Radimo sve duže: da li je penzija sve dalje za generacije 50+

Da li ste čuli za termin ejdžizam (engl. ageism)? To je fenomen poznat od kraja šezdesetih godina prošlog veka, kada ga je skovao američki psihijatar i gerijatar Robert Butler, a označava diskriminaciju na osnovu godina starosti i u savremenom kontekstu najčešće pogađa starije od 45 ili 50 godina. Primera ima praktično svuda u svetu. Ali da li ste čuli i za srebrnu ekonomiju (engl. silver economy), koja sve više poprima svoj oblik u svetu uprkos ejdžizmu?

 

Stopa rađanja koja u razvijenom svetu pada na istorijski minimum, u kombinaciji sa sve dužim životnim vekom ljudi, oblikuje globalno tržište proizvoda koje jedemo, nosimo i koristimo na koži. Ipak, kako piše Bloomberg, iako stariji ljudi raspolažu većom kupovnom moći, svet potrošačkih dobara i dalje je znatno fokusiran na mlade. Vreme je da proizvođači više obrate pažnju na srebrnu ekonomiju: prostor gde postoji tržište za sve, od hrane i proizvoda za ličnu negu do igračaka i mode.

Drugim rečima, srebrna ekonomija predstavlja ekonomski sistem zasnovan na potrebama, navikama i potrošnji populacije starije od 50 ili 60 godina. S tim u vezi, jasno je da Srbija, koja ima sve starije društvo, s opadanjem broja stanovnika i broja građana radnog uzrasta - možda u nekom idealnom scenariju može da pruži svojim najstarijima ono što im je potrebno.

 

 

Statistika i realnost

Treba imati u vidu da u Srbiji ejdžizam na tržištu rada ima i vrlo opipljivu statističku dimenziju. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), na evidenciji nezaposlenih je u novembru 2025. godine bilo 337.306 ljudi, od čega čak 40,4 odsto čine osobe starije od 50 godina. Iako su formalno svrstani u kategoriju "teže zapošljivih", njihovo učešće u novozaposlenima ostaje znatno niže: u istom mesecu posao je dobilo 2.258 osoba starijih od 50, što je 21,6 procenata svih zapošljavanja sa evidencije NSZ.

Izveštaji dodatno pokazuju da u toku 2025. godine nije bilo značajnijih pomaka u zapošljavanju ove starosne grupe, što sugeriše dugotrajno zadržavanje starijih kandidata na tržišnim marginama.

S druge strane, kako je Bloomberg Adria pisala, kod nas indeks starenja konstantno raste. Taj indeks, koji predstavlja odnos broja stanovnika starih 60 i više godina i broja stanovnika mlađih od 19 godina, porastao je sa 144,72 u 2020. na 151,62 u 2024, navodi se u Demografskoj statistici RZS za 2024, objavljenoj u decembru prošle godine. To znači da na svakih 100 stanovnika mlađih od 19 godina dolazi 151,6 osoba starijih od 65 godina.

Poređenja radi, indeks starenja je 1950. iznosio 22,42, a 1970. i 1980. bio je blizu 40. Vrednost indeksa koja ne prelazi 20 indeksnih poena pokazuje da je stanovništvo izrazito mlado, a preko 40 indeksnih poena da je stanovništvo starо, precizira se u dokumentu RZS.

 

 

Katarina Kresal, predsednica za Andersen Global podregion srednje i istočne Evropa, govorila je u emisiji Zoom in na Bloomberg Adria TV o tome da li srebrna ekonomija podrazumeva samo uvođenje starijih ljudi na tržište rada, ili je nešto više od toga. "Nije reč samo o inkluziji, već o tome kako najbolje iskoristiti to što ljudi duže žive, a to podrazumeva promenu prirode poslova koji mogu da podrže duže karijere, promenu ove ideje da moramo da se obrazujemo dok smo mladi, a posle više ne. To je pogrešno. Moramo da učimo stalno."

"Naša generacija već kaže da nikada nećemo otići u penziju. Moraćemo da radimo jer penzija neće biti tu za nas. Moramo se suočiti sa činjenicom da možemo biti aktivni mnogo duže nego do 60. ili 70. godine, jer životni vek postaje mnogo duži", rekla je ona.

