U potrazi za kadrom – zašto Poreska uprava teško nalazi radnike

Iako država planira da zaposli najmanje hiljadu novih radnika u Poreskoj upravi, interesovanje za konkursima ne prati ambicije reforme. Stručnjaci upozoravaju da javni sektor gubi trku sa privatnim po pitanju zarada i motivacije.

Poreska uprava Srbije je krajem septembra objavila novi konkurs za zapošljavanje 248 radnika na 195 radnih mesta, pod sloganom "Poreska uprava zapošljava. Odgovorni ljudi za odgovorno društvo". Taj oglas deo je šireg plana modernizacije te institucije i nastavak kampanje u okviru koje je tokom 2025. sproveden niz konkursa za prijem ukupno oko 1.000 novih zaposlenih.

Otvorene pozicije pokrivaju gotovo sve ključne sektore: od kontrole i naplate, preko poresko-pravnih poslova, do informacionih tehnologija i ljudskih resursa. Reforma treba da osnaži kapacitete uprave koja sprovodi digitalizaciju, uvođenje novog informacionog sistema i jačanje odnosa sa poreskim obveznicima.

Međutim, uprkos obimnim planovima, Poreska uprava se suočava s ozbiljnim izazovom - manjkom zainteresovanih kandidata.

Zarada i motivacija odvlače stručnjake

"Ako Poreska uprava traži visokokvalifikovane radnike, naročito ekonomiste sa poznavanjem poreskih propisa, mala je verovatnoća da će ih lako pronaći", ocenjuje za Bloomberg Adriju Marko Vladisavljević, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, podaci ukazuju da javni sektor postaje sve manje konkurentan. Tako je od 2018. do 2024. učešće zaposlenih u javnom sektoru u ukupnoj radnoj snazi smanjeno sa 25,9 odsto na 25,5 odsto, dok je u Beogradu pad izraženiji, sa 32,8 odsto na 29,9 odsto. Istovremeno, prosečne plate u privatnom sektoru su u 2024. godini bile za 4,1 odsto više nego u javnom, dok su pre šest godina plate u državnom sektoru bile više za 5,3 odsto.

 

"Jedan od uzroka ovog trenda mogao bi biti smanjenje potreba za uslugama centralnog javnog sektora usled smanjivanja broja stanovnika", ističe on. 

Prema njegovim rečima, javni sektor gubi trku s privatnim u visini zarada za iste poslove.

"To jasno pokazuje da država ne uspeva da zadrži visokoobrazovane stručnjake koji sve češće biraju privatne kompanije", dodaje Vladisavljević.

Slično mišljenje ima i Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, koja ističe da interesovanje mladih za državnu službu stalno opada.

 

"Javni sektor već više od deset godina nije privlačan našim studentima. Ranije je to bilo poželjno zaposlenje, sada oni mnogo više mogu da zarade u privatnom sektoru. Osim plata, problem je i neuređen sistem napredovanja – možete raditi pod nadređenim koji nije usko stručan za tu oblast jer nema završen Ekonomski fakultet, a od njega zavisi vaša karijera", kaže Žarković za Bloomberg Adriju.

Ona dodaje da se sistem podsticaja u javnom sektoru praktično nije menjao od 2016. godine.

MMF: Fleksibilnije zapošljavanje kao prioritet

Rešavanje problema kadrova u Poreskoj upravi bila je i jedna od ključnih tema poslednjeg aranžmana Srbije sa MMF-om – Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji je na snazi od kraja 2024. do kraja 2027. godine.

Kako je ranije izjavio Donal McGettigan, tadašnji šef misije MMF-a u Beogradu, Vlada Srbije će koristiti "opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi", što je označeno kao hitan i ključan prioritet u makroekonomskom kontekstu.

Vladimir Vučković, profesor Mokrogorske poslovne škole i bivši član Fiskalnog saveta, istakao je ranije da MMF u svojim izveštajima "veliko svetlo baca upravo na Poresku upravu", koju vidi kao pilot-projekat za modernizaciju i fleksibilnije zapošljavanje u javnom sektoru.

"Privatni sektor za takve stručnjake nudi mnogo veće plate, a postojeći državni sistem ne omogućava da se ljudi tržišno plate. Vreme je da uvedemo model zarada koji bi makar delimično pratio privatni sektor, kako bi stručnjaci rado radili za državu", naveo je Vučković.

Tržište rada napeto, nezaposlenost niska

Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2025. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 8,5 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila 51,5 odsto. Broj zaposlenih je blago smanjen u odnosu na prethodnu godinu, što govori o ograničenom "rezervoaru" radne snage na koji se oslanjaju i javne institucije.

U takvim uslovima, Poreska uprava se suočava sa istom dilemom kao i privatne kompanije – kako privući i zadržati stručnjake na tržištu gde je ponuda ograničena, a očekivanja radnika visoka.