Diyar Khal se jasno seća trenutka kada je stigao u Nemačku: 6. decembra 2014. godine, nekoliko minuta posle 18 časova. Taj trenutak označio je kraj dugog perioda neizvesnosti nakon što je sa 12 godina pobegao od građanskog rata u Siriji, a zatim proveo tri godine radeći teške poslove u Turskoj. U to vreme znao je da je Nemačka dom Mercedes-Benza, ali ne mnogo više od toga. Nešto više od decenije kasnije, Khal tečno govori nemački, živi u industrijskom gradu Manhajmu i zapošljava 15 ljudi sa punim radnim vremenom u svom startapu koji pravi aplikaciju koja treba da pomogne imigrantima da se snađu u nemačkoj birokratiji. To je primer priče o uspehu koja se često zanemaruje u uzavreloj nemačkoj debati o migracijama.
Maria Sturm / Bloomberg Businessweek
Više od 83.000 Sirijaca je prošle godine dobilo nemačko državljanstvo, što ih čini ubedljivo najvećom grupom novih državljana. Oko dve trećine izbeglica koje su stigle između 2013. i 2019. sada ima posao, a njihova stopa zaposlenosti je samo devet procentnih poena ispod nacionalnog proseka, pokazuju podaci Instituta za istraživanja u oblasti zapošljavanja. Kada je kriza počela, smatralo bi se uspehom da je čak i polovina izbeglica u toj fazi zaposlena, imajući u vidu značajne prepreke u asimilaciji, kaže Herbert Brücker, šef istraživanja o migracijama u toj istraživačkoj organizaciji koju finansira država. "U početku tu su značajni troškovi, ali kada izbeglice počnu da rade, više nisu teret za javne finansije. Čaša je više polupuna nego poluprazna", kaže on.
Zapravo, imigranti mogu nastaviti da dalje doprinose, kaže Martin Werding, član Nemačkog saveta ekonomskih eksperata koji se bavi ocenjivanjem vladinih politika. Werding procenjuje da će, uz trenutni nivo migracija, svaki novopridošli migrant godišnje doprinositi državnom budžetu sa 7.100 evra (oko 8.300 dolara) u narednim decenijama, što je oko tri milijarde evra godišnje. To je uglavnom zato što sa migracijama radnoj snazi stižu mladi poreski obveznici, čime se rashodi za penzije raspodeljuju na veći broj ljudi. "Debata je previše polarizovana", kaže Werding. "Iz perspektive demografije mi zavisimo od imigracije."
Nemačka je bila epicentar migrantske krize u Evropi otkako je bivša kancelarka Angela Merkel pre deset godina poželela dobrodošlicu Sirijcima i drugima koji su bežali od sukoba. To je izazvalo negativnu reakciju koja i dalje postoji širom regiona, sa populistima iz redova krajnje desnice koji koriste strahove da bi, od Italije do Velike Britanije, uzdrmali politički poredak. "Kada sam tek došao, bilo je više dobrodošlice", kaže Khal (26), čiji je brat lekar u Diseldorfu, dok će njegova sestra uskoro početi da radi kao nastavnica u Štutgartu. Međutim, pošto strance optužuju za probleme poput naglog rasta davanja za socijalnu zaštitu i nestašicu stanova, "ponekad ti se više ne trudi da daš svoj doprinos", kaže on.
Zbog sve starije populacije Nemačkoj su potrebne migracije da bi održala radnu snagu, 400.000 novih ljudi godišnje, što je više od broja stanovnika Bona, ocenjuje Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW). Međutim, Nemačka je tražiocima azila, umesto da iskoristi njihov potencijal, u početku zabranila rad i tako propustila da iskoristi njihove veštine i stručnost.
Nemačke vlasti pravile su i druge greške, poput smeštanja izbeglica u ruralna područja. Iako je tamo smeštaj dostupan i jeftin, to komplikuje proces integracije jer je u takvim mestima često visoka nezaposlenost. Ipak, čak i tamo se mogu naći priče o uspehu, poput Ryyana Alshebla. Plašeći se da će biti regrutovan u vojsku tadašnjeg sirijskog predsednika Bashara al-Assada, ovaj 31-godišnjak iz manjinske zajednica Druza pobegao je iz Sirije 2015. Dve godine nakon dolaska u Nemačku, započeo je pripravnički staž u lokalnoj upravi Altengšteta, grada od oko 8.000 stanovnika u oblasti Švarcvalda, a naturalizovan je 2022. godine. Sledeće godine izabran je za gradonačelnika Ostelshajma, obližnjeg još manjeg grada, osvojivši 55 odsto glasova. "Naravno, pomisliš da bi možda želeo da se vratiš u nekom trenutku", kaže Alshebl. "Međutim, s vremenom je postalo jasno da to neće biti lako", dodaje on, zabrinut zbog nedavnih napada na njegove rođake u Siriji. "I sada je moj dom ovde."
