Za zeleni budžet Srbije milijardu evra, najviše za klimatske promene

Srbija prvi put u okviru Zakona o budžetu za 2025. godinu uvodi tzv. Zeleni budžet koji predstavlja jasniji pregled planiranih izdataka za zaštitu životne sredine. Tako je ukupno 64 projekta označeno kao "zeleni", a u budžetu za 2025. za njihovu realizaciju je predviđeno 118,4 milijardi dinara (oko jedne milijarde evra).

Kada se posmatraju oblasti zaštite životne sredine, ubedljivo najviše budžetskih sredstava odvojeno je za projekte koji doprinose ublažavanju i adaptaciji na klimatske promene, a to je 76 milijardi dinara, navodi Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu za 2025. godinu.

Sledeći po visini izdvojenog novca iz budžeta jesu projekti koji se odnose na upravljanje vodama, oko 26 milijardi dinara, zatim na upravljanje otpadom, 11 milijardi dinara, dok je za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije izdvojeno 2,4 milijardi dinara, a za zaštitu prirode i šumarstvo 1,6 milijardi dinara. Najmanji iznos predviđen je za smanjenje zagađenja vazduha, samo 1,4 milijardi dinara.

 

Za realizaciju ovih projekata nadležna su četiri ministarstva. Tu je Ministarstvo zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti 26 projekata i za koje je, kako navodi Savet, izdvojena skoro 21 milijarda dinara. Zatim, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u čijoj je nadležnosti 11 projekata vrednih oko 13 milijardi dinara, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa 19 projekata vrednih oko 81 milijarde dinara, i Ministarstvo rudarstva i energetike sa osam projekata od oko 2,7 milijardi dinara.

 

Međutim, Fiskalni savet ukazuje na to da najveći deo projekata u nadležnosti Ministarstva građevinarstva ne predstavlja ulaganja u zaštitu životne sredine u užem smislu. "Više od polovine sredstava namenjenih za tzv. zelene projekte u budžetu za 2025. godinu, tj. oko 66 milijardi dinara, zapravo se odnosi na ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu – železničku, vodnu i beogradski metro", navodi se u oceni Saveta.

Oni dalje naglašavaju da su bilansno najznačajniji projekti iz ove grupe: izgradnja pruge između Zemun polja i Nacionalnog stadiona vrednosti 18 milijardi dinara, projekat mađarsko-srpske železnice (skoro 18 milijardi dinara), rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad (13 milijardi dinara) i izgradnja beogradskog metroa (11,5 milijardi dinara).

Ipak manje novca za ekologiju 

Fiskalni savet pojašnjava da se ovi projekti po važećoj metodologiji označavaju kao "zeleni" jer se ovi vidovi saobraćaja smatraju ekološki čistijom alternativom u odnosu na drumski saobraćaj, odnosno odlikuju ih manje emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.

"Osnovna ideja je da se, na primer, izgradnjom razgranate i moderne mreže železničkih pruga može u značajnoj meri umanjiti potreba za prevozom putnika i tereta drumskim vozilima, a samim tim i potrošnja fosilnih goriva."

Ipak, oni ukazuju na to da realizacija ovih projekata ne rešava problem nedostatka osnovne infrastrukture u sektoru životne sredine, "zbog čega je Srbija trenutno po mnogim pokazateljima među najzagađenijim zemljama u Evropi".

Giulio Origlia/Getty Images

 

 

"To se pre svega odnosi na nedovoljno izgrađenu kanalizacionu mrežu, nerazvijenu infrastrukturu za prečišćavanje otpadnih voda, odlaganje čvrstog otpada, vodosnabdevanje i navodnjavanje, prekomerno zagađenje vazduha, neuređen sistem za finansiranje zaštite prirode i drugo."

Zbog toga Fiskalni savet ističe da je realno za projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine u ovom užem smislu u budžetu za 2025. planirano 52,5 milijardi dinara.

"Pored tih projekata, u budžetu za 2025. godinu planirana su i dodatna sredstva za finansiranje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine. Ovi rashodi se odnose na troškove upravljanja, administracije i inspekcijskog nadzora, kao i nekoliko drugih aktivnosti koje u prvoj fazi nisu označene kao zelene. Tako je u budžetu za 2025. za zaštitu životne sredine u užem smislu planirano ukupno 61,5 milijardi dinara, odnosno nešto više od 500 miliona evra."

