Rebalans budžeta Srbije do kraja ove godine praktično je neminovan, s obzirom na to da država ulazi u novu rundu povećanja penzija, plata u zdravstvu i prosveti, kao i minimalne zarade zaposlenih. Takav scenario praktikuje se već nekoliko poslednjih godina i uvek postavlja pitanje da li u budžetu ima novca za to, odakle će biti obezbeđen i na kojoj strani će eventualno biti "zakinut".
Dodatni problem je i eventualno ugrožavanje fiskalne discipline dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o maksimalnom deficitu budžeta od tri odsto BDP-a, kao i o maksimalnoj sumi za plate i penzije.
Inače, budžetom za 2025. predviđeni su prihodi od 2.346 milijardi i rashodi od 2.660 milijardi dinara.
Opširnije
Šta nam poručuje MMF - pažljivo s trošenjem novca, energetski sektor najranjiviji
Šta pokazuje najnoviji Izveštaj MMF-a o četvrtoj i poslednjoj reviziji stendbaj aranžmana sa Srbijom i usvajanje novog trogodišnjeg Instrumenta koordinacije politike (PCI)
13.12.2024
Za 'Skok u budućnost' 6,3 milijarde evra godišnje
Povećavaju se deficit i javni dug, ali nije ugrožena makroekonomska stabilnost
10.07.2024
Usvojen budžet za 2025 - najviše za kapitalne investicije, rekordno za vojsku
Budžetom za narednu godinu projektovana stopa privrednog rasta od 4,2 odsto BDP-a
27.11.2024
Za zeleni budžet Srbije milijardu evra, najviše za klimatske promene
U budžetu je ukupno 64 projekta označeno kao "zeleni", a najveći deo tih projekata nalazi se u nadležnosti Ministarstva građevinarstva
27.11.2024
Paunović: Glavni fiskalni efekat povećanja plata osetiće se tek u 2026.
Iako je jasno da svako odstupanje od planiranog budžeta mora da bude praćeno korekcijama kroz rebalans budžeta, u Fiskalnom savetu ne brinu da će se i ovi povećani izdaci uklopiti u obećani deficit.
Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović kaže za Bloomberg Adriju da će očekivani rebalans uključiti sve ono što je naknadno doneto, dakle sve mere koje su već usvojene ili najavljene, a nisu bile deo inicijalno usvojenog budžeta za 2025. godinu.
"Tu se pre svega misli na subvencionisane stambene kredite za mlade, alimentacioni fond, kao i povećanje plata u prosveti i zdravstvu. Što se tiče minimalnih zarada, one nemaju značajan uticaj na budžet. Iako će se najniže plate u državnom sektoru povećati, na tim poslovima radi relativno mali broj ljudi. Moguće je čak da će ova mera blago povećati javne prihode, jer rast zarada povlači i rast doprinosa i poreza."
Kada se radi o povećanju penzija od 12,2 odsto, Paunović kaže da nije jasno da li će se povećanje primenjivati već na decembarske penzije koje se isplaćuju u januaru ili tek kasnije. "U svakom slučaju, taj efekat ne bi značajnije opteretio rebalans budžeta za 2025. jer bi obuhvatio samo jedan mesec."
On dodaje da najveći uticaj može imati rast plata u zdravstvu i prosveti. "Međutim, glavni fiskalni efekat te mere osetiće se tek u 2026. godini, jer će u 2025. zarade biti uvećane samo u novembru i decembru."
Depositphotos
Ukratko, Fiskalni savet očekuje da će rebalans zadržati planirani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, odnosno oko 2,7 milijardi evra, što je i iznos dogovoren sa MMF-om.
"Budžetski izdaci jesu primetni, ali nisu dramatično veliki. Istovremeno, napravljene su i određene uštede na početku godine, a deo planiranih rashoda ili nije izvršen ili je realizovan sporije od uobičajenog tempa. Preliminarna ocena Fiskalnog saveta jeste da sve može da se uklopi u inicijalno planirani budžetski okvir."
Glavni izazov, kako kaže Paunović, ne predstavlja rebalans za 2025. godinu, već pitanje kako zatvoriti budžet za 2026.
"Naime, tada nas očekuje zakonsko povećanje penzija od 12,2 odsto, završetak velikih infrastrukturnih projekata poput Expa i nacionalnog stadiona, čije radove treba ubrzati, kao i sprovođenje mera iz 2025. koje će u punoj meri delovati u 2026. godini. To se posebno odnosi na povećanje plata zaposlenih u prosveti i zdravstvu koji čine više od polovine zaposlenih u opštoj državi. Uz to dolazi i redovno januarsko povećanje plata u javnom sektoru, kao i veće potrebe za ulaganjima u energetsku tranziciju, a mogući su i dodatni fiskalni troškovi povezani sa NIS-om."
Kako ističe, trendovi za 2026. su vrlo neizvesni. "Rast BDP-a Srbije je već ove godine usporio i kretaće se između dva i 2,5 odsto. Ako se taj trend nastavi, otvoreno je pitanje kako će se to odraziti na poreske prihode. Zato će veliki izazov biti kako u 2026. zadržati deficit u okvirima od tri odsto BDP-a. Verujem da će upravo to biti glavna tema kojom ćemo se baviti u narednim mesecima."
