Da li je slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz zauvek izgubljen?

SAD i Iran postigli su 17. juna dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, najvažnije svetske rute za transport nafte i prirodnog gasa, koji je bio većinski blokiran nakon što su dve zemlje ušle u rat u februaru.

U okviru privremenog sporazuma, obe strane su se saglasile da omoguće komercijalnu plovidbu bez taksi tokom 60 dana, dok rade na trajnom okončanju sukoba. To je dovelo do porasta saobraćaja kroz plovni put, a cene nafte su naglo pale na očekivanju da se zalihe bliskoistočne sirove nafte vraćaju na tržište.

Međutim, situacija i dalje ostaje nestabilna, pošto Iran nastavlja da insistira na kontroli ove strateške tačke i preti uvođenjem trajnih taksi na brodove koji prolaze. Teheran se takođe protivi američkom predlogu da se obezbedi vojna zaštita komercijalnih brodova u moreuzu. Rizici su ponovo potvrđeni kada su teretni brod i naftni tanker napadnuti 25. i 27. juna.

Evo zašto je povratak normalnog, nesmetanog saobraćaja kroz moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom, i dalje malo verovatan scenario.

Rizik od napada

Američka mornarička podrška brodovima koji koriste rutu uz južnu stranu moreuza, blizu Omana, podstakla je više brodskih operatera da ponovo plove tim putem, omogućavajući izvoz miliona barela nafte koji su bili zarobljeni u Persijskom zalivu. Druga ruta koju je odobrio Iran takođe se koristi za transport velikih količina nafte i gasa, posebno iranskih.

Iranska vojska je tu omansku rutu nazvala "neprihvatljivom i izuzetno opasnom", a rizik od nasilja nad brodovima i posadama i dalje postoji. Nakon dva napada krajem juna, u kojima su brodovi oštećeni, ali posade nisu povređene, Međunarodni centar za pomorsku bezbednost (engl. Joint Maritime Information Center - JMIC) podigao je nivo pretnje u regionu na "značajan", nakon što ga je nedavno spustio na "umeren".

Pomorci su uvek oprezni kada plove kroz krizna područja. Najmanje 14 mornara je poginulo tokom sukoba između SAD i Irana, a do 30. juna zabeleženo je 49 napada koji su oštetili brodove, prema navodima Međunarodne pomorske organizacije Ujedinjenih nacija (engl. International Maritime Organization - IMO). Zato brodarska industrija želi jasnu potvrdu da su neprijateljstva zaista okončana.

Pojavljuju se nove tranzitne rute kroz Ormuski moreuz | Bloomberg

Pretnja minama

Smatra se da je Iran minirao nekada najprometnije brodske kanale u Ormuskom moreuzu, zbog čega brodovi sada plove bliže iranskoj obali ili uz obalu Omana. Koliko saobraćaja te rute mogu da podnesu još nije u potpunosti testirano.

Uklanjanje mina iz centralnog dela kanala pomoglo bi normalizaciji protoka robe. Sporazum od 14 tačaka između Irana i SAD predviđa da Iran treba da neutrališe mine.

IMO procenjuje da se u plovnim putevima Ormuskog moreuza nalazi oko 80 mina. Njihovo uklanjanje moglo bi da traje nedeljama, a postoji i neslaganje oko toga ko bi taj posao trebalo da obavi.

Neizvesnost oko upravljanja

Pre rata, sloboda plovidbe kroz Ormuski moreuz uzimala se zdravo za gotovo, kao i u većini velikih svetskih pomorskih prolaza. Iran sada svoju sposobnost da ugrozi plovidbu vidi kao sredstvo političkog pritiska i formirao je novu upravu za Persijski zaliv i Ormuski moreuz, koja tvrdi da će brodovi ubuduće morati da traže dozvolu za prolazak.

Neki brodovlasnici su za Bloomberg izjavili da ne žele da budu primorani da komuniciraju ni sa kim, a posebno ne sa iranskom vlašću, dok plove vodama koje bi trebalo da budu pod režimom slobodne plovidbe.

