Novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan tek sredinom 2025. godine

Prve isplate novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan neće biti realizovane u prvom kvartalu ove godine, kako je očekivano već će države pare dobiti između drugog i trećeg kvartala 2025. godine.

"Komisija sada završava proceduralne korake koji bi trebalo da omoguće isplatu predfinansiranja što je pre moguće u 2025. godini. Prve redovne isplate očekuju se između drugog i trećeg kvartala ove godine po ispunjenju predviđenih uslova", navodi se u odgovoru portparola Evropske komisije dostavljenom Bloomberg Adriji.

Pokušali smo da saznamo koje uslove konkretno Srbija nije ispunila, međutim odgovor nismo dobili. Iz Evropske komisije su u svom odgovoru naveli da, kako bi pokrenule reforme, zemlje mogu zatražiti do sedam odsto predfinansiranja pre nego što se okončaju sve procedure. To je zatražilo svih pet zemalja sa odobrenim Reformskim agendama, uključujući i Srbiju.

Mediji iz regiona pišu da je zastoj u isplati novca posledica toga da države regiona treba da zaključe ugovore o zajmu sa Evropskom unijom, jer je neki novac koji će im biti dodeljen u okviru Plana u formi kredita, a neki su grantovi, tako da svaki od tih sporazuma ima karakter međunarodnog ugovora koji mora da ratifikuje parlament svake zemlje, prenosi Beta.

 

 

Kada je Srbija u pitanju, očekivalo se da će prva tranša od 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko država dobija iz Plana rasta prvobitno stići do kraja oktobra prošle godine. Tada su to najavili Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, i Oliver Varhelyi evropski komesar. Ali to se nije desilo.

Plan rasta za Zapadni Balkan vredan je šest milijardi evra. Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove, odnosno bespovratnu pomoć, a preostale četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.

Ukoliko se dogodi da neka od zemalja zloupotrebi sredstva, EU može da traži da se novac vrati/Depositphotos

 

Kreditiranje podrazumeva otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina, sa početkom od 10 godina. Kako bi došlo do isplate novca, korisnici će dva puta godišnje do 2027. upućivati zahtev za isplatu Evropskoj komisiji, koja će procenjivati ispunjenost reformskih mera planiranih za navedeni period i nakon toga isplaćivati novac.

Predviđeno da se novac isplaćuje dva puta godišnje

Raspodela novca iz Plana rasta se zasniva na broju stanovnika svake zemlje i domaćeg bruto proizvoda. Predviđeno je da se novac isplaćuje dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama. Novac bi zemljama Zapadnog Balkana trebalo da bude isplaćen zaključno sa 2027. godinom.

Takođe, ukoliko se dogodi da neka od zemalja zloupotrebi dobijene pare, EU može da traži da se novac vrati, a novac koji nije iskorišćena mogu da proslede nekoj drugoj zemlji u region kojoj je odobrena Reformska agenda.

Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana je pozvan da pripremi Reformski program na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Izveštaja o proširenju i Programa ekonomske reforme zemalja. Ovaj Reformski program će biti konsultovan, ocenjen i usvojen od strane Komisije.

U Reformskoj agendi Srbije navodi se ukupno 98 mera, odnosno reformskih "koraka za isplatu" u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava. Preduslov za korišćenje fondova iz Plana za rast je poštovanje demokratskih mehanizama, održavanje slobodnih i fer izbora i princip vladavine prava.

Za reforme u oblasti vladavine prava, poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, za zelenu i digitalnu tranziciju opredeljne je određeni novac ali je potrebno da budu ispunjeni određeni uslovi.

Ispunjavanje preporuka ODIHR-a, upravljanje projektima, transformacija energetike....

U oblasti demokratije, reformska agenda Srbije predviđa delimično ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa, a potpunu primenu preporuka do kraja 2025. godine, a planirana je izmena više zakona, uključujući i zakone o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, finansiranju političkih aktivnosti.

U oblasti poslovnog okruženje reforme su usmerene na unapređenje upravljanja državnim preduzećima i kapitalnim projektima, sa ciljem povećanja efikasnosti i konkurentnosti državnih preduzeća, kao i boljeg korišćenja javnih sredstava. Kod razvoja privatnog sektora mere su fokusirane na poboljšanje uslova za preduzetnike, unapređenje inovacionog ekosistema i povećanje investicija u istraživanje i razvoj, sa ciljem podsticanja znanjem zasnovane ekonomije.

 

 

Kada je u pitanju zelena tranzicija cilj je transformacije energetike i usklađivanje sa evropskim pravilima, osiguranje dekarbonizacije i energetske sigurnosti, kao i integracija Srbije u evropsko energetsko tržište. U oblasti digitalizacije naglaska je na uvođenje 5G i širokopojasnih mreža, jačanje digitalnih veština, digitalizaciju javnih usluga i jačanje informacione bezbednosti.

Reformska agenda za razvoj ljudskog kapitala usmerena je na dve ključne oblasti: tržište rada i obrazovanje i veštine. Reforme obuhvataju povezivanje različitih oblasti politike i akcija kako bi se omogućio sveobuhvatan razvoj mladih i radno aktivnog stanovništva u Srbiji, uključujući i podršku za dalje obrazovanje i karijerni napredak.

Kroz plan rasta bi trebalo, između ostalog, da bude finansirana i izgradnja zelenih traka na graničnim prelazima kako bi se smanjilo čekanje kamiona i uštedelo prilikom uvoza i izvoza robe. Prema analizi Svetske banke, skoro 3.000 godina, odnosno 26 miliona sati, izgube kamiondžije čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana.  

Cilj integracija u jedinstveno tržište EU

Plan rasta ima za cilj da integriše partnere sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU, kao i da poveća pretpristupno finansiranje u cilju ubrzanja socio-ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana EU. Na ovaj način EU želi da pokaže koje su prednosti članstva i pre nego što države postanu njen deo. Neki od ciljeva su i jačanje ekonomija država koje su obuhvaćene planom, poboljšanje životnog standarda građana i ubrzanje proces pristupanja zemalja iz regiona Uniji. 

Prema podacima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, Srbija je u proteklih deset godina od Evropske unije dobila četiri milijarde evra bespovratnog novca i 6,5 milijarde evra u vidu povoljnih kredita, a realizovano je više od 1.500 projekata širom zemlje.