Novi svop aranžman sa Kinom - šta donosi Srbiji?

Svop sporazum, kakav Narodna banka Srbije ima sa Narodnom bankom Kine, uobičajen je u međunarodnoj praksi kao preventivni mehanizam za obezbeđivanje likvidnosti i stabilnosti deviznog tržišta. Za Srbiju ovaj aranžman može doprineti jačanju finansijske stabilnosti i poverenja investitora, dok će Kina imati veće koristi u domenu spoljnotrgovinske razmene, s obzirom na suficit koji ostvaruje.

Novi valutni svop aranžman (eng. swap - razmena) koji su prošle nedelje sklopile NBS i Narodna banka Kine biće koristan za obe zemlje, a glavni efekat za Srbiju će imati kada je reč o prilivu kapitala, kaže za Bloomberg Adriju dekan na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.

"To je generalno pozitivna vest od koje koristi imaju i kineske kompanije, ali i naša privreda i naša  spoljnotrgovinska, odnosno platno-bilansna ravnoteža za koju je bitan taj priliv kapitala iz inostranstva koji ovim postaje atraktivan i obezbeđen", objašnjava sagovornik.

Grubišić podseća da ovakav aranžman doprinosi valutnom hedžingu, odnosno zaštiti od rizika kretanja deviznog kursa. Bilateralni ugovor između dve centralne banke podrazumeva razmenu valuta u određenom iznosu i po unapred utvrđenom kursu. Aranžman omogućuje direktnu razmenu dinara i juana, umesto dužeg i skupljeg puta koji podrazumeva pretvaranja valute prvo u evro, pa dolar i zatim u dinar ili juan. 

To u praksi znači da NBS može direktno da dobije juane od kineske centralne banke, što olakšava domaćim bankama da dođu do juana, a onda i firma koja nabavlja robu iz Kine može da je direktno plati u juanima.

Depositphotos

 

Posle određenog vremena transakcija između centralnih banaka se vraća po unapred dogovorenim pravilima, a Grubišić podseća da je prilikom sklapanja novog aranžmana napomenuto da su uslovi povoljniji u odnosu na prethodni aranžmana iz 2016. godine, uključujući rok vraćanja.

To objašnjava time da su se značajno razvili i spoljnotrgovinska razmena i kretanje kapitala. "Srbija ima veliki priliv kapitala iz Kine i to je logično jer je Kina veliki izvoznik kapitala širom sveta", navodi sagovornik Bloomberg Adrije i dodaje da je dobro što Kina ulaže jer doprinosi diverzifikaciji na tom planu.

 

 

Signal poverenja investitorima i jačanje finansijskih veza

Vrednost novog svop aranžmana, zaključenog na pet godina, iznosi pet milijardi juana, odnosno 74 milijarde dinara (oko 630 miliona evra), dok se aranžman iz 2016. godine odnosio se na razmenu u vrednosti do 1,5 milijardi kineskih juana, odnosno 27 milijardi dinara (220,4 miliona evra). 

U Srbiji posluje veliki broj kineskih kompanija koje doprinose BDP-u zemlje, kao i da su nedavno najavljene nove kineske investicije. Za kineske firme u Srbiji ovakav svop aranžman smanjuje troškove poslovanja, lakše dolaze do juana i plaćaju opremu iz Kine.

 

Srbija je prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini, sa vodećim kineskim kompanijama potpisala nove investicione sporazume vredne više od 940 miliona evra, a dosadašnje kineske investicije iznose oko 6,8 milijardi evra. 

Grubešić kaže da je se Srbija svop sporazumom ni na ništa ne obavezuje,već da će se ugovori i dalje sklapati u skladu sa ekonomskim interesima i kada je reč o stranim investicijama i zaudživanju, ali da sporazum čini uslove povoljnijim jer eliminiše valutni rizik.  "Doprinosi da takvih aranžmana u perspektivi bude više, da obe strane budu motivisanije da ulaze u takve aranžmane, a koliko će ulaziti u to, to je stvar ekonomske kalkulacije.", dodao je on.

Korist za kineske izvoznike

Iz ugla spoljnotrgovinske razmene, povoljnije efekte će imati Kina i kineske kompanije jer mnogo više izvoze na srpsko nego što srpske kompanije izvoze na tamošnje tržište.

Međutim, Grubišić smatra da stvari ne treba gledati pojednostavljeno, s obzirom na to da Srbija ima pristup kineskom tržištu po povlašćenom carinskom aranžmanu, odnosno Sporazum o slobodnoj trgovini koji je sklopljen 2023. "Možda i naši privrednici ne koriste dovoljno taj povlašćeni carinski aranžman, ali vrata su otvorena", kaže on. 

