Banke pooštravaju kreditiranje - građane i privredu čekaju skuplji zajmovi

Korisnici finansijskih usluga banaka, bilo da je reč o građanima ili preduzećima, mogu očekivati pooštravanje uslova kreditiranja u drugom kvartalu ove godine, a građani, nakon više od dve godine, i nešto strože kriterijume pod kojima će im banke odobravati kredite, pokazuje aprilska anketa o kreditnim aktivnostima banaka.

Banke ipak očekuju rast tražnje stanovništva i oporavak i rast tražnje privrede u drugom kvartalu, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o anketi o kreditnoj aktivnosti banaka, objavljenom u maju.

Za razliku od prvog kvartala kada uslovi za odobravanje kredita, poput marži, naknada i provizija, u celini nisu značajnije menjani, u drugom kvartalu će, prema očekivanjima banaka, biti pooštreni pre svega zbog rasta kamatnih marži.

U prvom tromesečju kamatne marže blago su povećane za mala i srednja preduzeća, dok su za velika preduzeća smanjene. Pored toga, banke su, kako su navele u anketi, u prvom kvartalu povećale maksimalan iznos kredita. Banke očekuju rast kamatnih marži u drugom kvartalu i kod dinarskih, deviznih i devizno indeksiranih kredita privredi.

Bloomberg Adria

Kada je reč o stanovništvu, uslovi su ublaženi u prvom kvartalu uglavnom zbog nižih kamatnih marži, a neke banke su dodatno pojednostavile interne procedure i blaže procenjivale rizik. S druge strane, banke očekuju da će u drugom kvartalu krediti za stanovništvo postati skuplji, jer planiraju da povećaju kamatne marže.

Pooštravaju se kriterijumi za odobravanje kredita

Pored strožih uslova, banke u drugom kvartalu očekuju, nakon više od dve godine ublažavanja, i umereno pooštravanje kreditnih standarda za stanovništvo jer očekuju rast troškova izvora finansiranja i povećane percepcije rizika.

Banke su u prvom kvartalu nastavile da ublažavaju standarde za stanovništvo, odnosno kriterijume po kojima odobravaju zajmove, pre svega kada je reč o dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje. Na to je najviše uticala konkurencija među bankama, a kod devizno indeksiranih kredita dodatno je doprinela i veća spremnost banaka da preuzmu rizik. S druge strane, viši troškovi izvora finansiranja doprineli su blagom pooštravanju standarda.

Kada je reč o privredi, banke su u prvom kvartalu blago pooštrile standarde za dugoročne kredite, dok standardi za kratkoročne kredite nisu menjani. Standardi za dugoročne kredite su pooštreni za preduzeća svih veličina i poljoprivrednike, a tome su doprineli viši troškovi finansiranja kredita i izraženiji oprez banaka usled nepovoljnijih procena ekonomskih kretanja.

Depositphotos

"Banke očekuju povećanje troškova izvora finansiranja kredita, pre svega kod devizno indeksiranih kredita, što se može dovesti u vezu sa rastom euribora u prethodnom periodu pod uticajem zaoštravanja geopolitičkih tenzija", navodi se u izveštaju NBS o anketi sprovedenoj među bankama.

Ipak, banke ne očekuju u drugom kvartalu promenu standarda po kojima će odobravati kredite privredi.

Ovogodišnji skok euribora nagovestio je potencijalni rast rata za kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. Neuobičajena volatilnost ne odražava se odmah na ranije ugovorena zaduženja građana, a iz NBS su napomenuli da ostaju u pripravnosti i da su spremni da reaguju za slučaj većih poremećaja na tržištu.

Privreda se manje zaduživala

U prvom kvartalu je rasla tražnja stanovništva za kreditima i pala je tražnja privrede, što se, kako se navodi u anketi, može objasniti sezonskim faktorima. Privreda se manje interesovala za gotovo sve vrste kredita, osim za dugoročne kredite u evrima i kredite indeksirane u evrima. 

Uzrok je manja potreba za finansiranje kapitalnih investicija, dok je istovremeno rasla potreba preduzeća za finansiranjem obrtnih sredstava. Pored toga, rast tražnje među poljoprivrednicima podstaknut je i subvencionisanim kreditima uz podršku međunarodnih finansijskih institucija i fondova.

Stanovništvo su najviše zanimali dinarski gotovinski krediti i krediti za refinansiranje, kao i stambeni i potrošački krediti vezani za evro.

