Zvaničnici ECB gledaju dalje od inflacije ka većim pretnjama za Evropu

Centralni bankari Evrope izlaze iz svoje tradicionalne uloge čuvara cenovne stabilnosti.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde i šef Bundesbanke Joachim Nagel među onima su koji se oglašavaju o temama poput odbrane i preuređivanja sistema odlučivanja u Evropskoj uniji (EU) - pitanjima visokog rizika koja su nekada bila smatrana nedopustivim za tehnokrate.

Razlozi se razlikuju. Neki smatraju da treba povratiti prostor u javnoj debati dok populisti mute ekonomske vode. Kako se inflacija ponovo približila nivou od dva odsto, drugi osećaju veću slobodu da uđu u šire rasprave - delom u okviru građenja sopstvenog nasleđa, delom zbog pozicioniranja uoči smene rukovodstva u ECB.

Ali uz brutalan rat na istočnom krilu EU i političare koji se muče da ponude ubedljiv odgovor na sve jaču konkurenciju sa SAD i Kine, mnogi kreatori politika smatraju da je na njima da se uključe.

Moraju, međutim, biti oprezni. Iako neke nacionalne centralne banke imaju određeni manevarski prostor da iznose stavove o stvarima poput fiskalne politike, preterano istupanje moglo bi da navede vlade da uzvrate - ugrožavajući nezavisnost koja je postala standard tek u drugoj polovini 20. veka, a koja je već na udaru u SAD.

Joachim Nagel i Francois Villeroy de Galhau | Bloomberg

"Veoma je teško za centralne bankare da ćute u ovako presudnim vremenima", rekla je glavna evropska ekonomistkinja u PGIM-u Katharine Neiss. "Ali to je i veoma delikatna ravnoteža, jer ne žele da rizikuju da podriju sopstvenu nezavisnost."

Nemac Nagel je možda najbolje opisao ovu promenu, nazvavši je "modernim centralnim bankarstvom". U Nemačkoj je predlagao načine reforme fiskalnih pravila i vodio kampanju protiv ekstremno desnog AfD-a. Na nivou EU, predložio je zajedničko zaduživanje za finansiranje vojski i, poput Lagarde, pozvao na većinsko glasanje kako bi se sprečilo da pojedinačne zemlje blokiraju ključne inicijative.

"Kada se svet oko vas menja, mislim da i centralno bankarstvo mora u izvesnoj meri da se menja", rekao je tokom javne debate sa svojim francuskim kolegom Francoisom Villeroy de Galhauom u Parizu ovog meseca. "Ne možemo stajati u mestu."

Villeroy slično razmišlja i povezuje ovakva pitanja sa mandatom ECB u oblasti očuvanja cenovne stabilnosti. Šire gledano, smatra da imaju odgovornost da se uključe jer vlade i političke partije gube uticaj.

"Dajemo smernice - ne držimo lekcije", rekao je. "Ako ne govorimo o širim pitanjima poput strukturnih politika, koje su sada vrlo povezane i sa inflacijom, mislim da nećemo ispuniti svoju dužnost."

Za razliku od Federalnih rezervi (Fed) i Banke Engleske, ECB ima istoriju pomeranja granica svog mandata. Najpoznatije intervencije podrazumevaju podsticanje mera štednje i strukturnih reformi u zemljama koje su upale u nevolje tokom dužničke krize u evrozoni, kao i napor Lagarde da se klimatske promene uključe u operacije ECB.

Najnovija tačka sporenja jeste zajednički dug, koji je Villeroy ponovo aktuelizovao kao jedan od načina da se ojačaju evropska tržišta kapitala i međunarodna uloga evra. Lagarde, koja opširno govori o promenama u geopolitičkom okruženju, nadovezala se u roku od nedelju dana, a ubrzo i Nagel.

Neki u Briselu povezuju Nagelovu otvorenost s manevrisanjem uoči promena u izvršnom odboru ECB, gde će do kraja 2027. biti zamenjena četvorica od šest članova, uključujući i samu Lagarde.

Mandati članova izvršnog odbora ECB | Bloomberg

Nagel nije isključio mogućnost da se kandiduje za vodeću poziciju, a njegovi komentari mogli bi mu doneti naklonost u drugim delovima Evrope. Zaista, Finac Olli Rehn, koji se kandiduje za potpredsednika ECB, izneo je slične stavove. Ali to je tema oko koje je nemački kancelar Friedrich Merz, čija bi podrška bila ključna za eventualnu Nagelovu kandidaturu, znatno manje oduševljen.

Postoje i druge zamke. Dok se u SAD Donald Trump obrušava na Fed zbog kamatnih stopa, poslednjih meseci političari u Francuskoj i Italiji pozivaju ECB ne samo da smanji kamate već i da ponovo pokrene kvantitativno popuštanje.

"Ako se centralni bankari sve više uključuju u političke rasprave, moraće i da prihvate da se političari mešaju u monetarnu politiku", rekao je Emanuel Moench, profesor finansijske i monetarne ekonomije i jedan od direktora Centra za centralno bankarstvo (engl. Centre for Central Banking) u Frankfurtu.

"Ovo je opasno u vreme kada je nezavisnost centralnih banaka sve više ugrožena", dodao je Moench, koji je radio u Fedu i Bundesbanku.

Ta opasnost dovoljna je da neke u ECB učini opreznim. Iako je njena nezavisnost zagarantovana u ugovoru EU, zvaničnici brinu da bi mogla biti potkopana ako se previše aktivno uključe u svakodnevne političke rasprave.

Drugi strahuju da nemaju isti nivo pravne zaštite kao Nagel: dok Zakon o Bundesbanku izričito nalaže da savetuje nemačku vladu, zakoni drugde su neodređeniji i samo zahtevaju da zvaničnici podrže opšte ekonomske politike.

Ipak, s obzirom na niz izazova s kojima se EU suočava, nema mnogo znakova da će zvaničnici ćutati. Samo ove nedelje, šef holandske centralne banke Olaf Sleijpen održao je govor u Dablinu u kojem je, osim što je pozvao na preuređenje budžeta EU od dva biliona evra, govorio i o tome kako bi trebalo da Unija nameće svoja pravila državama članicama.

"ECB se suočava s nedovršenom monetarnom unijom bez fiskalne unije", rekla je PGIM-ova Neiss. "Zato postoje pukotine u arhitekturi evra, a ECB zna da će, ako politika to ne reši kako treba, nastati problemi koje će na kraju verovatno ona morati da rešava."