EU podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, ali traži dela

Samit Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana bio je prilika da EU i zemlje regiona još jednom potvrde svoju posvećenost evropskoj perspektivi regiona i da istaknu potrebu saradnje i jačanja veza, posebno u svetlu tekućih geopolitičkih prilika u svetu. U deklaraciji koja je usvojena u odsustvu Srbije, EU je stavila do znanja da od zemalja regiona očekuje da rečima i delima pokažu da poštuju evropske vrednosti i principe. U tom dokumentu se ukazuje i da zastoj u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koči njihov napredak na putu ka EU.

Srbija nije učestvovala na samitu, održanom u sredu u Briselu, prvi put nakon mnogo vremena, nakon što je EU ponovo odložila otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu sa njom. S obzirom na to, deklaracija je usvojena na samitu uz napomenu da se Srbija nije usaglasila s tekstom.

To je prvi put nakon više godina da Srbija ne učestvuje na takvom skupu koji se redovno održava od 2014. u okviru različitih inicijativa, prvo u okviru Berlinskog procesa. Prvi formalni samit EU-Zapadni Balkan u novom, stalnom formatu održan je u decembru 2024. u Briselu, kada je potvrđena evropska perspektiva regiona i potreba za jačanjem odnosa.

EU je i ovog puta potvrdila "punu i nedvosmislenu posvećenost" perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Uniji, uz ocenu da je budućnost regiona u njenim redovima. Pritom je istakla da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti uz sprovođenje reformi i ugovorenih koraka, kao i da je opredeljena za približavanje partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja.

"Postepena integracija, koja se sprovodi na način koji je reverzibilan i temelji se na zaslugama, odvija se u nekoliko političkih polja, unapred donoseći konkretne koristi građanima i priprema teren za pristupanje. Treba razmotriti dodatne predloge o postepenoj integraciji, uz usklađivanje s relevantnim pravnim tekovinama EU", navodi se u deklaraciji.

Pritom se ističe da napredak u ekonomskoj integraciji treba da se odvija tako da se u potpunosti očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i ravnopravnih uslova za sve.

EU je stavila do znanja da od zemalja regiona očekuje da rečima i delima pokažu da poštuju evropske vrednosti i principe, tako što će preuzeti odgovornosti i sprovoditi neophodne reforme, posebno u oblasti osnovnih prava. "Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i snažna uloga civilnog društva ključni su za osiguranje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih", navodi se u deklaraciji.

Jačanje odnosa neophodno i zbog geopolitičkih izazova

Na samitu je istaknuta važnost bliskih političkih i ekonomskih odnosa EU i partnera sa Zapadnog Balkana, posebno u trenutnom geopolitičkom kontekstu, kao i potreba za još jačim vezama. U dokumentu se navodi da rat Rusije protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana.

"Ovaj Samit pokazuje snagu naših odnosa i koristi koje donosi našim građanima. Ruski agresivni rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana. Samit je najznačajnija prilika u godini da se ponovo potvrdi strateško partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana", ističe se u deklaraciji.

Izražava se nepokolebljiva podrška i solidarnost s Ukrajinom, i podrška postizanju trajnog mira u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. EU pohvalila zemlje Zapadnog Balkana koje su se uskladile sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP), uključujući usvajanje i primenu sankcija EU, i pozvala one koji to još nisu učinili da slede njihov primer.

Srbija se usklađuje sa različitim odlukama EU u vezi sa spoljnom politikom, osim kada je reč o uvođenja sankcija Rusiji, što se smatra kamenom spoticanja u njenim integracijama. Tako je početkom decembra bila jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa dve nove spoljnopolitičke odluke EU o restriktivnim merama protiv Rusije.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine nužna za napredak ka EU 

U deklaraciji se Srbija pominje u kontekstu normalizacije odnosa sa Prištinom. Kako se navodi, nedostatak normalizacije odnosa usporava napredak Beograda i Prištine na putu ka EU.  "Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks", navodi se u deklaraciji.

Beograd i Priština su postigle u februaru 2023. Sporazum o putu ka normalizaciji, neformalno poznatom kao Ohridski sporazum, a zatim su u martu iste godine usvojili aneks za implementaciju ugovorenog. Sporazum i Aneks su zatim postali sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u EU, odnosno u slučaju Srbije uključeni su u Poglavlje 35 (Opšta pitanja) koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Prištinom.

EU je podsetila dve strane da je podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana  (Reform and Growth Facility for the Western Balkans, RGF za Zapadni Balkan) uslovljena "konstruktivnim angažmanom partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa".

Bloomberg

 

RGF za Zapadni Balkan ključni je finansijski instrument EU kroz koji ona podržava Zapadni Balkan u sprovođenju reformi i podstiče ekonomski rast i evropske integracije. Za period od 2024 od 2027. u okviru njega je izdvojeno šest milijardi evra, od čega su dve milijarde grantovi, a četiri milijarde evra zajmovi pod povoljnim uslovima. Ovaj novi instrument dopunjuje finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III).

RGF za Zapadni Balkan je uspostavljen kroz Plan rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023, a Evropski parlament i Savet EU podržali na proleće 2024.

 

Osim ovih sredstava, EU je najveći i ključni spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom od gotovo 59 odsto u ukupnoj trgovini Srbije u 2024. godini, a slični stope su se zadržavale.

Prema podacima sa sajta Evropa.rs, zvanične informativne platforme Delegacije EU u Srbiji, Srbija je značajno profitirala od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. Vrednost izvoza Srbije u EU porasla je šest puta, sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. godini na nešto manje od 19 milijardi evra u 2024. godini.

Strane direktne investicije (SDI) iz EU činile su više od 56 odsto ukupnih SDI registrovanih u Srbiji u periodu 2010-2024. U apsolutnom iznosu, SDI iz zemalja EU su se akumulirale na ukupno 24,5 milijardi evra u proteklih 15 godina, navodi se na sajtu.

 

Srbija ima status kandidata za članstvo u EU od 2012, a pregovori o članstvu su formalno počeli 2014. Od otvaranja prvog poglavlja 2015. prošlo je 10 godina., do sada ih je otvoreno 22 od 35 poglavlja, a zatvorena samo dva. EU je 2020. godine usvojila novu metodologiju vođenja pretpristupnih pregovora, u okviru koje je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u šest klastera.