ulaganja u razvoj AI tehnologije, naprednih čipova i humanoidnih robota.
Padove na berzama zapravo izaziva crveni cunami jeftinih, otvorenih i dostupnih kineskih AI modela, koji u američkoj Silicijumskoj dolini podižu prašinu i izazivaju paniku, dok na Wall Streetu obaraju kurseve američkih superskalera. Rukovodstva OpenAI-ja i Anthropica, prema navodima Wall Street Journala, upozorila su Belu kuću na rast jeftinih i moćnih kineskih AI modela, koji po njihovom mišljenju vode ka distopijskoj AI budućnosti, uz tvrdnju da bez regulacije predstavljaju neprihvatljive bezbednosne rizike.
Neki analitičari su tu vest propratili komentarom da te kompanije pokušavaju da utiču na administraciju Donalda Trumpa kako bi dodatno zaoštrila tehnološki i trgovinski rat sa Kinom, jer žele da uoči planiranog izlaska na berzu naredne godine onemoguće konkurenciju.
Mač sa dve oštrice
Ali to će, u najboljem slučaju, biti teško, ako ne i nemoguće. "Kineske kompanije Alibaba, DeepSeek, Moonshot i Baidu pokazuju da u oblasti veštačke inteligencije pristup najnaprednijim čipovima više nije jedini uslov za uspeh", komentarisali su za Bloomberg Adriju iz Generali Investmentsa. "Kina je američka izvozna ograničenja iskoristila kao podsticaj za razvoj sopstvenog ekosistema, optimizaciju modela i razvoj otvorenih modela. Takav pristup je Xi Jinping uvrstio među nacionalne prioritete."
Američka ograničenja izvoza napredne AI tehnologije, posebno moćnih Nvidijinih grafičkih procesora, pokazala su se kao mač sa dve oštrice. Kinesko političko rukovodstvo je, naime, nakon 2018. godine, kada je prva administracija Donalda Trumpa uvela ograničenja, odlučilo da domaći razvoj veštačke inteligencije postavi u samo središte svoje nacionalne razvojne strategije. Partija je u američkim merama prepoznala pokušaj oduzimanja glavnog pokretača privrednog rasta i konkurencije sa SAD.
"Kina je američka izvozna ograničenja iskoristila kao podsticaj za razvoj sopstvenog ekosistema, optimizaciju modela i razvoj otvorenih modela", kažu analitičari Generali Investmentsa. "Istovremeno, Kina ubrzano razvija domaću AI infrastrukturu, zbog čega postaje sve manje zavisna od zapadnih dobavljača."
U središtu nacionalnog megaprojekta nalaze se napredni AI čipovi. Izuzetno zahtevan zadatak poveren je tehnološkom gigantu Huawei, za koji je iz javno dostupnih izvora nemoguće utvrditi da li je reč o (para)državnoj ili privatnoj kompaniji.
Njegov osnivač i bivši vojnik Ren Zhengfei o trci Huaweija sa SAD govori vojnim žargonom. "Vreme je da zgrabimo puške, uzjašemo konje i krenemo u borbu", napisao je u jednom od internih dopisa zaposlenima, dok je drugom prilikom, govoreći o AI trci, poručio: "Ako preživimo, imamo budućnost."
To što je potpredsednik vlade Ding Xuexiang, kojem je Xi prošle godine poverio zadatak da u naredne tri godine sustigne Nvidiju, realizaciju poverio Huaweiju, nije slučajno. Polovina zaposlenih u glavnom istraživačkom centru kompanije u Dongguanu, gde je ekscentrični Ren u kampusu Ox Horn izgradio zadivljujuću ogromnu kopiju evropskih prestonica, čine razvojni inženjeri. Kompanija za istraživanje i razvoj izdvaja onoliko koliko i uporedivi američki giganti Oracle i Intel.
Prema nezvaničnim navodima Wall Street Journala, državne AI kompanije imaju instrukciju da koriste isključivo domaće čipove, jer će u suprotnom biti osumnjičene za veleizdaju.
U 2025. godini kompanija je za istraživanje i razvoj izdvojila 192,3 milijarde kineskih juana, odnosno gotovo 28 milijardi američkih dolara. To predstavlja čak 21,8 odsto godišnjih prihoda, koji su prošle godine iznosili 880,9 milijardi juana, pokazuju podaci kompanije. Sa takvim udelom prihoda namenjenih inovacijama, Huawei se svrstava u sam vrh globalnih tehnoloških korporacija, pri čemu treba naglasiti da je kompanija u poslednjoj deceniji za istraživanje i razvoj izdvojila više od 1,38 biliona juana, odnosno više od 200 milijardi dolara.
Razvoj AI-ja kao atomska bomba
Kineskoj industriji čipova i dalje nedostaje mnogo komponenti i alata potrebnih za postizanje potpune tehnološke autonomije i dostizanje nivoa SAD, kaže Marko Grobelnik, istraživač u laboratoriji za veštačku inteligenciju (AI) na Institutu "Jožef Stefan" (IJS) i jedan od najvećih stručnjaka za veštačku inteligenciju u Sloveniji. Istraživačka kuća Bernstein procenjuje da kineska AI računarska snaga dostiže tek oko 14 odsto američke.
Prema navodima časopisa "The Economist", pojedini domaći čipovi koje koristi Huawei koštaju nekoliko puta više od uporedivih stranih proizvoda, a istovremeno ih nema dovoljno. Moonshot je prilikom predstavljanja modela Kimi K3 privremeno morao da obustavi prijave za premijum usluge, jer nije imao dovoljno računarske snage.
