Sporazum SAD i Irana predviđa velike finansijske koristi za Teheran u zamenu za kraj rata

Iran bi, prema sporazumu sa SAD, trebalo da dobije široke finansijske podsticaje, uključujući pravo da odmah nastavi prodaju nafte, pristup razvojnom fondu vrednom 300 milijardi dolara i kasniji pristup zamrznutoj imovini, navodi se u gotovo konačnom nacrtu sporazuma.

Iako su osnovne odredbe memoranduma o razumevanju već danima u opticaju, dokument u koji je Bloomberg News imao uvid pruža do sada najdetaljniji prikaz ekonomskih koristi koje bi Iran dobio u zamenu za okončanje blokade Ormuskog moreuza i ponovno potvrđivanje obaveze da nikada neće razvijati nuklearno oružje.

Dve strane trebalo bi da sporazum zvanično potpišu 19. juna u Švajcarskoj, čime bi počeo period od 60 dana pregovora s ciljem trajnog okončanja rata i uvođenja novih strogih ograničenja za iranski nuklearni program. Nijedna strana nije zvanično objavila tekst, ali su SAD počele da ga distribuiraju savezničkim zemljama na samitu Grupe sedam u Francuskoj, rekla je osoba upoznata sa situacijom.

 

Prema nacrtu, američko Ministarstvo finansija će odmah po potpisivanju memoranduma "izdati izuzeća za izvoz iranske sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i njihovih derivata". SAD će ukinuti pomorsku blokadu, a dve zemlje će raditi na tome da se saobraćaj kroz Ormuski moreuz vrati na nivo pre rata u roku od 30 dana.

Prema nacrtu dokumenta, SAD i njihovi regionalni partneri izradiće plan za obnovu Irana i omogućavanje njegovog ekonomskog razvoja, uz finansiranje od najmanje 300 milijardi dolara. Dokument je neodređen kada je reč o oslobađanju zamrznute iranske imovine i navodi samo da će ta sredstva "biti odblokirana i u potpunosti dostupna", bez preciziranja rokova.

Na pitanje za komentar, jedan američki zvaničnik odbio je da govori o detaljima nacrta, ali je naglasio da Iran može da dobije predviđene pogodnosti samo ako ispuni svoje obaveze. One uključuju trajno odustajanje od razvoja nuklearnog oružja, neutralizaciju obogaćenog materijala i omogućavanje slobodne plovidbe kroz moreuz.

Trump je ranije negirao tvrdnje da će SAD Iranu obezbediti 300 milijardi dolara. Nacrt navodi samo da će SAD i njihovi partneri obezbediti finansiranje u tom iznosu.

Procenjeno je da su ukupna iranska državna sredstva na računima širom sveta veoma različita, od oko 24 milijarde dolara do preko 100 milijardi dolara. Godine 2023. Bidenova administracija planirala je da učini dostupnim Iranu šest milijardi dolara prihoda od iranske nafte preko računa za humanitarnu pomoć kojim upravlja Katar, ali je taj plan obustavljen nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023.

Američki zvaničnici su davali oprečne informacije o tome kada će tekst sporazuma biti objavljen. Trump je rekao da će biti objavljen nakon ceremonije potpisivanja u petak, dok je visoki američki zvaničnik rekao u ponedeljak da bi to moglo biti u narednim danima. Ceremonija je zakazana da se održi u Burgenštoku, planinskom odmaralištu iznad Lucernskog jezera, prema švajcarskom Ministarstvu spoljnih poslova. Potpredsednik SAD JD Vance predvodiće američku delegaciju, dok će Iran verovatno predstavljati predsednik parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf.

Cene nafte su naglo pale otkako je Trump krajem prošle nedelje rekao da je sporazum blizu. Brentom se trgovalo ispod 80 dolara za barel nakon pada od 15 odsto tokom četiri dana, u najdužem nizu gubitaka ove godine, zbog očekivanja da bi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da izazove veliki talas ponude.

