Da li treba da se prekvalifikujete zbog razvoja veštačke inteligencije

Goruće pitanje u 2026. godini ostaje da li je potrebno da se prekvalifikujete zbog razvoja veštačke inteligencije. 

Bilo je očekivano da 2025. bude godina primene veštačke inteligencije, kaže Miša Lukić, osnivač i izvršni direktor Brand Sapiensa u Dubaiju. To je kompanija koja, kako se navodi na sajtu, funkcioniše kao AI agent koji transformiše tradicionalne brendove u prepoznatljive, humanizirane persone koristeći generativnu veštačku inteligenciju.

Ali iznenađujuće jeste što je ta primena došla brzo. "Prema globalnim istraživanjima, 78 odsto kompanija na svetskom nivou je integrisalo AI u barem jednu poslovnu funkciju, što je neverovatno veliki broj koji je mnoge iznenadio. Takođe, brz prodor AI agenata ubrzao je ovu implementaciju - danas je došlo do totalno autonomnog upravljanja složenih operacija od strane ovih agenata", kaže on. 

Da li treba da se plašimo AI-ja

Na pitanje da li je opravdan strah da od toga da će AI zameniti ljude, Lukić kaže da se promene već osećaju. "Istina je da postoji bojazan da će neki poslovi biti zamenjeni, ali mnogi drugi poslovi će se otvoriti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji."

Srbija je možda još daleko od toga. "Interesantno je da je skoro tri puta manja primena AI-ja u domaćim kompanijama nego na drugim tržištima, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. S druge strane, Srbija se dobro kotira kad je reč o broju inžinjera, odnosno talenata", kaže Lukić.

 On smatra da će u budućnosti veštačka inteligencija izmeniti različite sektore, poput podrške korisnicima, marketinga i prodaje. "Moraćemo da znamo tačno koliko je ušteđeno novca, gde su smanjene greške, kao i gde su donete bolje odluke zahvaljujući upotrebi veštačke inteligencije."

 

 

Drugim rečima menja se uloga zaposlenih. "Svi zaposleni koji samo ispunjavaju određene instrukcije, i koji se bave automatizovanim poslovima biće pod velikim pritiskom. Prosperiraće oni koji su kognitivno pismeni, odnosno koji umeju da delegiraju složene intelektualne zadatke mašinama", kaže on za Bloomberg Adriju.

Tehnološke kompanije u svetu su, samo od početka 2025. godine do oktobra otpustile više od 112.000 zaposlenih, a prema listi Layoffs.fyi, 218 tehnoloških kompanija u ovoj godini je otpustilo ukupno 112.732 zaposlenih. Po otkazima prednjači Intel sa 27.000 otkaza, a sledi ga Microsoft sa 15.305 otkaza, te Amazon sa 14.100 otpuštenih radnika.

Istraživanje "Da li preduzeća smanjuju zapošljavanje zbog veštačke inteligencije?" sproveo je Fed u Njujorku, a rezultati pokazuju značajan porast upotrebe AI-ja tokom protekle godine, ali vrlo mali broj firmi prijavio je otpuštanja uzrokovana tom tehnologijom. Naprotiv, za već zaposlene radnike AI češće znači prekvalifikaciju i dodatnu obuku, a ne gubitak posla - što je u skladu s prošlogodišnjim nalazima, naveli su u njujorškom Fedu.

Ipak, AI utiče na politiku zapošljavanja. Pojedine kompanije smanjuju nova zapošljavanja zbog automatizacije, dok druge zapošljavaju radnike koji poseduju veštine rada s AI alatima. U narednom periodu, međutim, očekuje se veći broj otpuštanja i smanjenje planova zapošljavanja zbog AI-ja, naročito među radnicima s visokom stručnom spremom.

Efekti AI-ja

Međutim, važno je istaći da je 2025. i te kako uticala na produktivnost. "Prema nekim istraživanjima, čak do 40 odsto je povećana efikasnost svim kompanijama koje se služe veštačkom inteligencijom. To nam govori da AI na neki način postaje operativni sistem biznisa, kao i da će se tako nastaviti i u budućnosti", objasnio je Lukić.

U decembarskom izdanju "Makroekonomskih analiza i trendova" navodi se da istraživanje McKenseyja pokazuje da je 2025. godine čak 88 odsto organizacija koje učestvuju u istraživanju prijavilo korišćenje AI-ja, što je rast od 10 procentnih poena u odnosu na prošlogodišnje rezultate.

"U privredi se AI najviše primenjuje u oblasti marketinga i prodaje. Lider u primeni AI-ja su SAD, Kina je pokazala jednu od najznačajnijih stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu (rast od 27 odsto), a sledi Evropa sa rastom od 23 odsto. Oblasti u kojima su ispitanici najčešće navodili da je upotreba AI-ja dovela do uštede troškova bile su uslužne operacije, upravljanje lancem snabdevanja i zalihama i softverski inženjering."

Kada je reč o povećanju prihoda, navodi se u MAT-u, funkcije koje su najčešće imale koristi od upotrebe AI-ja jesu marketing i prodaja, strategija i korporativne finansije, kao i razvoj proizvoda i usluga. "Tokom poslednjih sedam godina, sve veća primena AI-ja podstakla je interesovanje za utvrđivanje efekata na unapređenje produktivnost u privredi."

Šta se kuva u tehnološkim gigantima 

Primena AI-ja, podsetimo, izazvala je zabrinutost među zaposlenima zbog mogućnosti da ostanu bez posla, posebno u IT sektoru. Strahu ne pomaže to što lideri u tehnološkoj industriji sada češće javno govore o potencijalu AI-ja da automatizuje posao koji trenutno obavljaju ljudi. Salesforce je saopštio da AI obavlja 30 odsto internog posla u toj kompaniji, što je omogućilo smanjenje zapošljavanja za određene pozicije.

S tim u vezi, čini se da u Srbiji zasad nema panike u pogledu gubitka posla zbog nove tehnologije. Ali niko ne kaže da u bliskoj budućnosti takvo raspoloženje neće postati izraženije.