Japan potrošio milijarde na odbranu jena, ali valuta i dalje slabi

Slabost jena postala je sve veći problem za japanske kreatore politike, zbog njenog uticaja na cene uvoza i troškove domaćinstava.

 

Zabrinutost je dodatno porasla krajem aprila, kada je valuta pala na najslabiji nivo od jula 2024. godine. Vlasti su odgovorile trošenjem gotovo 74 milijarde dolara (rekordni iznos za period od mesec dana) kako bi podržale valutu, što je izazvalo njen nagli oporavak.

Međutim, efekat je bio kratkotrajan i jen je ostao slab. Ministarka finansija Satsuki Katayama od tada je više puta ponovila da je vlada spremna da preduzme "odgovarajuće mere", što je povećalo očekivanja o mogućim novim intervencijama.

Zašto je jen slab?

Rat između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge dodatno je pritisnuo jen. Japan uvozi gotovo svu energiju koju koristi, a više od 95 odsto uvoza nafte dolazi sa Bliskog istoka, zbog čega je zemlja veoma izložena poremećajima u tom regionu. Više cene nafte znače da Japan mora da plaća više za energetski uvoz, i to u dolarima, što povećava tražnju za stranom valutom na račun jena.

Važnu ulogu i dalje imaju i strukturni faktori. Razlika između izuzetno niskih kamatnih stopa u Japanu i stopa u SAD i drugim velikim ekonomijama ostaje velika, što podstiče investitore da se zadužuju u jenima po niskim troškovima i ulažu u profitabilniju imovinu u inostranstvu. Odliv kapitala koji iz toga proizlazi neprestano vrši pritisak na japansku valutu. Iako je Banka Japana u decembru podigla kamatne stope na najviši nivo u poslednjih 30 godina, one su i dalje niske u poređenju sa međunarodnim standardima.

Rastuća globalna inflacija, podstaknuta sukobom na Bliskom istoku, promenila je i očekivanja u vezi sa budućim kretanjem kamatnih stopa u SAD, od očekivanih smanjenja ka mogućim povećanjima. To je dodatno povećalo privlačnost imovine denominovane u dolarima i pojačalo pritisak na jen.

Jen je dodatno oslabio prema dolaru krajem aprila nakon što Banka Japana nije nagovestila kada bi mogla ponovo da poveća kamatne stope, što je pokazalo koliko su poruke centralne banke važne za valutno tržište.

Zašto slab jen izaziva zabrinutost?

Pad vrednosti jena tokom poslednje decenije pomogao je da Japan postane pristupačna turistička destinacija za milione stranih posetilaca, a istovremeno je povećao profit najvećih japanskih izvoznika.

Bloomberg

Međutim, u ekonomiji koja u velikoj meri zavisi od uvoza energije i sirovina, slab jen je povećao troškove poslovanja, podstakao inflaciju za domaćinstva i smanjio profitne marže kompanija koje posluju uglavnom na domaćem tržištu. Kriza troškova života doprinela je padu dvojice premijera pre nego što je sadašnja premijerka Sanae Takaichi preuzela funkciju.

Pored domaćih razloga, postoji još jedan motiv zbog kojeg bi japanska vlada mogla želeti jači jen. Predsednik SAD Donald Trump više puta je kritikovao slabu japansku valutu, tvrdeći da ona japanskim proizvođačima daje nepravednu trgovinsku prednost. To pitanje bilo je deo trgovinskih pregovora dve zemlje.

Kada je kurs 30. aprila dostigao 160,72 jena za dolar (najslabiji nivo u gotovo dve godine) te zabrinutosti su verovatno dostigle vrhunac, što je podstaklo vladu da interveniše.

Šta je valutna intervencija?

Kada centralna banka neke zemlje uđe na devizno tržište s namerom da ojača ili oslabi svoju valutu, to se naziva direktnom intervencijom.

Japan je potpisnik međunarodnih sporazuma prema kojima tržište treba da određuje devizne kurseve. Istovremeno, Grupa 20 najvećih ekonomija sveta (G20) priznaje da preterana ili haotična kretanja valuta mogu ugroziti ekonomsku i finansijsku stabilnost, ostavljajući državama određeni prostor za intervenciju kada volatilnost naglo poraste.

U Japanu Ministarstvo finansija donosi odluku o intervenciji, dok Banka Japana sprovodi operaciju preko manjeg broja komercijalnih banaka. Te banke kupuju jene i prodaju dolare kako bi ojačale domaću valutu ili rade suprotno kada žele da je oslabe. Obim transakcija zavisi od željenog efekta i reakcije tržišta.

Dolari se uglavnom obezbeđuju iz japanskih deviznih rezervi, u obliku gotovine ili američkih državnih obveznica. Japan je, prema svemu sudeći, prodao deo svojih američkih obveznica kada je intervenisao 2024. godine kako bi podržao jen. Postoje i naznake da su vlasti koristile deo svojih stranih hartija od vrednosti, uključujući američke obveznice, tokom poslednje intervencije. Devizne rezerve Japana iznosile su 1,17 biliona dolara krajem aprila, da bi mesec dana kasnije pale na 1,09 biliona dolara.

