Koliko košta dadilja u Srbiji

Tržište usluga dadilja u Srbiji se poslednjih godina intenzivno profesionalizuje. Sve ređe se usluge čuvanja dece neformalno dogovaraju između porodica i “osoba po preporuci”, a roditelji se sve češće okreću privatnim agencijama za usluge dadilja i specijalizovanim platformama, koje povezuju dadilje sa klijentima.

Ponuda za sada ne uspeva da isprati potražnju. "Primećujemo rast potražnje, ali još više promenu u tome šta roditelji očekuju“, kaže za Bloomberg Adriju Marija Stojiljković iz beogradske agencije Royal Nanny. Umesto osobe koja će samo biti uz dete dok roditelji nisu kod kuće traže se "provereni kandidati sa iskustvom sa bebama i malom decom, dobrim referencama, komunikacionim veštinama i stabilnošću", dodaje Stojiljković.

Osim toga, roditelji sve češće očekuju da dadilja ima prethodno iskustvo rada sa bebama, reference, poznavanje prve pomoći, razvojnih potreba deteta i stranih jezika, kao i fleksibilnost da radi uveče, vikendima i dok su roditelji na putu. 

Cene usluga povremenog čuvanja dece kreću se u širokom rasponu od 700 do 1.500 dinara i više po satu, kaže Stojiljković. "Dugoročan full-time angažman okvirno počinje od 800 do 1.000 evra mesečno, a za specijalizovane profile i međunarodne porodice može biti znatno skuplji", dodaje. 

Prema podacima specijalizovane platforme Babysits, prosečna satnica koju dadilje u Srbiji traže iznosi 720 dinara. U Beogradu, sat čuvanja deteta u proseku košta 774 dinara na sat. U Novom Sadu prosečna tražena satnica iznosi oko 640, a u Nišu 611 dinara.

 

 

Na tržištu se razvio i premijum segment - Kolibri Babysitting, sa sedištem u Beogradu, posluje kao boutique private childcare servis, pretežno kroz dugoročne i međunarodne angažmane. Oni ujedno vode Školu za dadilje, koja se bavi stručnim obukama, deficitarnim profilima i novim zahtevima porodica. Očekivanja su se definitivno promenila, kaže za Bloomberg Adriju Jelena Ćirić, direktorka Škole za dadilje. "Roditelji danas mnogo češće pitaju gde se dadilja školovala, koje je obuke završila, da li ima proverljive reference, poznaje li prvu pomoć i razume li razvojne, emocionalne i bezbednosne potrebe deteta. Više se ne traži samo osoba koja je dostupna, već profesionalac kome porodica može dugoročno da veruje", ističe Ćirić.

Posao dadilje u Srbiji i dalje je pretežno ženska profesija. "Muškarci se pojavljuju sporadično, najčešće kao privatni edukatori, mentori, sportski pratioci ili stručni saradnici, dok među osobama koje žele da postanu profesionalne dadilje izrazito preovlađuju žene", kaže Ćirić. 

Pored desetina privatnih agencija za usluge čuvanja dece, u Beogradu postoji Bebi servis, čiji je osnivač Grad Beograd koji subvencioniše cene usluga. Servis radi više od tri decenije i pruža usluge povremenog i stalnog čuvanja dece, "Usluge dadilja više nisu luksuz, već potreba", rekla je prethodno za RTS Marina Aćimović, stručna saradnica i koordinatorka Bebi servisa pod okriljem Grada Beograda. Kako je dodala, to je posebno važno za roditelje koji rade u smenama, imaju noćna dežurstva ili poslove koji ne prate standardni raspored.

 

Depositphotos

Rastu cene, ali i očekivanja roditelja 

Cene usluga čuvanja dece prethodnih godina su značajno porasle. U avgustu 2024. mesečno osmočasovno čuvanje jednog deteta preko beogradskog Bebi servisa koštalo je 58.857 dinara. U februaru 2025. cena je bila 67.685 dinara, dok aktuelni cenovnik pokazuje 74.455 dinara. To je rast od približno 26,5 odsto za nešto više od dve godine. Četiri sata dnevnog čuvanja sada koštaju 52.655 dinara mesečno, pet sati 60.061, a šest sati 69.672 dinara. Za dvoje dece i osam sati dnevno cena je 89.346 dinara.

Cene kod privatnih agencija idu i znatno više. Na cenu po satu utiču broj i uzrast dece, iskustvo, rad sa novorođenčadima, strani jezici, rad uveče i vikendom, putovanja, prva pomoć i dodatne obaveze koje očekuje da dadilja obavlja", kaže Stojiljković.

U poslednje dve godine, cene su skočile. Prema podacima koje je prethodno objavio RTS, u Beogradu uglavnom su se kretale od oko 500 do 1.200 dinara po satu, dok su početkom prošle godine skočile dostizale između 600 i 1.000 dinara. Tokom 2026. na aktuelnim platformama vidljive su ponude od 700, 800, 1.000, 1.200 i 1.500 dinara, u zavisnosti od profila i uslova rada.

Za puno radno vreme za jedno dete, teško da je moguće pronaći dadilju za manje od 100.000 dinara mesečno, odnosno dadilju dvoje dece za manje od 120.000. Okvirna mesečna zarada najčešće se kreće između 116.000 i 170.000 dinara, dok specijalističke i međunarodne pozicije mogu biti višestruko bolje plaćene. “Osoba kojoj roditelj poverava bebu ili malo dete preuzima veliku odgovornost“, podseća Stojiljković i dodaje da bi iskustvo, znanje, reference i kompetencije trebalo jasnije vrednovati.