Po dolasku, izbeglice se često suočavaju s teškoćama jer su pretrpele traumu, slabo govore nemački i nedostaju im veštine potrebne za posao. Tako je bilo i sa Khalom, koji je pobegao iz Sirije u Tursku i proveo rane tinejdžerske godine radeći kako bi pomogao u izdržavanju svoje porodice. Kada je stigao u Nemačku, mučio se da prati nastavu i patio je od depresije.
Na kraju je postao prvi izbeglica koji je učestvovao u stručnoj obuci u kompaniji za proizvodnju industrijskih komponenti Robert Bosch GmbH. Zatim je 2020. počeo da studira sajber-bezbednost u Manhajmu, a 2022. osnovao je NewStarters, svoju aplikaciju za migrante. "Kada bih mogao da razgovaram s gospodinom Merzom (nemački kancelar Friedrich Merz, prim. prev.), rekao bih mu: 'Molim vas, ne fokusirajte se toliko na migracije. Integracija je ono što je važno'", kaže Khal.
Međutim, vladina finansijska podrška za učenje jezika i drugu pomoć pridošlicama izložena je sve većem pritisku jer političari smanjuju socijalna davanja. U Johanniteru, hrišćanskoj dobrotvornoj organizaciji koja pruža humanitarnu pomoć u Nemačkoj i širom sveta, kažu da su se stavovi javnosti po tom pitanju pooštrili. U 2015. godini podrška je bila ogromna, kaže Anne Ernst, koja radi u kriznom menadžmentu u okviru te grupe. "Međutim, sada su obični građani manje spremni da doniraju svoje vreme i novac."
Kancelar Friedrich Merz pokušao je da umiri antiimigrantsko raspoloženje obećavši da će obuzdati migraciju ljudi koji nemaju važeća dokumenta i dozvole. Pojačao je granične kontrole, uskraćujući ulazak izbeglicama uprkos sudskom nalogu da se ta praksa obustavi. Poljska je odgovorila sopstvenim kontrolama, čime je narušena evropska solidarnost. "Preokrećemo migracioni talas u potpuno suprotan smer", rekao je ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt nemačkim poslanicima u julu.
Merz ističe da će ova strategija ublažiti dalji rast Alternative za Nemačku (AfD). Ova antiimigrantska stranka krajnje desnice postala je druga najjača grupacija u Bundestagu i smanjuje zaostatak u odnosu na vladajući konzervativni blok. Međutim, postoje ozbiljne sumnje u delotvornost tih mera kako u pogledu smanjenja migracije, tako i u pogledu slabljenja AfD-a, koji, prema anketama, podržava četvrtina nemačkih birača.
YEN DUONG Z / BLOOMBERG BUSINESSWEEK
Shahama Botrus, koja je pre deset godina pobegla iz Damaska u Berlin, kaže da takvi stavovi pojačavaju negativne predstave o migraciji, a istovremeno otuđuju one koji su već ovde. "Ne razumem ovaj mentalitet", kaže Botrus, koja radi puno radno vreme kao administratorka u hrišćanskoj organizaciji koja pomaže deci i tinejdžerima u nevolji. "Kada, na primer, kažu: 'Izbeglice napolje', šta ja mogu da uradim? Ništa loše nisam uradila."
Kad je Botrus stigla sa svoje dve kćerke i mužem, niko od njih nije govorio nemački. Sada njena starija ćerka studira medicinu u Hamburgu, a mlađa će ove jeseni početi da studira na univerzitetu u Bilefeldu. "One su spremne da aktivno učestvuju u ovom društvu", kaže ova 50-godišnjakinja. "Nije bilo lako krenuti od nule, ali moj cilj je bio da svojoj deci pružim svaku moguću priliku."
.webp){kind=icon}