Koliko je valutna intervencija efikasna?

Intervencija je način da vlada pošalje poruku da neće tolerisati preterana kretanja kursa i da odvrati špekulante od izazivanja naglog pada ili rasta valute. Međutim, njen efekat je često privremen ukoliko se ne reše i osnovni ekonomski faktori koji stoje iza tog trenda.

Devizne rezerve uglavnom služe za zaštitu ekonomije tokom velikih finansijskih kriza ili neočekivanih događaja, a ne za dugotrajno održavanje kursa. Jednostrana intervencija retko može da preokrene šire tržišne trendove, iako može kupiti vreme dok se tržišni uslovi ne promene.

Kada su vlasti intervenisale 30. aprila (i verovatno narednih dana) efekat je bio trenutan i izražen. Jen je naglo ojačao prema dolaru, ali je taj rast brzo izgubio zamah. Početkom juna valuta je ponovo oslabila na oko 160 jena za dolar, što pokazuje ograničenja intervencije kada se osnovni ekonomski faktori ne menjaju.

Koliko često Japan interveniše na valutnom tržištu?

Japan je tokom godina potrošio ogromna sredstva na intervencije na deviznom tržištu. Dok su istorijski gledano intervencije uglavnom bile usmerene na slabljenje jena, poslednjih godina cilj je suprotan. Tokom 2024. godine vlada je potrošila gotovo 100 milijardi dolara na kupovinu jena kako bi podržala njegov kurs. U sva četiri slučaja kurs je bio blizu nivoa od 160 jena za dolar, čime je taj prag dodatno potvrđen kao ključna tačka za intervenciju.

Kako bi trgovce držali u neizvesnosti, zvaničnici često ne potvrđuju odmah da su intervenisali. Ministarstvo finansija umesto toga objavljuje iznos potrošen na intervencije na kraju svakog meseca. Stvaranje sumnje i straha od gubitaka deo je strategije vlade, zbog čega izjave zvaničnika imaju poseban značaj.

Šta je verbalna intervencija?

Da bi usporili tržišna kretanja, visoki zvaničnici mogu davati izjave koje nagoveštavaju moguću intervenciju i upozoravaju špekulante na potencijalne gubitke. Komentari ministra finansija ili glavnog zvaničnika zaduženog za valutnu politiku mogu brzo uzdrmati tržište.

Zvaničnici obično koriste pažljivo odabrane formulacije kako bi postepeno pojačavali upozorenja i pokazali koliko su blizu konkretnoj akciji. Pominjanje "preduzimanja mera" obično sugeriše da je intervencija veoma blizu.

Kakve su posledice monetarne intervencije?

Kada japanske vlasti intervenišu na valutnom tržištu, neposredan efekat obično je veoma snažan. Prethodni primeri pokazuju da jen može da ojača za oko dva jena prema dolaru u roku od nekoliko sekundi, odnosno za četiri do pet jena tokom nekoliko sati.

Bloomberg

Takvi nagli pomaci mogu izazvati ogromne gubitke za trgovce koji su se kladili da će valuta nastaviti da se kreće u prethodnom smeru. Oštre promene takođe otežavaju poslovanje kompanijama koje određuju cene proizvoda, vrše plaćanja ili se štite od valutnih rizika.

Za vladu intervencija nosi i političke i diplomatske rizike. Može izazvati optužbe za manipulaciju valutom, posebno kada je cilj slabljenje jena, što pogoduje izvoznicima. Takve optužbe teže je opravdati kada vlasti deluju kako bi podržale domaću valutu.

Kakav je stav SAD prema slabom jenu?

Američki zvaničnici pažljivo prate prekomerno slabljenje jena. U januaru je Federalna rezerva Njujorka kontaktirala sa finansijskim institucijama u ime Ministarstva finansija SAD kako bi se raspitala o kursu dolar–jen, što je potom izazvalo nagli oporavak japanske valute.

Predsednik SAD Donald Trump godinama optužuje Japan da namerno slabi jen kako bi stekao trgovinsku prednost. U martu prošle godine zauzeo je oštriji stav i pomenuo mogućnost uvođenja carina na japansku robu kao odgovor na takvu politiku. Iako se Japan nalazi na listi zemalja koje Ministarstvo finansija SAD prati zbog devizne politike, ne ispunjava sve kriterijume da bi bio označen kao valutni manipulator.

U septembru su SAD i Japan objavili zajedničko saopštenje u kojem navode da intervencije treba da budu ograničene na situacije prekomerne volatilnosti ili neuređenih tržišnih kretanja, a ne da služe za sticanje konkurentske prednosti. U praksi, taj okvir Japanu ostavlja određeni prostor za delovanje ukoliko proceni da je potrebno. Takve poteze vlasti obično unapred komuniciraju sa američkom stranom, a intervencije usmerene na jačanje jena verovatno bi naišle na odobravanje u Vašingtonu.

Ipak, američki ministar finansija Scott Bessent nedavno je jasno naznačio koje rešenje smatra najboljim, poručivši da bi Banci Japana trebalo omogućiti da podigne kamatne stope i prepusti tržištu da odredi odgovarajući nivo kursa jena.