 

Prema procenama Fiskalnog saveta, za zaštitu životne sredine je u budžetu za 2025. izdvojeno 14 milijardi dinara više nego 2024. godine (plan iz rebalansa).

"Skoro 60 odsto ovih sredstava namenjeno je za sektor voda - zaštita od zagađenja, vodosnabdevanje i drugo, približno petina za sektor upravljanja otpadom, a preostalih 20 odsto sredstava za sve ostale aktivnosti zaštite životne sredine."

Korak u dobrom smeru

Fiskalni savet naglašava da ovaj nivo ulaganja Srbije u zaštitu životne sredine nije dovoljan, ali da predstavlja korak u dobrom smeru. Oni podsećaju da su još u svom izveštaju iz 2018. godine ukazali na to da je za rešavanje ogromnih ekoloških problema u Srbiji neophodno snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine.

"Sve do 2020. godine izdaci republičkog budžeta za zaštitu životne sredine bili su gotovo zanemarljivo mali – godišnje ispod 200 miliona evra ili 0,2 odsto BDP-a, što je predstavljalo manje od jedan odsto ukupnih budžetskih rashoda", naglašava Savet.

Depositphotos

 

Međutim, kako dodaju, situacija se od 2021. značajno popravila, a budžetom se za 2025. najavljuje da bi ovi izdaci u sledećoj godini mogli prvi put da premaše 500 miliona evra, što je 0,6 odsto BDP-a.

"Zbog poražavajuće lošeg stanja životne sredine u Srbiji, kao i prilično strogih zahteva EU u okviru pregovaračkog Poglavlja 27, ni za ovaj nivo ulaganja ne može se reći da je dovoljan, ali svakako predstavlja korak u dobrom smeru."

Zeleno budžetiranje - klasifikacija budžetskih stavki

Inače, zeleni budžet predstavlja relativno nov i sve popularniji alat za vođenje fiskalne politike. Kako se navodi u oceni Fiskalnog saveta, on doprinosi boljoj integraciji ciljeva u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u budžetski proces, odnosno u planiranje, realizaciju i izveštavanje o izvršenju budžeta.

"Zaključno sa 2022. godinom već dve trećine zemalja OECD-a uvelo je barem neki vid zelenog budžetiranja u svoje javne finansije, a sličan rast popularnosti ovog instrumenta beleži se i u zemljama Evropske unije. U osnovnoj formi, zeleno budžetiranje podrazumeva klasifikaciju budžetskih stavki, rashoda, prihoda, uključujući i poreske rashode, u zavisnosti od njihovog uticaja na životnu sredinu. Pritom se 'zelenim' obeležavaju stavke sa pozitivnim uticajem, dok se 'smeđim' obeležavaju stavke sa štetnim posledicama po životnu sredinu."

Kako ističe Fiskalni savet, od zelenog označavanja se očekuje da omogući bolju alokaciju ograničenih budžetskih sredstava i podstakne efikasniju realizaciju projekata koji doprinose zaštiti životne sredine i ostvarivanju klimatskih ciljeva.

Zeleni budžet novina i u svetu

Ipak, ističu da je zeleno označavanje i u međunarodnom okruženju relativno nova pojava, tako da "još uvek ne postoje čvrsti dokazi da ova budžetska praksa može dovesti do značajnijeg preusmeravanja sredstava u projekte i aktivnosti koje imaju povoljan uticaj na životnu sredinu".

"Prema nalazima Evropske komisije, čak i kad dokumentacija koja se dostavlja parlamentu sadrži prilog o zelenom budžetiranju, nije uvek jasno u kojoj meri dostupnost tih informacija zaista utiče na odluke o samom budžetu. Međutim, u Srbiji zeleno označavanje projekata u budžetu za 2025. godinu svakako doprinosi transparentnijem prikazu aktivnosti i planiranih rashoda za zaštitu životne sredine u odnosu na dosadašnju praksu", zaključuje Fiskalni savet.