Narodna banka Srbije (NBS) je na sednici u četvrtak odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto, kao i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto). NBS očekuje umeren rast inflacije, pre svega zbog rasta cena nafte, s tim što bi krajem ove i početkom sledeće godine inflacija mogla biti viša.
"Iako se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja i u martu iznosila 2,8 odsto, Izvršni odbor NBS očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umeren rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu", navodi se u saopštenju.
NBS očekuje da će krajem godine na višu inflaciju uticati i niska baza usled primene ograničenja trgovačkih maži koje su doprinele da se inflacija krajem prošle godine znatno snizi.
"Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine", navodi se u saopštenju.
NBS ističe da prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine.
U saopštenju se navodi da aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno uticati na lance snabdevanja, transport i druge sektore i da je teško proceniti konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta sukoba.
"Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga. S druge strane, viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta", navodi se u saopštenju.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od tri odsto. Nakon izazova u januaru, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu je ostvaren rast aktivnosti u prerađivačkoj industriji, što je bilo praćeno i rastom njenog izvoza. Ubrzan je rast aktivnosti u trgovini na malo i turizmu, navodi se u saopštenju i dodaje da je najveći pozitivan doprinos privrednom rastu u prvom tromesečju potekao od sektora usluga.
U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu projekta Expo 2027, navodi se u saopštenju.
Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u martu ubrzao na blizu 17 odsto međugodišnje, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja pruža značajnu podršku privrednom rastu.
"Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala", navodi se u saopštenju i dodaje da u takvim okolnostima NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa.
NBS dodaje da će, ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, reagovati svim raspoloživim instrumentima.
.webp){kind=icon}