'Strani radnici nisu dovoljni'

Na pitanje Bloomberg Adria TV gde su rešenja za to što tržište rada u Adria regionu ima problem da zapravo pronađe kvalifikovanu radnu snagu za otvorena radna mesta, Kresal smatra da sam uvoz radnika ne čini dovoljno.

"Države moraju da usvoje mere koje će podstaći ljude da rade duže, od poreske perspektive do penzione perspektive i uvođenjem mera koje mogu da omoguće penzionisanje u fazama. Ili da stariji ljudi mogu da rade kraći period ili skraćeno radno vreme. Ili, što je zaista dobro, a takvo pravilo smo usvojili u Sloveniji, da možete biti delom u penziji i delimično da radite. Ali sve je to stvar zakona", rekla je ona.

Podsetimo, Srbija je tokom 2025. godine primila 100.000 zahteva za radne dozvole iz inostranstva. Uz ovaj vrtoglavi broj stiglo je i 20.000 zahteva za boravišne dozvole, ali i 33.000 zahteva za stalno nastanjenje. Da je reč o nesumnjivom scenariju u kojem će na srpskom tržištu rada biti sve više stranaca, govori i podatak da je svake godine broj stranih radnika koji su emigrirali u Srbiju 9,5 puta veći nego pre 10 godina.

"Ovaj region bi možda trebalo da bude pokretačka snaga promena. Možemo učiti jedni od drugih, možemo videti kako su druge zemlje testirale određena pravila i usvojiti ih. Ali mislim da će prioritet za ovaj region morati da bude ovo sledeće", rekla je ona za Bloomberg Adria TV.

Kakva je srebrna ekonomija u svetu

Kako je Kresal rekla, srebrna ekonomija jedna je od velikih strukturnih promena, poput promena u životnoj sredini koje su dovele do održivosti, i digitalizacije i AI-ja koji sve menjaju. "Ovo je globalna promena, da mi starimo. I ovo se prebacilo sa, recimo, pitanja socijalne politike na temu za upravne odbore na globalnom nivou o kojoj se raspravlja na globalnom nivou upravljanja. Kompanije redefinišu i menjaju poslove, menjaju usluge, menjaju proizvode. Jer ako se ne menjate, onda propadate. To je već rekao Darwin, i to je tačno."

Inače, samo u Srbiji se u periodu 2020-2024. broj stanovnika smanjio za 4,5 odsto ili 312.650 ljudi na oko 6,5 miliona u 2024, dok se broj stanovnika radnog uzrasta smanjio za 310.538 ljudi ili 6,9 odsto sa oko 4,4 miliona u 2020. na oko 4,1 milion 2024. Na brojnost stanovništva utiče više faktora, a treba uzeti u obzir da je to period koji obuhvata vreme pandemije kovida 19. U poređenju sa 1990, kada je Srbija imala, prema procenama, oko 6,3 miliona stanovnika radnog uzrasta, sada ih ima dva miliona manje. Udeo stanovnika radnog uzrasta u ukupnom stanovništu smanjio se za 1,7 procentnih poena sa 64,6 odsto u 2020. na približno 62,9 odsto u 2024. godini.

Ako se osvrnemo na ostatak sveta, interesantno je da je Japan odavno uočio kako da prioritizuje starije stanovništvo. Naime, Japan je dugo bio epicentar proizvoda i usluga za stariju populaciju, od tržnih centara namenjenih seniorima do zaposlenih robotskih negovatelja. 

Uopšte uzev, možda ćemo uskoro i u Evropi svedočiti okretanju tržišta ka najstarijim generacijama. Prošle godine više kampanja u Evropi je moralo da odstupi od planova da stvari učini makar malo pravednijim, pisao je Bloomberg, a Evropska komisija razmatra povezivanje reformi penzionog sistema sa isplatama gotovine iz sledećeg sedmogodišnjeg budžeta EU od dva triliona evra.

Ceo intervju pogledajte u videu na početku teksta.