Nikolić: "Deficit nije ugrožen"
Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ističe da je rebalans budžeta uvek neophodan kada je potrošnja veća na pojedinim pozicijama, ali da se može uraditi i krajem godine.
"Trebalo bi zbog povećanja zarada", ističe on.
Ni on ne sumnja da deficit budžeta neće preći tri odsto BDP-a. "Mi ćemo se svakako držati tog deficita od tri odsto BDP-a bez sumnje i sa ovim povećanjima zarada i penzija. To neće biti narušeno", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.
On naglašava da je to i obaveza i prema MMF-u i prema investitorima, ali i "ono što želimo kako bismo očuvali i unapredili ovaj investicioni rejting".
"Nema nikakve dileme da li će deficit biti veći."
Više novca za prosvetare i medicinare
Podsetimo, zaposlene u zdravstvu i prosveti očekuje vanredno povećanje plata od pet odsto u oktobru, a novo redovno povećanje već u januaru 2026. godine. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, osnovna plata nastavnika tada će biti izjednačena sa prosečnom zaradom u zemlji. Povećanja su deo politike zadržavanja radne snage u ovim sektorima, kako su naveli nadležni, ali s druge strane i dodatni udar na javne finansije.
"Podigli smo plate za pet odsto u martu. Sledi još jedno povećanje sada u oktobru (od pet odsto) i tada će biti izjednačene osnovne plate nastavnika sa prosečnom zaradom Republike Srbije, što je na delu i biće do kraja ove godine, kao što smo i obećali", istakao je Mali.
On je naveo i "da država misli na radnike u zdravstvu i želi da ih zadrži u zemlji".
Naglasio je da ove godine u budžetu postoje rekordna izdvajanja za zdravstvo, koja su povećana sa 573,6 milijardi na 613,9 milijardi dinara i dodao je da je to 40,2 milijardi dinara više za sektor zdravstva u 2025. godini, u odnosu na prethodnu godinu.
Usklađivanje rasta penzija od decembra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio, kako je istakao - "veliku i preciznu novost za građane".
"Dakle, sada znamo tačno za naše najstarije sugrađane. Penzije će od 1. decembra, mi smo pričali od 11 do 12 odsto, ali penzije će porasti za 12,2 odsto. To je predivna vest za naše najstarije građane", rekao je Vučić.
On je dodao da su penzije prošlog decembra povećane za 10,9 odsto.
"To je u odnosu na novembar ukupno kumulativno 24,4 odsto uvećanje penzije. Umesto 436 evra, koliko je danas prosečna penzija, ona će iznositi 485 evra. Poređenja radi, 2012. godine ta penzija iznosila 204 evra."
Vanredni rast minimalne zarade
Od 1. oktobra povećaće se i minimalna zarada na oko 58.630 dinara, odnosno oko 500 evra.
"Oktobarsko povećanje predstavlja rast od 9,4 odsto, sa 53.592 na 58.630 dinara (odnosno sa 450 na 500 evra). Drugim rečima, cena radnog sata biće povećana sa 308 na 337 dinara", rekao je ranije ministar finansija.
Prema najavama državnog vrha, sledeći korak je povećanje te svote na iznos od 550 evra početkom sledeće godine. Takva dinamika nosi dodatne fiskalne pritiske, posebno ako država bude nastavila da subvencioniše deo troškova poslodavcima.
Šta traži MMF
Ovakvi planovi, zbog rasta izdataka budžeta, mogli bi da poremete dogovor Srbije sa MMF-om, po kome je država obavezna da ograniči rast plata i penzija, uz poštovanje fiskalnog pravila kojim se ukupna masa plata u javnom sektoru ograničava na 10 odsto BDP-a. MMF je naglasio da su vanredna povećanja nepoželjna i da se rast primanja mora zasnivati na dugoročnim pravilima.
"Vlada je za 2025. posvećena obuzdavanju rasta zarada u javnom sektoru u skladu s fiskalnim pravilom, uz nastavak proširenja obuhvata opšte države na institucionalno značajne jedinice, na primer, pojedine obrazovne i zdravstvene ustanove i omogućavanje ciljnih povećanja u sektorima koji se suočavaju s akutnim izazovima u zapošljavanju", naveo je MMF u svom poslednjem izveštaju o Srbiji.
Takođe, Vlada Srbije obavezala se i da deficit budžeta ne prelazi tri odsto BDP-a.
Podsetimo, MMF je Srbiji u decembru 2024. odobrio trogodišnji Instrument za koordinaciju politike (engl. Policy Coordination Instrument – PCI). Fond je po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika.
Vlada Srbije se u tom aranžmanu obavezala da ograniči rast penzija i plata u javnom sektoru, odnosno da prilično obuzda pritiske na tekuću potrošnju. Tako će srpska vlast morati da izbegava ad hok povećanja penzija i da se oslanja samo na poštovanje fiskalnog pravila o usklađivanju rasta ovih primanja. To pravilo važiće do kraja 2027. godine, kada se završava aranžman sa Fondom.
"Srpske vlasti planiraju da tokom perioda trajanja PCI aranžmana 2025–2027. zadrže fiskalni deficit na nivou od najviše tri odsto BDP-a. Fiskalni okvir dogovoren u okviru PCI usklađuje prioritetnu potrošnju vlasti, uključujući investicije koje podstiču rast, sa ciljem održavanja javnog duga na jasnoj silaznoj putanji", navodi se u izveštaju MMF-a.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...