Penzije više ne rastu dvocifreno - švajcarska formula diktira tempo

Najavljeni rast penzija u Srbiji od 7,5 odsto od decembra dolazi posle tri godine neuobičajeno snažnog podizanja primanja najstarijih građana. Predstavljajući novi paket ekonomskih mera u petak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odluku je obrazložio švajcarskom formulom i fiskalnom disciplinom, iznoseći računicu da će prosečna penzija posle tog povećanja preći 520 evra.

Vučić je naveo i konkretne primere: penzija od 40.000 dinara trebalo bi da poraste na 43.000, ona od 50.000 na 53.750, a od 30.000 na 32.500 dinara.

Rast od decembra predstavlja nastavak prakse iz prethodnih nekoliko godina, kada je povećanje takođe formalno važilo od decembra, a isplata uvećanih penzija usledila bi u januaru naredne godine. Ovo bi tako bilo novo povećanje posle decembarskog skoka od 12,2 odsto, kojim je prosečna penzija povećana na oko 57.000 dinara.

Prema najnovijim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), prosečna penzija u julu je iznosila 56.822 dinara (484,13 evra).

Posle tri godine dvocifrenog povećanja, rast usporava

Srbija u prethodne tri godine ubrzala rast penzija. Od januara 2023. penzije su porasle za 12,1 odsto, potom je povećanje u januaru 2024. iznosilo 14,8 odsto, u decembru iste godine 10,9 odsto, a poslednje, koje je počelo da se primenjuje od decembra 2025, iznosilo je 12,2 odsto.

Podsetimo, od 2020. godine penzije su povećavane više puta. U januaru 2020. povećane su za 5,4 odsto, godinu kasnije za 5,9 odsto, a početkom 2022. za još 5,5 odsto. U novembru iste godine usledilo je vanredno povećanje od devet odsto.

Podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečna penzija od početka 2020. do danas nominalno više nego udvostručena.

Rast penzija proteklih godina došao je sa promenom fiskalne slike penzionog sistema - rashodi za penzije spušteni su na oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pri čemu su prihodi od doprinosa počeli da pokrivaju više od 90 odsto rashoda za penzije, dok se preostali deo obezbeđuje iz republičkog budžeta.

Preciznije, Fiskalni savet navodi da su prihodi od penzijskih doprinosa 2025. pokrivali 91 odsto rashoda za penzije. Savet prognozira da bi postojeća proširena švajcarska formula trebalo dugoročno da održi rashode za penzije na oko 10 odsto BDP-a. Prihodi od doprinosa i nadalje bi pokrivali dominantan deo troškova, uprkos starenju stanovništva i očekivanom pogoršanju odnosa broja osiguranika i penzionera.

Ovaj odnos - između rashoda za penzije i veličine domaće privrede - ostao je važan i za aktuelno povećanje, s tim da granica od 10 odsto BDP-a nije ograničenje koliko država sme da potroši na penzije, već prag koji određuje način njihovog usklađivanja. Računica se vrši po švajcarskoj formuli.

Kako funkcioniše švajcarska formula

Švajcarska formula je naziv za način usklađivanja penzija koji povezuje primanja penzionera sa kretanjem zarada i troškova života. Njena osnovna ideja je da penzije ne prate samo inflaciju, ali ni samo rast plata, već da se ta dva pokazatelja podele napola.

Depositphotos

Srbija je klasičnu švajcarsku formulu vratila od 1. januara 2020. godine. Tada je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da se penzije usklađuju za zbir polovine promene potrošačkih cena i polovine promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Drugim rečima, ako su cene porasle pet odsto, a zarade 10 odsto, povećanje penzija po toj formuli bilo bi 7,5 odsto.

To je bilo važno nakon perioda u kojem je rast penzija bio pod snažnim uticajem fiskalne konsolidacije. Uvođenjem formule, usklađivanje je ponovo dobilo unapred definisano pravilo koje povezuje penzije sa kretanjem pomenuta dva ključna ekonomska pokazatelja. Međutim, sistem koji danas važi u Srbiji nije potpuno isti kao onaj koji je uveden 2020. godine. Od 2023. prešlo se na proširenu verziju - takozvanu švajcarsku formulu plus - prema kojoj izbor načina usklađivanja zavisi od toga koliki je udeo rashoda za penzije u BDP-u.

