MMF u Beogradu - budžet za 2026. glavna tema razgovora

Međunarodni monetarni fond (MMF) započinje danas u Beogradu drugu reviziju aktuelnog nefinansijskog aranžmana sa Srbijom u vidu Instrumenta za koordinaciju politika. Glavna tema sastanka delegacije Ministarstva finansija koju predvodi resorni ministar Siniša Mali sa Misijom MMF-a na čijem je čelu Annette Kyobe biće budžet za 2026. godinu.

Kako je Mali ranije istakao, Srbija će "deficit budžeta držati na nivou od tri odsto, što će omogućiti dalje smanjenje javnog duga".

"To je naš cilj, uz dodatne investicije, rast penzija i poboljšanje životnog standarda građana", naglasio je ministar finansija.

 

Misija MMF-a počela je plenarnim sastankom, koji je danas održan u Narodnoj banci Srbije (NBS). Delegaciju Republike Srbije predvodi Jorgovanka Tabaković, guverner NBS. 

"Tokom predstojećih razgovora biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i rizici, kao i ključna pitanja u vezi sa realizacijom programa i napretkom u sprovođenju reformi", saopštila je NBS.

Da će budžet za sledeću godinu biti najvažnija tema na ovom sastanku, naglasio je i predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović. Prema njegovim rečima, glavni izazov za srpske finansije biće pitanje kako zatvoriti budžet za 2026. godinu.

"Naime, sledeće godine nas očekuje zakonsko povećanje penzija od 12,2 odsto, završetak velikih infrastrukturnih projekata poput Expa i nacionalnog stadiona, čije radove treba ubrzati, kao i sprovođenje ekonomskih mera iz 2025. koje će u punom kapacitetu delovati u 2026. godini. To se posebno odnosi na povećanje plata zaposlenih u prosveti i zdravstvu koji čine više od polovine zaposlenih u opštoj državi. Uz to dolazi i redovno januarsko povećanje plata u javnom sektoru, kao i veće potrebe za ulaganjima u energetsku tranziciju, a mogući su i dodatni fiskalni troškovi povezani sa sankcijama NIS-u", rekao je ranije za Bloomberg Adriju Paunović.

 

Kako ističe, trendovi za 2026. vrlo su neizvesni.

"Rast BDP-a Srbije je već ove godine usporio i kretaće se između dva i 2,5 odsto. Ako se taj trend nastavi, otvoreno je pitanje kako će se to odraziti na poreske prihode. Zato će veliki izazov biti kako u 2026. zadržati deficit u okvirima od tri odsto BDP-a. Verujem da će upravo to biti glavna tema kojom ćemo se svi baviti u narednim mesecima."

 

Manji rast BDP-a Srbije

Inače, MMF je uoči dolaska u Beograd, prošle nedelje, još jednom smanjio svoju prognozu za privredni rast Srbije za 2025, i to na 2,4 odsto.

Mali je istakao da će srpska privreda "i ove godine rasti, doduše manje nego što smo predvideli zbog blokada, ali nećemo biti ispod 2,3 odsto", što je novi najniži nivo rasta koji je neka od relevantnih institucija navela kao prognozu za srpski bruto domaći proizvod za ovu godinu.

 

Podsetimo da je, prema dogovoru sa MMF-om, država obavezna da ograniči rast plata i penzija, uz poštovanje fiskalnog pravila kojim se ukupna masa plata u javnom sektoru ograničava na 10 odsto BDP-a. MMF je prilikom sklapanja poslednjeg aranžmana sa Srbijom naglasio da su vanredna povećanja nepoželjna i da se rast primanja mora zasnivati na dugoročnim pravilima.

Pravila važe do kraja 2027.

Takođe, Vlada Srbije obavezala se i da deficit budžeta ne prelazi tri odsto BDP-a. 

MMF je Srbiji u decembru 2024. odobrio trogodišnji Instrument za koordinaciju politike (engl. Policy Coordination Instrument – PCI). Fond je po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika. Vlada Srbije se u tom aranžmanu obavezala da ograniči rast penzija i plata u javnom sektoru, odnosno da prilično obuzda pritiske na tekuću potrošnju. 

To znači da će srpska vlast morati da izbegava ad hok povećanja penzija i da se oslanja samo na poštovanje fiskalnog pravila o usklađivanju rasta ovih primanja. To pravilo važiće do kraja 2027. godine, kada se završava aranžman sa Fondom.