Bloomberg

                      

U odnosu na raniji američki nuklearni sporazum sa Iranom, ovo što je sada potpisano deluje kao korak unazad, kaže za TV Bloomberg Adria istraživač i analitičar Novog trećeg puta, Mijat Kostić. "Deset godina je izgubljeno, a situacija je i lošija nego što je bila 2015, tako da je, u diplomatskom smislu, ovaj memorandum možda i najbolje što je trenutno moglo da se izvuče i od strane SAD i Irana. Dobra stvar je što sporazum predviđa sveobuhvatno primirje, uključujući i ratne operacije u Libanu. Koliko god delovalo da je kompromis loš i za jedne i za druge, u smislu da nijedna od strana ovo ne može da proda kao neku veliku pobedu, svakako je bolja situacija nego bilo kakav nastavak sukoba, kao i blokada Ormuza koja veoma nepovoljno utiče na svetsku ekonomiju", rekao je Kostić. Najveća pretnja primirju dolazi od Izraela, koji može da odluči da njegovi ratni ciljevi nisu u potpunosti završeni i da, bez obzira na sporazum između Amerike i Irana, i dalje postoji opasnost od Hezbolaha u južnom Libanu, kao i od Hamasa u Gazi. Zbog toga je ključno da, kao deo sveobuhvatnog sporazuma, Iran zaista prestane da finansira šiitske milicije u regionu kako Izrael ne bi imao dodatne argumente da rat mora da se nastavi, ocenjuje Kostić. Vlada Benjamina Netanyahua je i pre rata bila nepopularna, navodi on. "Kako su se ratna dejstva odvijala, stvorio se novi, mnogo ekstremniji desni front  koji smatra da je Netanyahu previše popustljiv prema Iranu, da previše sluša šta govore Amerika i Donald Trump. Jedan veliki deo izraelske javnosti je razočaran blagim odgovorom na pretnje Irana. Izbori u Izraelu će pokazati da li će ta zemlja zauzeti još više desničarski stav prema Bliskom istoku ili će neke umerene snage uspeti da dobiju vlast i budu konstruktivan deo primirja između Amerike i Irana“, rekao je Kostić.

  

Govoreći na samitu G7, Trump je rekao da je sporazum "gotova stvar" koja će sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje, dodajući da SAD neće plaćati ratne reparacije niti ulagati novac u Iran. Predsednik je rekao da lideri u Teheranu "moraju da se dokažu, mislim, pre nego što bilo ko od nas uđe tamo".

Najnoviji sporazum nosi i političke rizike za Trumpa, koji je godinama tvrdio da je sporazum iz 2015. godine između administracije predsednika Baracka Obame i Irana predstavljao veliko finansijsko popuštanje Teheranu. Trump je taj sporazum poništio 2018. godine i obećao bolju verziju.

Sada, dok nastoji da okonča sukob koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara, njegovi republikanski saveznici u Kongresu i zagovornici tvrde linije prema Iranu izražavaju zabrinutost da je spreman da Iranu ponudi previše ekonomskih ustupaka bez adekvatne protivusluge.

"Ako je ovo tačno, Iran pobeđuje", rekla je bivša američka ambasadorka pri UN Nikki Haley na mreži X povodom mogućnosti da Iran dobije izuzeća za prodaju nafte. "Nema nikakvog ublažavanja sankcija od prvog dana."

Dodatne prepreke tek predstoje. U nacrtu se navodi da će rat biti okončan "na svim frontovima, uključujući Liban". Za to će biti potrebna saglasnost izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, koji je do sada odbijao da okonča sukob sa Hezbolahom duž severne granice Izraela.

Prema uslovima sporazuma, SAD bi se obavezale i na ukidanje sankcija Iranu, ali tek kao deo konačnog sporazuma koji bi trebalo da bude ispregovaran tokom naredna dva meseca. Takođe, američke vojne snage bi se povukle "iz okolnih područja" u roku od 30 dana od potpisivanja konačnog sporazuma.

Osoba upoznata sa pregovorima navela je da američka strana smatra da se dozvola za izvoz odnosi samo na iransku naftu koja je već utovarena na brodove, a ne na potpuno ponovno otvaranje iranskog izvoza.

Nacrt koji je video Bloomberg ne bavi se direktno stanjem iranskih zaliha obogaćenog uranijuma. Navodi samo da će sudbina iranskog obogaćenog uranijuma "biti adekvatno rešena u konačnom sporazumu", zajedno sa svim drugim nuklearnim pitanjima.

Najnoviji nacrt ne obavezuje SAD na stroge rokove za ublažavanje sankcija ili uspostavljanje fonda. Ipak, analitičari koji se zalažu za stroga ograničenja prema Iranu reagovali su skeptično na nacrt.

Administracija Trumpa je "uspela da ujedini i pristalice i kritičare protiv sporazuma koji još uvek nije objavljen", napisao je Mark Dubowitz, izvršni direktor Fondacije za odbranu demokratija (engl. Foundation for Defense of Democracies), na mreži X. "Za sada, ne izgleda obećavajuće."

- U pisanju pomogli Andrea Palasciano i John Harney.

(Ažurirano detaljima o potpisivanju, kretanjima na tržištu i izjavom analitičara Novog trećeg puta Mijata Kostića)