Kako bi izgledao novi američki ekonomski pritisak na Iran

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Scott Bessent kaže da se SAD pripremaju da izvrše nezabeležen ekonomski pritisak na Iran. To su kritičari dočekali sa skepsom, imajući u vidu da je ta zemlja već pod pomorskom blokadom i na meti hiljada sankcija.

Iako administracija Donalda Trumpa nije saopštila šta planira, i dalje postoje poluge pritiska koje bi Bessentovo Ministarstvo finansija moglo da iskoristi. Glavni izazov je u tome što bi udar na preostale opcije mogao da se negativno odrazi i na američku ekonomiju.

 

"Ukoliko predsednik ne odluči da pitanje iranske pretnje stavi ispred svih drugih pitanja, a pre svega Kine, malo je verovatno da će bilo koja mera koju preduzmu suštinski promeniti računicu Irana", rekao je Chris Kennedy, analitičar Bloomberg Economicsa.

U nastavku je pregled nekoliko mogućih opcija. Lista nije konačna i ostaje nejasno koje će, ako ijednu od njih, administracija primeniti. Zvaničnici bi mogli da kombinuju više ovih mera ili da se odluče za potpuno drugačiji pristup.

Veze sa Kinom

Kina kupuje više od 90 odsto iranskog izvoza nafte. Uvođenje sankcija subjektima koji omogućavaju te kupovine direktno bi smanjilo prihode Teherana od nafte.

Vašington je već uveo sankcije nekim kineskim malim rafinerijama i kompanijama otkako su SAD krajem februara započele rat protiv Irana. Međutim, SAD su se za sada uzdržale od udara na velike kineske banke koje finansiraju tu trgovinu.

Rizik je u tome što bi udar na kineske kompanije ili finansijske institucije mogao dodatno da pogorša tenzije sa Pekingom uoči planiranog sastanka predsednika Donalda Trumpa i kineskog lidera Xi Jinpinga. Postoji i ekonomski kompromis, jer bi smanjenje iranskog izvoza uklonilo jeftiniju sirovu naftu sa svetskog tržišta i moglo da podigne već visoke cene nafte.

Kina je u maju naložila domaćim kompanijama da se ne pridržavaju američkih sankcija protiv pet rafinerija, dok su se najveće kineske banke našle između direktive Pekinga i rizika da izgube pristup američkom finansijskom sistemu.

Menjačnice

Brojne menjačnice u zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata pomažu Iranu da novac prebaci u zemlju. Nakon što Iran proda naftu, i dalje su mu potrebni menjačnice i posrednici koji će primljene uplate, često u kineskim juanima, pretvoriti u valute koje Teheran može da koristi.

Ministarstvo finansija SAD već je pokazalo da ovu oblast vidi kao ranjivu tačku. U okviru Bessentove kampanje "Economic Fury" sankcionisalo je pojedine iranske menjačnice, optužujući ih da su pomogle u pranju milijardi dolara u stranoj valuti.

Takav potez mogao bi Iranu da oteža pristup velikom delu njegovih sredstava, ali je Iran godinama razvijao alternativne kanale za prebacivanje novca izvan formalnog finansijskog sistema. Zatvaranje pojedinačnih menjačnica verovatno bi samo preusmerilo transakcije ka novim posrednicima, drugim valutama ili digitalnoj imovini, umesto da ih potpuno zaustavi.

Iranski trgovinski partneri

SAD bi mogle da zaprete sekundarnim sankcijama bilo kom subjektu koji posluje sa Iranom, čak i u ograničenom obimu, slično pristupu koji je Trump primenio prema Severnoj Koreji 2017. godine. To bi moglo da primora strane kompanije i banke da biraju između poslovanja sa Iranom i zadržavanja pristupa američkom finansijskom sistemu, čime bi Vašington proširio svoj uticaj daleko izvan subjekata direktno uključenih u trgovinu iranskom naftom.

Takav potez mogao bi da pojača pritisak na Rusiju i Kinu, ali i na kompanije i finansijske institucije u zemljama koje se graniče sa Iranom, uključujući američke partnere poput Turske, a koje imaju značajne trgovinske veze sa Teheranom.

Trump je već nagovestio ovakav pristup, zapretivši carinama od 25 odsto zemljama koje posluju sa Iranom. Za sada tu pretnju nije sproveo.

Imovina u inostranstvu

SAD bi mogle da odu dalje od zamrzavanja imovine iranske vlade i pokušaju da zaplene imovinu koja se već nalazi pod američkom jurisdikcijom, oslanjajući se na potez koji je administracija Georgea W. Busha preduzela nakon invazije na Irak 2003. godine.

Međutim, obim iranske državne imovine koja se zaista nalazi u dometu SAD mogao bi biti ograničen. Njena zaplena bila bi i pravno i diplomatski mnogo složenija od pukog zamrzavanja. Veliki deo iranske imovine u inostranstvu nalazi se u trećim zemljama, pa bi Vašingtonu bila potrebna saradnja stranih vlada kako bi je zaplenio.

"Flota iz senke"

Iako je američka pomorska blokada smanjila saobraćaj prema iranskim lukama, SAD bi mogle da razmotre sveobuhvatniju akciju. Ona ne bi bila usmerena samo na pojedinačne brodove, već i na kompanije, terminale i drugu infrastrukturu koja omogućava takve isporuke.

SAD su već uvele sankcije brodovima i pojedinim subjektima povezanim sa takozvanom "flotom iz senke".