"Srpske vlasti planiraju da tokom perioda trajanja PCI aranžmana 2025–2027. zadrže fiskalni deficit na nivou od najviše tri odsto BDP-a. Fiskalni okvir dogovoren u okviru PCI usklađuje prioritetnu potrošnju vlasti, uključujući investicije koje podstiču rast, sa ciljem održavanja javnog duga na jasnoj silaznoj putanji", navodi se u poslednjem izveštaju MMF-a.

Takođe, ranije je sa MMF-om dogovoreno i poskupljenje struje, koje je i ispunjeno pa je električna energija za domaćinstva u Srbiji krajem septembra i poskupela za sedam odsto. Takođe, prema aranžmanu su ugovorene i veće cene putarine, koje su već uvedene od 4. jula, ali i uvođenje potpuno nove putarine koje je krenulo od septembra za kamione na regionalnim putevima. I ne samo to – već i nov sistem usklađivanja cena putarina sa stopom inflacije, kao i uvođenje naplate putarine za teretni saobraćaj na regionalnim putevima koja će se takođe potom usklađivati sa inflacijom od leta 2026. godine.

MMF smatra da je potrebno i jačanje kapaciteta Poreske uprave pa je predviđeno dodatno zapošljavanje u toj ustanovi.

Predstavnici MMF-a boraviće u Beogradu do 30. oktobra 2025. godine.

Kako povećati produktivnost

Inače, MMF je u posebnom izveštaju ukazao na najvažnije smernice u razvoju Srbije koje bi dovele do veće produktivnosti i bržeg rasta BDP-a.

Tako Srbija reformom tržišta rada, posebno smanjenjem poreskog opterećenja zarada i ulaganjem u obrazovanje i prekvalifikaciju radnika, može da poveća privredni rast u srednjem roku za oko 2,5 odsto, navodi se u publikaciji "Kretanje ka ekonomskoj budućnosti Srbije: ključna uloga produktivnosti".

MMF je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u rastu i povećanju prihoda, ali da i dalje postoji jaz u odnosu na EU. Fond se tu osvrnuo na najznačajnije segmente razvoja koji bi povećali produktivnost, a pre svega na reforme u upravljanju, poslovnim regulativama, tržištu rada i pristupu privrede izvorima finansiranja.

 

 

"Jačanje upravljanja i smanjenje korupcije mogli bi povećati BDP za oko pet odsto u srednjem roku. Ovo poboljšava poverenje investitora, javnu efikasnost i utiče na uspeh drugih reformi", navodi se u izveštaju MMF-a.

Takođe, ulaganje u ljudski kapital i smanjenje nesklada u veštinama je ključno za podizanje produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti mladih. "Bolja saradnja univerziteta i privrede kroz prakse i prilagođavanje nastavnih programa tržištu rada su važni koraci."

Podstaći inovacije

MMF dodaje da poboljšanje poslovnog okruženja kroz smanjenje državnog uticaja - privatizacija državnih preduzeća, centralizacija vlasništva, veća transparentnost i restrukturiranje državne pomoći može dodati oko dva odsto potencijalnom rastu Srbije. "Takođe, bolje finansiranje visokotehnoloških i inovativnih firmi, kao i razvoj tržišta kapitala, može pomoći."

Uz to, ključni su faktori za skok produktivnosti rada su i podrška digitalizaciji, istraživanju i inovacijama, kroz veće javno finansiranje i poreske podsticaje.

U svom izveštaju MMF naglašava da je Srbija u poslednjim decenijama rasla stopom sličnom zemljama u regionu, ali dosta ispod proseka zemalja EU. Da bi povećala svoju produktivnost, savetuje MMF, Srbija mora da ubrza strukturne reforme - jačanje upravljanja, smanjenje državnog uticaja u ekonomiji, rešavanje nesklada u veštinama zaposlenih, poboljšanje pristupa finansiranju firmi, kao i podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija.

"Iako je u poslednjih deset godina smanjen za oko pet procentnih poena, prihod po glavi stanovnika Srbije u 2023. godini bio je otprilike polovina prihoda prosečnih evropskih zemalja, znatno zaostajući za SAD. S obzirom na to da će doprinos rada i kapitala konvergenciji ekonomije postajati ograničen, povećanje produktivnosti postaće ključno za održavanje snažnih stopa rasta."