 

 

Podseća takođe da Evropska centralna banka ima ovakav aranžman sa Narodnom bankom Kine, koji je produžen do 2028. godine, ali da ga ne koristi u većoj meri.

Mnoge velike ekonomije prihvataju sop aranžmane sa Kinom, ali ih uglavnom koriste kao rezervni i diplomatski instrument, budući da je međunarodni finansijski sistem i dalje dominantno oslonjen na dolar, dok juan nije u potpunosti slobodno konvertibilan.

Kina poslednjih godina sve više koristi svoju finansijsku i pregovaračku moć da podstakne druge zemlje da koriste juan u međunarodnim kreditima i trgovini, a tome doprinose i tekući geopolitički potresi u svetu. Kako je podseća Grubišić, sada u svetu postoji i petro-juan dok se ruski aranžmani sa Indijom mnogo više vezuju za juan, a kinesku vlautu više koriste i  druge zemlje BRICS-a, tako da je urađena delimična "dedolarizacija".

Kina godinama insistira da juan bude međunarodno priznat i njena valuta je na kraju ušla u MMF-ovu korpu valuta 2016. sa 13 odsto u specijalmim pravima vučenja a prihvaćen je i u G7, ističe sagovornik Bloomberg Adrije.

Kineski svop aranžmani kao dopuna MMF-u

Svop aranžmani imaju posebno važnu ulogu kao zaštitni mehanizam u periodima kriza, kao što je to pokazala kriza iz 2008. godine kada su američke Federalne rezerve otvorile obimne svop linije drugim centralnim bankama kako bi se obezbedile dovoljne količine dolara u svetu. Takođe pomaže da se spreči narušavanje finansijske stabilnosti, poput pada kursa, bankarske krize ili inflacije, kada neka zemlja nema dovoljno deviznih rezervi, pa i kao podrška za izlazak iz krize.

Depositphotos

 

Kina je svop linije pre svega uspostavila radi promovisanja trgovine i omogućavanja prekograničnih plaćanja u juanima, ali ih je često koristila kako bi pružila neku vstu spasilačih paketa zemljama koje se suočavaju sa ekonomskim krizama, kao u u slučaju Argentine tokom krize 2023. Tome su doprineli i problemi zemalja sa programima strukturalnog prilagođavanja MMF-a i njihovim političkim uslovima.

Grubišić objašnjava da je Narodna banka Kine sa svojim velikim deviznim rezervama smatra zajmodavcem u krajnjoj intanci (lender of last resort) podjednako koliko i MMF.

Do kraja 2021. godine, Kina je odobrila 38 milijardi dolara pomoći za podršku platnom bilansu ili indirektnu budžetsku podršku i to na način sličan kreditiranju koje sprovodi MMF, navodi se u analizi iz 2025. godine Centra za politiku globalnog razvoja (Global Development Policy Center - GDP Center), istraživačkog centra Univerzieta u Bostonu, koji prati globalni finansijsku stabilnost i ekonomski uticaj Kine.

Dodaje se da su ipak svop linije Narodne banke Kine samo u retkim slučajevima predstavljale alternativu finansiranju MMF. U takvim situacijama, pristup svop aranžmanima može državama omogućiti veću slobodu u vođenju ekonomske politike i obezbediti kratkoročnu likvidnost, ali istovremeno može odložiti neophodna makroekonomska prilagođavanja u zemljama korisnicima.

Uglavnom, svop linije Narodne banke Kine ne funkcionišu kao alternativa finansiranju MMF-a zbog niza ključnih nedostataka koji se odnose na cenu, trajanje, valutu u kojoj se vode i dostupne iznose finansiranja, ocenjuju u GDP Centru. U analizi se zaključuje da se svop linije Narodne banke Kine najčešće koriste pre ili uporedo sa programima MMF-a i da su bile koristan dodatak.

Međutim, u analizi se upozorava da rastući finansijski rizici za kinesko kreditiranje putem svop linija mogu ugroziti buduću korisnost ove mreže, ukoliko Kina odluči da uvede strože uslove ili u potpunosti ukine pristup.

U slučaju Srbije pre svega ovaj sporazum služi kao preventivni mehanizam i podršku trgovinskoj razmeni. Srbija sa MMF-om tradicionalno ima partnerski odnos koji se zasniva na savetodavnim i reformskim aranžmanima, poput Stendbaj aranžmana ili Instrumenta za koordinaciju politika - PCI, dok kineska svop linija više ima operativnog alata i ekonomske poluge.