Samit Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana bio je prilika da EU i zemlje regiona još jednom potvrde svoju posvećenost evropskoj perspektivi regiona i da istaknu potrebu saradnje i jačanja veza, posebno u svetlu tekućih geopolitičkih prilika u svetu. U deklaraciji koja je usvojena u odsustvu Srbije, EU je stavila do znanja da od zemalja regiona očekuje da rečima i delima pokažu da poštuju evropske vrednosti i principe. U tom dokumentu se ukazuje i da zastoj u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koči njihov napredak na putu ka EU.
Srbija nije učestvovala na samitu, održanom u sredu u Briselu, prvi put nakon mnogo vremena, nakon što je EU ponovo odložila otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu sa njom. S obzirom na to, deklaracija je usvojena na samitu uz napomenu da se Srbija nije usaglasila s tekstom.
To je prvi put nakon više godina da Srbija ne učestvuje na takvom skupu koji se redovno održava od 2014. u okviru različitih inicijativa, prvo u okviru Berlinskog procesa. Prvi formalni samit EU-Zapadni Balkan u novom, stalnom formatu održan je u decembru 2024. u Briselu, kada je potvrđena evropska perspektiva regiona i potreba za jačanjem odnosa.
Opširnije
Beograd bojkotuje samit EU i regiona u odsustvu napretka na evropskom putu
Ponovo odloženo otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, dok zvanični Beograd najavljuje da Srbija u sredu neće učestvovati na Samitu EU-Zapadni Balkan.
17.12.2025
Novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan tek sredinom 2025. godine
Prve redovne isplate očekuju se između drugog i trećeg kvartala ove godine nakon ispunjenjenja predviđenih uslova.
20.02.2025
Srbija od EU traži 4,5 milijardi evra za energetiku i pruge i čeka otvaranje Klastera 3
Srbiji je u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan odobreno 1,58 milijardi evra, a u odobrenoj Reformskoj agendi nalazi se i indikativna lista projekata koji će biti predloženi za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
04.12.2024
Odobreno šest milijardi evra za reforme na Zapadnom Balkanu, Srbiji 1,58 milijardi
Evropska komisija odobrila je reformske agende Srbiji i još četiri partnera sa Zapadnog Balkana, vredne šest milijardi evra.
23.10.2024
EU je i ovog puta potvrdila "punu i nedvosmislenu posvećenost" perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Uniji, uz ocenu da je budućnost regiona u njenim redovima. Pritom je istakla da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti uz sprovođenje reformi i ugovorenih koraka, kao i da je opredeljena za približavanje partnera sa Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja.
"Postepena integracija, koja se sprovodi na način koji je reverzibilan i temelji se na zaslugama, odvija se u nekoliko političkih polja, unapred donoseći konkretne koristi građanima i priprema teren za pristupanje. Treba razmotriti dodatne predloge o postepenoj integraciji, uz usklađivanje s relevantnim pravnim tekovinama EU", navodi se u deklaraciji.
Pritom se ističe da napredak u ekonomskoj integraciji treba da se odvija tako da se u potpunosti očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i ravnopravnih uslova za sve.
EU je stavila do znanja da od zemalja regiona očekuje da rečima i delima pokažu da poštuju evropske vrednosti i principe, tako što će preuzeti odgovornosti i sprovoditi neophodne reforme, posebno u oblasti osnovnih prava. "Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i snažna uloga civilnog društva ključni su za osiguranje funkcionalne demokratije. EU poziva partnere da garantuju prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih", navodi se u deklaraciji.
Jačanje odnosa neophodno i zbog geopolitičkih izazova
Na samitu je istaknuta važnost bliskih političkih i ekonomskih odnosa EU i partnera sa Zapadnog Balkana, posebno u trenutnom geopolitičkom kontekstu, kao i potreba za još jačim vezama. U dokumentu se navodi da rat Rusije protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana.
"Ovaj Samit pokazuje snagu naših odnosa i koristi koje donosi našim građanima. Ruski agresivni rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana. Samit je najznačajnija prilika u godini da se ponovo potvrdi strateško partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana", ističe se u deklaraciji.
Izražava se nepokolebljiva podrška i solidarnost s Ukrajinom, i podrška postizanju trajnog mira u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. EU pohvalila zemlje Zapadnog Balkana koje su se uskladile sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP), uključujući usvajanje i primenu sankcija EU, i pozvala one koji to još nisu učinili da slede njihov primer.
Srbija se usklađuje sa različitim odlukama EU u vezi sa spoljnom politikom, osim kada je reč o uvođenja sankcija Rusiji, što se smatra kamenom spoticanja u njenim integracijama. Tako je početkom decembra bila jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa dve nove spoljnopolitičke odluke EU o restriktivnim merama protiv Rusije.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine nužna za napredak ka EU
U deklaraciji se Srbija pominje u kontekstu normalizacije odnosa sa Prištinom. Kako se navodi, nedostatak normalizacije odnosa usporava napredak Beograda i Prištine na putu ka EU. "Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks", navodi se u deklaraciji.
Beograd i Priština su postigle u februaru 2023. Sporazum o putu ka normalizaciji, neformalno poznatom kao Ohridski sporazum, a zatim su u martu iste godine usvojili aneks za implementaciju ugovorenog. Sporazum i Aneks su zatim postali sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u EU, odnosno u slučaju Srbije uključeni su u Poglavlje 35 (Opšta pitanja) koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Prištinom.
EU je podsetila dve strane da je podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana (Reform and Growth Facility for the Western Balkans, RGF za Zapadni Balkan) uslovljena "konstruktivnim angažmanom partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa".
Bloomberg
RGF za Zapadni Balkan ključni je finansijski instrument EU kroz koji ona podržava Zapadni Balkan u sprovođenju reformi i podstiče ekonomski rast i evropske integracije. Za period od 2024 od 2027. u okviru njega je izdvojeno šest milijardi evra, od čega su dve milijarde grantovi, a četiri milijarde evra zajmovi pod povoljnim uslovima. Ovaj novi instrument dopunjuje finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III).
RGF za Zapadni Balkan je uspostavljen kroz Plan rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023, a Evropski parlament i Savet EU podržali na proleće 2024.
Osim ovih sredstava, EU je najveći i ključni spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom od gotovo 59 odsto u ukupnoj trgovini Srbije u 2024. godini, a slični stope su se zadržavale.
Prema podacima sa sajta Evropa.rs, zvanične informativne platforme Delegacije EU u Srbiji, Srbija je značajno profitirala od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. Vrednost izvoza Srbije u EU porasla je šest puta, sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. godini na nešto manje od 19 milijardi evra u 2024. godini.
Strane direktne investicije (SDI) iz EU činile su više od 56 odsto ukupnih SDI registrovanih u Srbiji u periodu 2010-2024. U apsolutnom iznosu, SDI iz zemalja EU su se akumulirale na ukupno 24,5 milijardi evra u proteklih 15 godina, navodi se na sajtu.
Srbija ima status kandidata za članstvo u EU od 2012, a pregovori o članstvu su formalno počeli 2014. Od otvaranja prvog poglavlja 2015. prošlo je 10 godina., do sada ih je otvoreno 22 od 35 poglavlja, a zatvorena samo dva. EU je 2020. godine usvojila novu metodologiju vođenja pretpristupnih pregovora, u okviru koje je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u šest klastera.
.webp){kind=icon}