Na rast tražnje su najviše uticale potrebe za refinansiranjem dugova, kupovinom trajnih dobara i nekretnina, uz rast zarada. Tome su doprineli i povoljniji krediti povodom Sajma automobila u martu.

Banke očekuju da se u drugom kvartalu oporavi i poveća tražnja privrede, i to za sve vrste kredita, pre svega zbog većih potreba za finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih investicija.

Kamate na kredite blago rasle početkom godine

Kamate na kredite uglavnom su bile stabilne ili su blago rasle u prvom kvartalu ove godine. To je, kada je reč o zaduživanju stanovništva, uglavnom posledica mera koje su preduzete tokom prošle godine, uključujući snižavanje kamata za građane sa nižim primanjima i ograničavanje kamata. 

U prvom kvartalu ove godine kamate na kredite stanovništvu u evrima blago su porasle, za 0,1 procentni poen, dostigavši 4,7 odsto. Do tog rasta je došlo zbog povećanja kamata na druge, nekategorizovane kredite koji su porasli za 0,4 procentna poena na 6,1 odsto, dok su stambeni krediti ostali nepromenjeni i iznosili 4,5 odsto.

Kamatnа stopа na nove dinarske kredite stanovništvu blago је porasla za 0,2 procentna poena u prvom kvartalu ove godine na 8,3 odsto, nakon spuštanja kamata za građane sa nižim primanjima u poslednjem kvartalu prošle godine. Kamatne stope su na gotovinske kredite isto iznosile 8,3 odsto, što je rast od 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni kvartal.

Narodna banka Srbije je u prvom kvartalu zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, kao i kamatne stope na kreditne i depozitne olakšice na sedam odsto, odnosno i 4,5 odsto.

Kamate na dinarske kredite privredi u prvom tromesečju porasle su za 0,5 procentna poena na  6,7 odsto u martu. Taj rast je uglavnom posledica poskupljenja kredita za obrtna sredstva koji su takođe povećani za 0,5 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal, na 6,6 odsto. Ovi krediti čine oko 70 odsto svih dinarskih kredita privredi, navodi se u Izveštaju NBS o inflaciji, objavljenom u maju.

Depositphotos

 

U istom periodu kamatne stope na kredite privredi u evrima ostale su uglavnom stabilne i iznosile su 4,8 odsto u martu. Iako su krediti za obrtna sredstva blago poskupeli, za 0,1 procentni poen na 4,6 odsto, to je nadoknađeno padom kamata na druge vrste kredita, pa ukupno nije bilo promene. Preciznije, stope na ostale nekategorizovane kredite pale su za 0,4 procentnih poena na 4,7 odsto.

Podsetimo, set ekonomskih mera za bolji standard građana Srbije je objavljen u avgustu prošle godine. One su podrazumevale smanjenje kamatnih stopa na kredite, a ta mera je bila pre svega, kako je tada objašnjeno, usmerena na srednji sloj, odnosne na one koji primaju medijalnu platu. NBS je zatim u septembru 2025. objavila ponude banaka za povoljnije kredite građanima s primanjima do 100.000 dinara. Kod gotovinskih i potrošačkih kredita kamate su se kretale od 5,99 do 7,5 odsto, a kod stambenih kredita kamata je iznosila maksimalno 4,5 odsto.

Kako funkcionišu ograničenja kamata u Srbiji

Kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu i dug po kreditnim karticama u martu su ostale nepromenjene i iznosile su 17,1 odsto i 14,7 odsto. Međutim, u poređenju sa krajem 2024. godine, znatno su smanjene, i to za 10,7 i 7,6 procentnih poena, što je posledica zakonskih ograničenja kamatnih stopa.

Kamatne stope su ograničene novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet u martu prošle godine. Tim zakonom su privremene mere NBS pretvorene u trajni mehanizam zaštite. Maksimalna kamatna stopa na postojeće stambene kredite sa varijabilnom kamatom, ali i na nove s promenljivom i s fiksnom kamatnom stopom, ograničena je na pet odsto do kraja 2025. godine. Ograničenja se odnose i na gotovinske kredite, kreditne kartice i dozvoljena prekoračenja.

Prema trenutno važećem ograničenju objavljenom u decembru 2025, ta stopa ostaje na snazi do 31. maja ove godine.