Bumeri žrtvuju ušteđevinu za penziju da bi pomagali unucima

Roditelji kao banka ostaju otvoreni i za unuke, dok troškovi podizanja deteta u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ove godine prvi put premašuju 300.000 dolara - a u tu sumu nije uračunata školarina za fakultet.

Skoro dvoje od petoro roditelja male dece očekuje da će u narednih godinu dana dobiti finansijsku pomoć od svojih roditelja ili baka i deka - ili da će je od njih zatražiti. Među njima, 47 odsto reklo je da će od rodbine dobijati novac za svakodnevne osnovne potrebe, pokazalo je istraživanje BMO Real Financial Progress Index. Četvrtina je rekla da očekuje da će rođaci uplaćivati novac na 529 račune (štedne račune namenjene finansiranju školovanja, prim. prev.) njihove dece ili druge štedne račune.

"Porodice koje pokušavaju da pronađu način da pokriju ove povećane troškove sve više se oslanjaju na širu porodicu", rekla je Robin Growley, direktorka BMO-a za poslovanje sa potrošačima u SAD. Roditelji koji dobijaju podršku porodice rekli su da su godišnje uštedeli 1.915 dolara na čuvanju dece i 1.443 dolara na namirnicama.

Gisele Ayora, 36-godišnja stručnjakinja za marketing i majka troje dece, rekla je da je najveću finansijsku pomoć od svekra i svekrve dobila za stanovanje i čuvanje dece. Oni su njenoj porodici kupili kuću sa šest spavaćih soba u Manahvinu u Nju Džerziju vrednu 600.000 dolara. Od bračnog para su tražili da plaća oko 1.700 dolara mesečno - približno koliko su ranije plaćali za iznajmljivanje dvosobnog stana i otprilike polovinu iznosa koji bi plaćali za hipoteku. Njena svekrva je takođe preuzimala brigu o deci kada je Ayora morala da radi do kasno ili da putuje zbog posla.

Ayora sada još više ceni tu pomoć, nakon što se razdvojila od supruga i više nema toliku finansijsku podršku. Sada živi sa majkom kako bi uštedela na troškovima stanovanja.

"Ovako ljudi uspevaju da izađu na kraj", rekla je.

Za neke mlade porodice, ova pomoć može da deluje kao da deo nasledstva dobijaju unapred, u trenutku kada im je najpotrebniji, rekla je Lindsey Stanberry, osnivačica veb-sajta o ličnim finansijama The Purse. Bumeri raspolažu velikim bogatstvom, dok se njihova odrasla deca suočavaju sa visokim troškovima stanovanja i čuvanja dece. Ali za bake i deke koji nemaju toliko novca na raspolaganju, takva podrška može da ugrozi njihove planove za penziju.

Haron Marlee procenjuje da je tokom jedne godine potrošila 24.000 dolara pokrivajući sve, od pelena i goriva do osiguranja automobila, za svoju 36-godišnju ćerku Melissu i unuke. Od terapeuta koji je radio skraćeno pred penziju postala je redovna dadilja, a čak je počela da radi i smene za šankom kako bi im pomogla.

"Ti tereti su iz temelja promenili moje finansije i planove za penziju", rekla je Marlee, 59-godišnjakinja koja sada živi u okrugu Oušen (engl. Ocean County) u Nju Džerziju. Preselila se iz Nju Džerzija u okrug Sent Džons (engl. St. Johns County) na Floridi i planirala da dane provodi radeći sa skraćenim radnim vremenom, posvećujući se zdravlju i blagostanju i igrajući tenis vrlo često.

Njena ćerka, koja je završila pravni fakultet, rekla je da joj je situacija u početku bila neprijatna. Ali kada se njen brak završio, teško je pronalazila posao i to je bila najbolja opcija da ostane finansijski iznad vode.

Finansijski savetnici upozoravaju roditelje da ne žrtvuju sopstvenu štednju za penziju kako bi finansijski održali odraslu decu. Lorie Jones, vlasnica kompanije Fearless Financial Advisors u Koloradu, rekla je da između 20 i 25 odsto njenih klijenata pokriva značajan deo troškova svoje odrasle dece sve do njihovih kasnih dvadesetih i ranih tridesetih godina.

"Moram nekim od tih roditelja da kažem: 'Prvo morate da brinete o sebi'", rekla je. "'Morate da stavite sopstvenu penziju na prvo mesto'."

Barb Green iz prve ruke zna koliko to može da bude teško. Njen 29-godišnji sin vratio se kući 2017. godine nakon jednog semestra na fakultetu i od tada tamo živi bez plaćanja kirije. Green je rekla da su tržište rada i šira privreda otežali njegov odlazak iz roditeljskog doma. On još nema decu, ali je njegovo izdržavanje ozbiljno umanjilo planove Green i njenog supruga za penziju.

"Novac koji smo planirali da odvajamo za penziju, da putujemo i radimo zabavne stvari kada odemo u penziju - pošto smo ceo život radili - imam osećaj da više ne možemo ni da planiramo ni da ostvarimo to, jer je situacija takva kao da ga i dalje odgajamo pošto on i dalje živi ovde."

Ovu dinamiku vidi i kroz svoj posao. Green je savetnica u organizaciji Community Connections for Children u Pensilvaniji, koja pomaže porodicama da pronađu odgovarajuću brigu o deci i podnesu zahtev za subvencije. Kaže da je u poslednjih pet godina videla povećanje od oko 60 odsto broja baka i deka koji brinu o svojim unucima.

Pensilvanija je među državama koje nude subvencije rođacima, uključujući bake i deke koji čuvaju decu. Ali Green kaže da pomoć često nije dovoljna ni za više od nedelju dana ručkova, dok većina baka i deka to radi besplatno.

Za Marlee, terapeutkinju koja je radila skraćeno pred penziju, teret nije bio samo finansijski. "To je na mene ostavilo posledice koje nisam očekivala", rekla je. Od tada je pokrenula grupu na Facebooku i napisala knjigu sa savetima za roditelje odrasle dece pod naslovom "Stop Raising Adult-Children: Break the Cycle of Blame and Take Your Life Back" (Prestanite da odgajate odraslu decu: prekinite krug okrivljavanja i vratite kontrolu nad svojim životom).

Marlee savetuje roditeljima koji finansijski podržavaju odraslu decu da postave jasna pravila i granice - i, što je najvažnije, rok do kada će pružati pomoć. Takođe im savetuje da zaštite svoju štednju za penziju.

Na kraju su ona i njena ćerka napravile formalniji dogovor. Melissa bi svojim radom doprinosila domaćinstvu tako što bi kuvala i čistila. Kada pronađe posao, mogla je da živi kod majke još godinu dana bez plaćanja. Od tada je morala da počne da učestvuje u troškovima domaćinstva i plaća kiriju.

"Ne možete sa svojom decom skočiti u vrtlog", rekla je Marlee. "Možete im samo pružiti ruku."