Srbiji odobreno 56,5 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan

Srbiji je odobrena druga tranša za uplatu - 56,5 miliona evra, od ukupnog iznosa od 112 miliona evra u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, rekao je ministar finansija Siniša Mali. On je to ocenio kao potvrdu posvećenosti Beograda da ispuni ciljeve iz Reformske agende.

Mali je podsetio da su sredinom prošle godine Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan, navodeći i da je napredak u ispunjavanju reformske agende "blago usporen zbog domaćih negativnih dešavanja".

 

 

"Ipak, uveren sam da ćemo sve to brzo nadoknaditi i vratiti se na put ubrzanog razvoja i daljih reformi. To je naš apsolutni prioritet i tome ostajemo posvećeni. Jasno smo trasirali svoj evropski put i na njemu ćemo ostati dok ne ispunimo sve reformske ciljeve", rekao je Mali.

Kako je pojasnio, od odobrenih 56,5 miliona evra, direktno u budžet Srbije biće uplaćeno 26,3 miliona, dok je 30,2 miliona evra namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF - Western Balkans Investment Fund).

Sredstva Evropske komisije odnose se, dodao je, na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine, a od sedam koraka koliko je predviđeno Reformskom agendom za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila: implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU.

 

Mali je naglasio da ove reforme doprinose modernizaciji ekonomije, jačanju institucionalnih kapaciteta i poboljšanju poslovnog okruženja u Srbiji.

"Reforme apsolutno ostaju naš prioritet, sproveli smo već mnoge, sprovešćemo i sve preostale. Srbija je prešla dug put u prethodnih 15 godina, dobili smo već mnogo priznanja svetskih institucija za do sada ostvareni uspeh, a uvek su dobrodošle i kritike kada usporimo. Svaka podrška na tom putu je značajna", rekao je Mali.

 

 

Ministar podseća da je Srbija, u skladu sa rokovima koje je postavila Evropska komisija, prvi zahtev za plaćanje podnela 14. marta 2025, dok je drugi zahtev podnet 15. jula 2025. godine. Ocena ispunjenosti koraka iz drugog zahteva još uvek je u toku.

Srbija je juče podnela i treći zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji čiji je ukupan iznos veći od 95 miliona evra, a koji obuhvata osam dodatnih koraka, u skladu sa Reformskom agendom Srbije. 

Za energetiku 40 odsto novca

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je danas saopštilo da odobrenje za uplatu 56,5 miliona potvrđuje efikasnost sprovođenja reformi energetike u zemlji.

"Srbija je lider u reformama u okviru Energetske zajednice u prethodne tri godine, a sada smo i kroz Plan rasta potvrdili našu posvećenost usklađivanju sa EU politikama u unapređenju energetskog sektora. Blizu 40 odsto odobrenih sredstava iz Plana rasta, odnosno oko 21 milion evra je na osnovu mera koje su sprovedene u energetskom sektoru", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

 

 

Prema njenim rečima, prenošenje Trećeg energetskog paketa u delu električne energije, odnosno prenošenje i sprovođenje Paketa za energetsku integraciju koje je Evropska komisija priznala kao ispunjen korak u Reformskoj agendi Srbije, ujedno je i reforma koja je bila ključna za pristup zajedničkom tržištu električne energije Evropske unije.

"Srbija je prva i do sada jedina sa Zapadnog Balkana ispunila uslove za pristupanje jedinstvenom tržištu električne energije EU iako nismo članica, što jasno govori o našoj opredeljnosti", istakla je ministarka.

Zašto je Srbija dobila 50 odsto predviđenog iznosa

Odobrena sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Od sedam koraka, koliko je predviđeno Reformskom agendom za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila tri koraka, pa će umesto punog iznosa od 112 miliona Srbiji biti uplaćeno oko 50 odsto.

Komisija je ocenila da Srbija nije u predviđenom roku sprovela korake povezane sa izmenom medijskih zakona, revizijom biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izborom novog saveta REM-a i drugim.

Neke od ovih mera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju.

Ocenjeno je da je Srbija sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd uskladio sa viznom politikom EU, uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.

Srbija je u junu prošle godine po automatizmu dobila "predfinansiranje" od oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za Srbiju.

Bloomberg

 

Prema oceni Evropske komisije, Srbija je od predviđenih 18 reformskih koraka u 2024. i prvoj polovini 2025. godine sprovela tri koraka. Na osnovu toga, od mogućih 269 miliona evra, Beogradu će biti isplaćeno 57 miliona, ili oko 21 odsto.

Ovaj iznos će verovatno biti uvećan kada bude završena procena reformi iz prve polovine 2025. godine. 

U istom periodu Albanija je sprovela 21 od mogućeg 41 koraka i povukla 44 odsto raspoloživih sredstava, Crna Gora je sprovela 12 od 25 koraka i iskoristila 38 odsto sredstava, dok je Severna Makedonija povukla 29 odsto sredstava, navodi se u internom dokumentu Evropske komisije o sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je objavio RTS.

Dok su Crna Gora i Severna Makedonija prve isplate dobile u julu 2025, odluka za Srbiju doneta je tek početkom ove godine. U međuvremenu, Podgorici i Skoplju isplaćena je i druga tranša, a prvu uplatu iz plana rasta u oktobru je dobila i Albanija.

U slučaju Srbije, Evropska komisija je kašnjenje svoje ocene pravdala potrebom da "dodatno razmotri sprovođenje reformi". Za reforme sprovedene u prvoj polovini 2025 godine, ta procena je i dalje u toku, iako je u slučaju drugih zemalja završena još u oktobru.

Plan rasta podrazumeva prvo reforme pa novac

Isplata sredstava iz Plana rasta funkcioniše po principu: prvo reforme, pa onda novac. Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja zemalja regiona procenjuje da li su ugovorene mere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate.

Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmerena na druge zemlje.

Šta su obaveze Srbije

Da bi povukla opredeljeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 mera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

Za 2025. godinu, Srbija bi teoretski mogla da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno. U 2026. je predviđeno 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.

Među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i "konstruktivni angažman" u dijalogu o normalizaciji odnosa

Srbija će morati da sprovede 98 koraka navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

U 2026. godini predviđeno je 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima u vezi sa Reformskom agendom Srbije.

Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Plan ima za cilj da ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.