Kamate dele Adria region na dva finansijska bloka

Ako se pogledaju kamatne stope u Adria regionu, vidi se jasna podela na zemlje članice evrozone i one van nje. Hrvatska i Slovenija, kao članice evrozone, danas imaju ubedljivo najniže kamatne stope na stambene kredite u regionu, dok zemlje izvan evrozone i dalje plaćaju cenu restriktivnije monetarne politike i višeg inflacionog rizika. Drugi zanimljiv detalj je poređenje kamatnih stopa sa inflacijom. Kamatne stope na stambene kredite u regionu niže su od inflacije, što znači da je realna kamatna stopa negativna, inflacija pojede deo rate kredita.

Ključna priča više nije samo nivo referentnih stopa ECB, nego činjenica da bankarski sistem u celom regionu obiluje likvidnošću. Depoziti stanovništva i kompanija nalaze se blizu istorijski najviših nivoa, što bankama smanjuje trošak finansiranja i omogućava agresivnije spuštanje kamatnih stopa na stambene kredite.

Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite u Hrvatskoj pala je na oko tri odsto, što je isti nivo kao u Sloveniji. To je promena u odnosu na vrhunac monetarnog stezanja 2023. i 2024, kada su stambeni krediti u regionu brzo poskupeli nakon podizanja stopa ECB na bliže četiri odsto.

Istovremeno, profitabilnost bankarskog sektora ostaje vrlo visoka. Neto kamatne marže (NIM) hrvatskih i slovenačkih banaka i dalje su iznad dugoročnih proseka, oko dva i po odsto, iako se postupno normalizuju nakon rekordnih nivoa iz 2023. godine, kada su bile blizu tri odsto. Banke su tokom ciklusa rasta kamata dosta brže povećavale kamate na kredite nego na depozite, što je dovelo do snažnog rasta profitabilnosti.

Depositphotos

Ali dok stambeni krediti pojeftinjuju, potrošački krediti ostaju znatno skuplji. U Adria regionu kamate na potrošačke kredite su iznad pet odsto. Prednjači Slovenija sa iznad šest odsto, a najniže kamate su u Hrvatskoj, pet odsto. To pokazuje da banke i dalje ostvaruju vrlo visoke marže na nenamensko kreditiranje stanovništva. Razlog je jednostavan: stambeni krediti osigurani su nekretninama i imaju niže stope neplaćanja, dok su potrošački krediti rizičniji proizvod i zato sporije reaguju na smanjenje referentnih stopa centralnih banaka.

Izvan evrozone slika je bitno drugačija. Srbija i dalje ima osetno više kamatne stope jer Narodna banka Srbije zadržava restriktivniju monetarnu politiku. Referentna stopa NBS dugo se zadržala na 5,75 odsto, što je usporilo pad troškova finansiranja u celom sistemu. Prosečne kamatne stope na stambene kredite s valutnom klauzulom u Srbiji trenutno su oko pet odsto. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nalaze se između ta dva sveta. Kamatne stope na stambene kredite kreću se oko četiri odsto.

U sledećih 12 meseci očekujemo nastavak postupnog pada kamatnih stopa na stambene kredite u evrozoni i delu Adria regiona, prvenstveno u Hrvatskoj i Sloveniji. Međutim, kod potrošačkih kredita očekujemo dosta sporiji pad jer banke u tom segmentu i dalje imaju snažnu pregovaračku poziciju i visoke marže.

Najvažnija poruka za tržište je da se Adria region sve jasnije deli na dva finansijska bloka. Hrvatska i Slovenija već funkcionišu kao produžetak monetarne politike ECB, dok zemlje izvan evrozone i dalje plaćaju premiju za višu inflaciju i nezavisnu monetarnu politiku.