SAD pripremaju dosad nezabeležene mere za ekonomsku izolaciju Irana

SAD će uskoro objaviti dosad nezabeležene ekonomske mere protiv Irana, najavio je američki ministar finansija Scott Bessent. Time bi bio najnoviji korak u nastojanjima administracije američkog predsednika Donalda Trumpa da pojača pritisak na Teheran kako bi ga primorala na kapitulaciju nakon gotovo šest meseci rata.

"Pratite šta sledi, jer ćemo naredne nedelje objaviti još mera. Primenićemo mere kakve u istoriji ekonomske izolacije neke zemlje još nisu viđene", rekao je Bessent u četvrtak u intervjuu za Newsmax. Mere će biti deo strategije "dvostrukog udarca", koja uključuje i nastavak blokade iranskih luka, dodao je on.

Sukobi su počele 28. februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran, koji je uzvratio raketnim i napadima dronovima na američke baze i njihove saveznike širom Bliskog istoka. U sukobima je poginulo nekoliko hiljada ljudi, uglavnom u Iranu, pre nego što je u junu dogovoreno primirje.

Pregovori usmereni na postizanje trajnog mira su zastali, dok su se sukobi povremeno obnavljali, ometajući izvoz nafte i drugih ključnih sirovina iz regiona.

Iranska ekonomija pretrpela je težak udarac, pošto je oštećen veliki deo industrijskih kapaciteta i drastično smanjen izvoz sirove nafte zbog američke blokade. Ipak, Iran izdržao je talase sankcija koji nisu uspeli da ganateraju da odustane od svog nuklearnog programa niti da se odrekne kontrole nad Ormuskim moreuzom.

Američki predsednik Donald Trump je u poroteklih nekoliko dana ponovo pojačao pritisak na Iran, dok se SAD suočavaju s manjkom potrebne municije i deluje da zaziru od širenja vojne kampanje, koja nailazi na sve veće protivljenje u zemlji uoči novembarskih izbora za Kongres.

Trump je tokom vikenda za Axios rekao da pristupa prema Iranu "bez podzianja prašine". "Samo posmatramo Iran, koji ima ogromnu inflacijou a nema novca", rekao je on.

Ipak, nakon decenija sankcija i obnovljene kampanje pritiska, koja uključuje i potpunu pomorsku blokadu iranskih luka, nije jasno koje bi značajne ekonomske mere SAD još mogle da uvedu, a da ne posegnu za sekundarnim sankcijama protiv kupaca iranske nafte, poput Kine. Takav potez bi verovatno izazvao kontramere Pekinga i dodatno povećao neizvesnost na globalnom tržištu energenata.

Istovremeno, Trump i drugi visoki zvaničnici često su upućivali oštre pretnje Iranu, ali ih nisu sprovodili, nastojeći da tako izvrše pritisak na Teheran da pristane na pregovore o okončanju onoga što mnogi analitičari sada nazivaju pat-pozicijom.

SAD su od 2018. godine već uvele oko 2.200 sankcija Iranu, kaže Jeremy Paner, partner u advokatskoj kancelariji Hughes Hubbard & Reed, koji prati sankcije uvedene iranskom naftnom i petrohemijskom sektoru.

"Ako 47 godina sankcija nije slomilo odlučnost Teherana, malo je verovatno da će još takvih mera nešto promeniti", navodi se u izveštaju Bloomberg Economicsa, čiju izradu je predvodila Jennifer Welch. Ona smatra da je najverovatniji scenario da Trump nastavi da primenjuje mere kao i do sada, odnosno da zadrži sankcije i blokadu na snazi, uz preduzimanje napada ograničenog obima i diplomatskih napora.

Iran je, s druge strane, reorganizovao svoje oružane snage za agresivnija dejstva u inostranstvu, dok su pregovori o okončanju rata i dalje u pat-poziciji. To ukazuje na to da se Teheran priprema za mogućnost da regionalni sukob potraje.

Ormuski moreuz ostaje jedna od ključnih tačaka spora. Obe strane tvrde da imaju kontrolu nad ovim plovnim putem, kojim je pre rata prolazila petina svetske nafte i gasa, i zahtevaju ustupke za koje je malo verovatno da će biti prihvaćeni.

Iran i Oman već dugo pregovaraju o uspostavljanju pomorskog koridora kroz moreuz, ali SAD ne učestvuju u tim razgovorima. Mohsen Rezaee, novoimenovani sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da se eventualni dogovor ne bi uključivao potpuno otvaranje moreuza.

Bloomberg

Dva broda kompanije Abu Dhabi National Oil Co. napadnuta su u četvrtak uveče dok su prolazila kroz Ormuski moreuz, javila je državna novinska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata WAM. Niko nije povređen, a situacija je pod kontrolom, navela je ta agencija.

Ministarstvo spoljnih poslova UAE osudilo je napad, navodeći u saopštenju da napadi na komercijalne brodove i korišćenje moreuza kao sredstva ekonomskog pritiska ili ucene predstavljaju "čin piraterije" kome pribegava iranska Islamska revolucionarna garda.

U međuvremenu, britanska služba za pomorsku trgovinu UK Maritime Trade Operations saopštila je da je od vojnih vlasti dobila prijavu o napadu dronom na tanker u četvrtak, dok je izlazio iz Ormuskom moreuza. Brod je pretrpeo manju štetu, a svi članovi posade su bezbedni, navodi se u saopštenju.

Američke snage su sve opremljenije za praćenje brodova kroz Ormuski moreuz, a izvoz sirove nafte iz regiona nastaviće da raste, rekao je u četvrtak američki ministar energetike Chris Wright za Fox News. Prema njegovim rečima, "usko grlo" na tržištu nafte posledica je problema u preradi, a ne isporukama.

Potpredsednik SAD JD Vance rekao je za tu televiziju da je u ratu sa Iranom prioritet da cena nafte i benzina koje plaćaju Amerikanci ostanu niske, dodajući da SAD imaju "mnogo sredstava na raspolaganju kako bi primorale Iran na delovanje".

Cena brenta u petak je porasla do 1,9 odsto, na gotovo 88,69 dolara po barelu, čime je njegov nedeljni rast premašio pet odsto.

Izrael se nije uključivao u nedavne sukobe u Persijskom zalivu, ali nastavlja operacije protiv milicija koje podržava Iran u Gazi i Libanu.

Premijer Benjamin Netanyahu rekao je da je Izrael spreman da ponovo pokrene napade na Iran ukoliko to od njega zatraže SAD, dok su pojedini članovi njegove vlade ocenili da bi ekonomski pritisak mogao biti dovoljan za obaranje iranske vlasti.

"Ono što će na kraju srušiti režim jeste njegovo slabljenje, pre svega ekonomsko slabljenje", rekao je ministar finansija Bezalel Smotrich u intervjuu za radio-stanicu Tel Aviv 103 FM 21. jula. Njegove stavove ponovili su i drugi članovi vlade. "Nama najviše odgovara sadašnja situacija sa embargom, ekonomskim pritiskom i sankcijama."

- U pisanju pomogli Jon Herskovitz, Dan Williams, Magdalena Del Valle, Patrick Sykes, Ryan Chua, Sherif Tarek, Natalie Choy i Iain Marlow