Ipak, činjenica da je Huawei za tako kratko vreme uspeo da prevaziđe brojne prepreke i smanji zavisnost kineskog tehnološkog ekosistema od SAD, predstavlja iznenađenje. Snalažljivi Huaweijevi inženjeri su za svega nekoliko godina, koristeći starije litografske mašine i softver podržan veštačkom inteligencijom, znatno smanjili zaostatak.
Rukovodstvo Huaweija je ove godine objavilo izveštaj o napretku u kojem navodi da je kineska zavisnost od američkih AI čipova pala na 60 odsto, dok je 2021. godine iznosila čak 90 odsto. Američka banka Morgan Stanley prognozira da će taj udeo u narednih pet godina pasti na svega 25 odsto.
Rezultat tih napora je čip Ascend 950, koji kompanija povezuje u klastere, čime povećava njegove performanse. Ipak, stručnjaci kao najveću prepreku u trci sa Amerikancima vide nedostatak mašina za ekstremnu ultraljubičastu (EUV) litografiju - zaostatak koji, uprkos izuzetnim naporima i ulaganjima, može da potraje još decenijama.
Rukovodstvo Huaweija je ove godine objavilo izveštaj o napretku u kojem navodi da je kineska zavisnost od američkih AI čipova pala na 60 odsto, dok je 2021. godine iznosila čak 90 odsto. Američka banka Morgan Stanley prognozira da će taj udeo u narednih pet godina pasti na svega 25 odsto.
Kineska vlada se, prema navodima The Wall Street Journala, u ostvarivanju ambicioznog plana sustizanja SAD oslanja na iskustva iz prethodnih industrijskih proboja. Uspeh koji je ostvarila u oblasti električnih vozila i baterija sada želi da ponovi i u sektoru čipova, pri čemu se ugleda i na razvoj prve kineske atomske bombe šezdesetih godina prošlog veka. Pri tome ne bira sredstva: prema nezvaničnim navodima američkog lista, državne AI kompanije imaju instrukciju da koriste isključivo domaće čipove, jer će u suprotnom biti osumnjičene za veleizdaju.
Uprkos uticaju i snazi državno upravljanog kapitalizma, analitičari upozoravaju da ni kineski sektor veštačke inteligencije nije imun na izazove sa kojima se suočavaju američki rivali. "Tek nedavno je rasprava počela da se fokusira na stvarnu, nezgrapnu fizičku infrastrukturu potrebnu za napredak AI", kaže Vangeli.
Deo strategije centralne vlade u Pekingu jeste i podsticanje domaćih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije da izađu na berzu, kako bi na taj način prikupile više kapitala. "Treba imati u vidu da i kineski razvoj veštačke inteligencije zahteva izuzetno velika ulaganja, pri čemu se takođe postavlja pitanje njihove dugoročne opravdanosti i sposobnosti ostvarivanja odgovarajućih prinosa", o tržišnim aspektima dodaju iz Generali Investmentsa. Berzanske kotacije ih zato čine podjednako ranjivim kao i njihove američke konkurente, što je pokazala upravo nedavna intervencija vlasti na otvorenom tržištu.
Roboti - otelotvorena veštačka inteligencija
Kinesko rukovodstvo vidi AI kao budući pokretač sve anemičnijeg privrednog rasta, ali i kao način za popunjavanje demografskog jaza i rešavanje nezaposlenosti među mladima. "Upravo zato kineska vlada izuzetno podstiče razvoj humanoidne robotike", drugi deo jednačine kineske nacionalne strategije komentariše glavni ekonomista Privredne komore Slovenije Bojan Ivanc. Prema njegovim rečima, humanoidni roboti biće veoma korisni u industriji, logistici i trgovini, a kasnije i u drugim uslužnim delatnostima. Lokalne vlasti i državne kompanije su, prema navodima Financial Timesa, u junu dobile instrukciju da u proizvodnju, logistiku, maloprodaju i zdravstvo uključe humanoidne robote.
''Treba imati u vidu da i kineski razvoj veštačke inteligencije zahteva izuzetno velika ulaganja, pri čemu se takođe postavlja pitanje njihove dugoročne opravdanosti i sposobnosti ostvarivanja odgovarajućih prinosa", o tržišnim aspektima dodaju iz Generali Investmentsa.
Zato Kina robote vidi kao otelotvorenu veštačku inteligenciju. Državnim petogodišnjim planom predviđa se razvoj novih oblika rada zasnovanih na saradnji čoveka i mašine, kao i uvođenje otelotvorene veštačke inteligencije na radna mesta sa nedostatkom radne snage, u opasna radna okruženja i druge zahtevne radne procese.
"Jedina druga moguća kratkoročna alternativa jeste useljavanje stranih radnika, čemu država nije naročito sklona", o razlozima za razvoj robotike kaže Ivanc. Prošlog meseca lokalne vlasti dobile su instrukciju da u proizvodnju, logistiku, maloprodaju i zdravstvenu zaštitu uključe otelotvorenu AI. Cilj je da do kraja 2026. godine širom zemlje bude postavljeno najmanje 10.000 robota koje pokreće veštačka inteligencija.
Prošle godine Peking je najavio fond u vrednosti od jednog biliona juana, koji obuhvata i razvoj robotike. Morgan Stanley navodi da će roboti u narednih pet do deset godina biti sledeći ključni pokretač kineskog izvoza mašina, pri čemu banka i u ovom segmentu vidi paralele sa kineskim razvojem električnih vozila.
Kina je prošle godine obezbedila 90 odsto svetske isporuke humanoidnih robota, koja je iznosila između 13 i 16 hiljada jedinica. Morgan Stanley prognozira da će prodaja kineskih humanoidnih robota samo ove godine porasti na približno 50.000 jedinica, što je najviše na svetu.
.webp){kind=icon}