To je precizno definisano članom 80 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zakon propisuje da se najpre izračunava koliko penzije i novčani iznos koji se isplaćuje uz penziju učestvuju u BDP-u. Na osnovu tog udela određuje se i način povećanja penzija:

• Ako je taj udeo manji od 10 odsto BDP-a, penzije se usklađuju za procenat promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Dakle, u tom slučaju penzioneri u potpunosti prate rast plata.

• Ako je udeo od 10 do manje od 10,5 odsto BDP-a, primenjuje se klasična švajcarska formula - polovina promene potrošačkih cena plus polovina promene prosečne zarade.

• Ako je udeo 10,5 odsto ili veći, penzije se usklađuju samo za procenat promene potrošačkih cena. To znači da se u tom scenariju penzije štite od inflacije, ali ne prate dodatno realni rast zarada. 

Član 80 određuje i period na osnovu kojeg se računaju promene zarada i potrošačkih cena - posmatraju se podaci za 12 meseci unazad, počev od juna tekuće godine. Samo usklađivanje, prema važećem zakonu, počinje od penzije za decembar tekuće godine.

''Gledali smo švajcarsku formulu - da ne ugrozimo javne finansije zemlje, da se ne dodvoravamo nikome, već da nam penzije, koliko god je moguće, prate plate i da nam rast penzija bude usklađen sa švajcarskom formulom, kako bismo sačuvali i investicioni rejting kod S&P-ja, a i da možemo to isto da očekujemo kod Fitcha i Moody'sa'', rekao je Vučić u petak. "Oni koji znaju kako se izračunava švajcarska formula videće da za 0,1 odsto nismo hteli da pređemo ono što je dobijeno kao rezultat. Ponašamo se striktno ekonomski, stručno, posvećeno, ozbiljno, onako kako to jedna država zahteva."

Podsetimo, agencija S&P Global Ratings Srbiji je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody's nedavno zadržao rejting na nivou Ba2, ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Rejting agencija Fitch četvrti put uzastopno potvrdila je pozitivne izglede Srbije za dobijanje rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+.

Vučić je naglasio da su penzije od završetka fiskalne konsolidacije porasle nominalno za 140,4 odsto u dinarima i naveo da su, kada se uzme u obzir stopa inflacije penzije realno uvećane za 57,8 odsto.

Koliko je Srbija daleko od evropskog proseka

Najavljena prosečna penzija od 520 evra zvuči znatno veće u odnosu na prethodne godine. Međutim, poređenje sa Evropskom unijom (EU) ukazuje na to da Srbija i dalje zaostaje.

Prema poslednjem dostupnom podatku Eurostata, prosečni rashod za starosnu penziju po korisniku u EU u 2023. iznosio je 17.327 evra godišnje, to jest oko 1.444 evra mesečno. Taj podatak daje približan okvir, mada nije direktno uporediv sa sadašnjom prosečnom penzijom u Srbiji od 485 evra, jer Eurostatov pokazatelj predstavlja bruto rashod penzionog sistema, pre poreza i doprinosa koji se u pojedinim zemljama odbijaju od penzija.

Još važnije, ni EU nije homogena. Eurostat navodi velike razlike među državama članicama, pa poređenje sa prosekom Unije skriva velike razlike u sistemima i životnim troškovima.

Kada je reč o Adria regionu, trenutnoj prosečnoj penziji u Srbiji pripada mesto u sredini regionalnog poređenja: u Hrvatskoj je prosečna penzija u julu iznosila 729,09 evra, dok je u Sloveniji prosečna starosna penzija dostigla 962,42 evra. U Severnoj Makedoniji prosečna penzija u junu bila je oko 457 evra (28.103 denara), dok je u Bosni i Hercegovini u avgustu prosečna samostalna penzija iznosila oko 452 evra (884,96 konvertibilnih maraka). Poređenje treba uzeti kao orijentaciono jer se razlikuju kategorije penzija koje institucije uključuju u svoje proseke.

Za sada, rast prihoda od doprinosa daje Srbiji prostor da penzije povećava bez direktno proporcionalnog oslanjanja na budžet. Taj prostor, jasno, nije neograničen. Kako stanovništvo stari, broj penzionera raste u odnosu na broj zaposlenih, pa će održavanje rashoda za penzije oko 10 odsto BDP-a sve više zavisiti od toga koliko brzo rastu zarade, zaposlenost i sama privreda, dok bi ubrzanje inflacije povećalo nominalni trošak usklađivanja.