Konačan model upravljanja još nije dogovoren. Prema sporazumu od 14 tačaka, Iran i Oman bi trebalo da "definišu buduću administraciju i pomorske usluge" u moreuzu, uz konsultacije sa drugim državama Persijskog zaliva. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Gharibabadi izjavio je 30. juna da Iran želi bilateralni dogovor sa Omanom o zajedničkom nadzoru plovidbe, ali da će nastaviti sa sopstvenim planovima ako bude potrebno.

Baltički i međunarodni pomorski savet (engl. Baltic and International Maritime Council - BIMCO), vodeće svetsko udruženje brodovlasnika, navodi da mora biti razjašnjeno ko će, ako iko, u budućnosti koordinisati tranzite. Savet je predložio da u taj proces budu uključeni ili organizacija Ujedinjenih nacija ili neka neutralna država.

Mogućnost taksi i naknada

Bloomberg

Sporazum SAD i Irana predviđa da period bez taksi traje 60 dana, ali nije jasno da li će se nakon toga naplata prolaska uvesti.

Iranski zvaničnici smatraju da bi takse mogle da donesu milijarde dolara godišnje i pomognu obnovu privrede. Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je da je cilj potpuni povratak slobodi plovidbe, ali i američki zvaničnici priznaju da bi buduće upravljanje moreuzom moglo izgledati drugačije nego pre rata.

Za brodarske kompanije ovo je osetljivo pitanje, jer SAD smatraju da bi plaćanje taksi Iranu moglo biti kršenje sankcija, pa bi kompanije mogle biti kažnjene ili stavljene na crnu listu.

Velike energetske kompanije se takođe protive takvim naknadama. Izvršni direktor Chevrona Mike Wirth rekao je da njegova kompanija ne bi pristala da plaća prolaz kroz moreuz.

Zaustavljena proizvodnja nafte i gasa

Rat je poremetio i proizvodnju nafte i gasa, što otežava normalizaciju trgovine kroz Ormuski moreuz. Pre rata, kroz njega je prolazilo oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iako su zamenske rute delimično smanjile njegov značaj, on i dalje ostaje ključna svetska tačka.

Gašenje bušotina, čak i privremeno, može smanjiti njihovu efikasnost i izazvati dugoročne gubitke. U nekim slučajevima, šteta od rata je direktno zaustavila proizvodnju. Obnova infrastrukture u regionu koštaće oko 42 milijarde dolara, prema proceni Rystad Energyja.

U nekim slučajevima, proizvodnja nafte i gasa bila je obustavljena jednostavno zato što je, zbog blokade Ormuskog moreuza, izvoz postao nemoguć. Kuvajt, koji nema alternativni izvozni cevovod, svedočio je padu proizvodnje na 490.000 barela dnevno u maju, što je oko petine predratnog nivoa, ali je u junu počeo oporavak. Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija uspeli su da održe dovoljan pritisak u svojim naftnim bušotinama kako bi mogli da se, prema rečima zvaničnika, u roku od nekoliko nedelja potencijalno vrate na predratne nivoe proizvodnje.

Dok se infrastruktura ponovo pokreće, tankeri koji su ranije opsluživali Persijski zaliv, a koji su se raspršili na druge rute ili bili povučeni iz upotrebe, moraju biti ponovo raspoređeni. Analitičari Rystad Energyja navode da bi to moglo da potraje oko dva meseca. Oni procenjuju da će veliki porast proizvodnje u regionu Persijskog zaliva uslediti u avgustu i septembru, kako se naftna polja budu vraćala u funkciju. Oko 85-90 odsto izgubljenih količina moglo bi biti nadoknađeno do početka četvrtog kvartala godine, dok se potpuni oporavak očekuje u januaru 2027.

Većina rafinerija u regionu uspela je da nastavi sa radom na minimalnom nivou, čime je izbegnuta potreba za dugotrajnim ponovnim pokretanjem, a samo je nekoliko postrojenja pretrpelo značajnija oštećenja u ratu, navode analitičari Wood Mackenzieja. Ako se Ormuski moreuz nastavi postepeno otvarati, prioritet će imati izvoz sirove nafte u odnosu na naftne derivate, ali se očekuje da će isporuke goriva, uključujući mlazno gorivo i dizel, dostići nivoe iz 2025. do kraja godine.