Iz ugla agencija, najveći problem je pronalaženje odgovarajućih kandidata. Stojiljković kaže da se "posebno traže kandidati sa iskustvom sa novorođenčadima, stranim jezicima i međunarodnim porodicama". Royal Nanny ne može pozitivno da odgovori na svaki zahtev,  jer agencija neće porodici ponuditi osobu samo zato što je trenutno slobodna”, kaže Stojiljković. 

Roditelji takođe očekuju "poznavanje ranog razvoja, pravilne ishrane, higijene, bezbednog spavanja, prve pomoći, emocionalnih potreba deteta i razvojnih aktivnosti prilagođenih uzrastu", kažu iz Škole za dadilje. Kako dodaju, "važno im je da dadilja ume da uspostavi rutinu, postavi zdrave granice, prepozna promene u ponašanju deteta i jasno komunicira sa roditeljima". 

Najteže je pronaći pronaći dadilje sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima i decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška, kaže Ćirić. "Deficitarni su i profili za noćni rad, rota angažmane, česta putovanja, preseljenje u drugu zemlju i rad na stranom jeziku", dodaje. 

Promenila su se i očekivanja od samog sadržaja posla. “Roditelji sve češće očekuju organizovanje razvojno primerenih aktivnosti, razumevanje ranog razvoja, emocionalnu stabilnost, kvalitetnu komunikaciju i diskreciju”, naglašava Stojiljković. "Posebno teško spojiti sve te kriterijume u jednom kandidatu - iskustvo sa bebom, dobre reference, odgovarajući karakter, dostupnost u tačno traženom terminu i spremnost na dugoročan rad", kaže Stojiljković.
 

Depositphotos

 

Dadilje tražene, ali neto marže nisu velike 
 

Tržište dadilja u Srbiji u poslednje dve godine beleži rast prihoda, pre svega zbog rasta cena rada. Međutim, podaci koje je Bloomberg Adrija analizirala pokazuju da profitabilnost ne raste istim tempom. Podaci u bazi PKS Partners pokazuju da je 2024. donela snažan rast prihoda, dok je 2025. rast praktično stao. Kod glavnih tradicionalnih igrača vidi usporavanje prihoda i pogoršanje odnosa rashoda i prihoda.

Kako bi bliže analizirala stanje na tržištu usluga čuvanja dece, Bloomberg Adrija je odabrala pet agencija u Srbiji, koje je mogla finansijski da proveri, a koje nude ove usluge. U pitanju su beogradski Bebi servis, agenciju Happymama, Babysitters Club, Mirnu kući i Agavu. 

Bebi servis Beograd imao je 105,06 miliona dinara prihoda, ali 109,40 miliona rashoda i gubitak od 4,34 miliona. Agava trenutno nudi bebisiterke i guvernante, a pravno lice iz Novog Sada je 2025. ostvarilo 3,52 miliona dinara prihoda uz 587.000 dinara gubitka. Babysitters' Club aktivno pruža povremeno, redovno, celodnevno, noćno i drugo čuvanje dece; 2025. imao je 6,39 miliona prihoda i 1,49 miliona dinara gubitka. Od ovih pet ovih pet finansijski proverljivih pružalaca usluga, samo je Happymamma završila 2025. sa neto dobiti. Mirna kuća je praktično na granici profitabilnosti, dok su Bebi servis, Agava i Babysitters' Club bili u minusu.
 

 

Treba naglasiti da je Bebi servis je u vlasništvu Grada Beograda i njegov poslovni model nije u potpunosti uporediv sa poslovanjem privatnih agencija. Agava, Happymamma i Mirna kuća nude i druge usluge, kao što su nega starih, obuka dadilja, personalni asistenti, pet siting i niz drugih usluga koje se odnose na pomoć u kući, pa njihovi ukupni finansijski rezultati nisu isključivo prihod od čuvanja dece.

 

Depositphotos

 

 

Beograd i Skoplje imaju slične cene, Ljubljana najskuplja

 

Regionalno poređenje pokazuje da su cene u Srbiji ispod cena najskupljih tržišta Bloomberg Adria regiona. Prosečna tražena satnica u Beogradu iznosi 774 dinara, odnosno oko 6,6 evra po aktuelnom kursu dinara, pokazuju podaci platforme Babysits. U Zagrebu je prosek 9,37 evra, a u Ljubljani 10,30 evra po satu. Sarajevo je bliže Beogradu sa prosekom od 14,80 konvertibilnih maraka, odnosno približno 7,6 evra, dok je na znatno manjem uzorku u Skoplju prosečna oglašena satnica oko 400 denara, približno 6,5 evra.

 

 

Iako Srbija ostaje jeftinija od Hrvatske i Slovenije kada se posmatra prosečna satnica, posao dadilje više nije nešto što može da radi svako. Rast cena, razlika između prosečne i premium ponude, čekanje na proverene kandidate i zahtevi koji uključuju rad sa bebama, jezike, putovanja i razvojne kompetencije ukazuju da roditelji sve više cene profesionalnu uslugu.

"Kvalitetna i proverena osoba danas ima veću tržištu vrednost", kaže Stojiljković. "Kada roditelj poveri svoje dete dadilji, on ne kupuje samo nekoliko sati nečijeg vremena. On toj osobi poverava deo svoje najveće odgovornosti. Upravo zbog toga verujem da će se tržište u narednim godinama sve više razvijati u pravcu profesionalizacije i jasnijih standarda", zakljujučuje ona.