Nova pravila tržišta rada - AI olakšava posao, ali starije generacije zaostaju

U poslednjih 10 godina jasno je da je radni svet doživeo duboku transformaciju, negde čak i iz korena. Tema sagorevanja, tihih otkaza, potrage za višim smislom i stvaranja prave ravnoteže između posla i života više nije sporedna. Tačnije, ove teme doslovno danas oblikuju način na koji radimo i razmišljamo o karijeri.

Kako je Bloomberg Adria pisala, sve se više piše o mentalnom zdravlju na radnom mestu, a istraživanja pokazuju statistiku koja postepeno zabrinjava. Na primer, u istraživanju kompanije McKinsey navodi se da je nekoliko tendencija tržišta rada nemoguće ignorisati: sve veći broj zaposlenih, starenje populacije koja živi i radi duže, rastući nivo sagorevanja (engl. burnout) na poslu. Inače, prema rezultatima tog istraživanja, samo 57 odsto ispitanika navodi da se generalno oseća zdravo.

 

"Burnout", odnosno izgaranje na poslu kao posledica mentalne i fizičke iscrpljenosti usled hronične izloženosti stresnim situacijama - termin je i stanje sa kojim se trenutno suočava svaki četvrti zaposleni širom sveta.

Budući da je reč o nečemu što istinski zabrinjava, generalna menadžerka HR kompanije Thalento Karen Celen objasnila je za Bloomberg Adriju kakva je budućnost zapošljavanja za trenutne generacije, kao i generacije koje će tek doći na tržište. "Prema procenama, mlađi ljudi imaju mnogo socijalnih veština. Ne samo da pokazuju puno empatije, oni su, na primer, veoma dobri u tumačenju verbalnih, ali i neverbalnih znakova."

"Kada mlađe generacije vide da se kolega koji im je blizak ne oseća dobro, imaju tendenciju da reaguju na to, dok starija generacija uopšte ne pokazuje toliko unutrašnjih osećanja na radnom mestu. I oni obično prvo traže podršku od porodice i prijatelja. Ali mlađa generacija se zaista okreće saradnicima, kako bi ih donekle 'hranili' i gajili stvarne i tople odnose. I to je, na primer, velika razlika koju vidimo na radnom mestu koja je takođe donekle povezana sa stresom, jer ljudi, uglavnom mlađi, zaista ne prave veliku razliku između privatnog i poslovnog života."

Stoga mladi, dodaje Celen, očekuju iste interakcije na radnom mestu. "To ponekad stavlja mnogo pritiska na menadžere ili možda starije ljude na radnom mestu."

Depositphotos

Kako je BBA nedavno pisala, kada govorimo o generaciji Z (svim mladima rođenim od 1996. do 2010. godine), mislimo na onu generaciju koja sukcesivno preuzima svetska tržišta. Jednostavno rečeno, to su budući investitori, naslednici bogatstva, radnici i poslodavci. Generacija Z već sada čini četvrtinu svetske populacije. Poznati su kao društveno osvešćeni, uvek povezani internetom i digitalno pismeni, objašnjava Bloomberg uz napomenu da će u budućnosti i te kako imati više uticaja na kompanije od milenijalaca, generacije koja im prethodi.

AI olakšava radni dan, ali nekima i otežava

Kako Celen kaže, današnje radno okruženje se vrlo brzo menja. "Nikada nisu postojale tako dramatične promene kao što nam donosi veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence – AI). To je takođe pravi izazov za stariju generaciju na radnom mestu jer moraju da se prilagode novim tehnologijama, da brzo uče, a takođe imaju konkurenciju u vidu mlađe generacije koja je zaista željna da istražuje i da se poveže sa tim novim iskustvom."

Drugim rečima, u osnovi je reč o stvaranju radnog mesta koje donekle spaja viziju oba sveta i pokušava da pomeša vizije različitih generacija. "Posebno na početnom nivou, jer sam videla da postoji velika zabrinutost među mladima koji su na pragu ulaska na tržište rada, i koji se boje da će ih AI uskoro potpuno zameniti. AI preuzima mnoge procese – preuzima rutinske zadatke i upravo to su zadaci koji mlađoj generaciji zaposlenih više nisu zanimljivi", kaže ona.

Depositphotos

Na pitanje kako očekuje da će se tržište rada i HR sektor menjati u narednih 10 godina, Celen smatra da će AI preuzeti određene delove naših poslova. "I dalje verujem da će čovek uvek imati svoju vrednost. Ali, po mom mišljenju, kako AI bude preuzimao one manje zanimljive delove posla, oslobodiće se dodatno vreme. Iskreno, već sada vidimo da mnoge kompanije eksperimentišu, recimo, sa četvorodnevnom radnom nedeljom umesto petodnevne."

Tako da, u pogledu stresa i ravnoteže između poslovnog i privatnog života, ona smatra da će AI zapravo učiniti naše živote udobnijim i omogućiti kompanijama da zaposlenima pruže više slobode i vremena za porodicu i decu, kao i kvalitetniju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Kako HR kompanije koriste AI

Na pitanje Bloomberg Adrije kako Thalento koristi AI da privuče i proceni talente, ona kaže da iako se sigurno vode podacima, još nema mnogo upotrebe AI-ja u kompaniji. "Ono što mi zapravo radimo podrazumeva psihometrijske procene, što znači da radimo puno statističkih analiza za upoređivanje grupa, za kreiranje referentnih grupa, da bismo bili sigurni da možemo znati na kom nivou obrazovnog razmišljanja se nalazi kandidat, na primer. Vrlo pažljivo pristupamo uvođenju AI-ja. Međutim, tokom proteklih meseci sproveli smo mnogo istraživanja, te nikada ne bismo tražili primenu veštačke inteligencije izvan kompanije ili iz otvorenih izvora."

Umesto toga, kako Celen kaže, oslanjaju se na bazu prikupljenih podataka koja je stara čak 15 godina, kao i na obuke, treninge i vodiče za interpretaciju izveštaja o proceni.

"Ono što, po našem mišljenju, AI radi zaista odlično jeste to što može da kaže: 'Ako je ovo tvoj profil, onda si vrlo dobar ili kvalifikovan za rad u velikoj organizaciji sa jasnom strukturom, jer se vidi da ti sam ne voliš da uspostavljaš strukturu.' To može biti jedna mogućnost. A s druge strane, može da kaže: 'Ti zaista ceniš rad u veoma autonomnom okruženju, pa bi možda trebalo da razmisliš o zaposlenju u startapu ili kompaniji koja je u fazi rasta, gde tvoja uloga nije strogo ograničena, već moraš da razmišljaš van okvira i stalno se prilagođavaš uticajima tržišta.' Dakle, AI zapravo savetuje, na osnovu profila kandidata, kako da se taj profil poveže sa spoljnim tržištem rada."

Tržište rada napeto, nezaposlenost niska

Podsetimo, prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2025. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 8,5 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila 51,5 odsto. Broj zaposlenih je blago smanjen u odnosu na prethodnu godinu, što govori o ograničenom "rezervoaru" radne snage na koji se oslanjaju i javne institucije.

Što se mladih tiče, prema rezultatima Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih (KOMS) iz 2025. godine, mladi čine čak 18,10 odsto od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji.

 

 

"Skoro petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. U odnosu na prošlu godinu, nezaposlenost mladih opala je za 7.769 mladih nezaposlenih osoba, odnosno za 10,75 odsto. Od 2014. godine, nezaposlenost mladih opala je za više od 131.000 mladih."