OECD upozorava: Kineske subvencije menjaju pravila globalne konkurencije

Industrijske subvencije menjaju globalnu ekonomiju, pri čemu se Kina izdvaja kao zemlja koja pruža državnu podršku u obimu koji može da izazove štetne tržišne poremećaje, pokazuju novi podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

 

Državna pomoć najvećim svetskim proizvodnim kompanijama u 15 ključnih sektora dostigla je tokom 2023. i 2024. godine nivoe kakvi nisu viđeni od globalne finansijske krize, što predstavlja strukturnu promenu, saopštila je u ponedeljak organizacija sa sedištem u Parizu.

Bloomberg

Kina se posebno izdvaja u bazi podataka koju je OECD objavio u ponedeljak. Kompanije sa sedištem u toj zemlji primale su između tri i osam puta više državne podrške od firmi iz zemalja članica OECD-a. To je znatno više nego u drugim velikim državama koje nisu članice OECD-a, poput Brazil i India.

Istraživanje pruža novi uvid u korišćenje subvencija koje doprinose trgovinskim tenzijama i uvođenju carina između Kine i velikih svetskih ekonomija.

U središtu pritužbi predsednika Donalda Trumpa na račun Pekinga nalazi se, kako tvrdi, neravnopravan položaj u globalnim industrijama poput automobilske. Slične zabrinutosti sve glasnije iznose i zvaničnici Evropske unije, dok evropski proizvođači automobila pokušavaju da sačuvaju tržišni udeo pred kineskim rivalima kao što su BYD Co. i Chery Automobile.

Raspravu o subvencijama godinama je otežavao nedostatak transparentnosti i nepotpuno izveštavanje organizacijama poput Svetske trgovinske organizacije.

Prema izveštaju kancelarije američkog trgovinskog predstavnika iz 2025. godine, "od pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji pre više od 20 godina, Kina još nije dostavila potpunu prijavu subvencija koje obezbeđuje centralna vlada".

Bloomberg

Inicijativa OECD-a ima za cilj da rasvetli ovu kontroverznu temu prikazivanjem stvarnih iznosa koje kompanije primaju, na osnovu analize njihovih finansijskih izveštaja, grantova, poreskih olakšica i povoljnih kredita. Ukupan iznos subvencija u sektorima obuhvaćenim bazom podataka dostigao je 108 milijardi dolara tokom 2024. godine.

"Industrijske subvencije rastu širom sveta, ali decenijama nismo imali pouzdanu, sveobuhvatnu i uporedivu sliku o tome šta vlade zaista pružaju, a šta kompanije zaista primaju", izjavio je generalni sekretar OECD-a Mathias Cormann na predstavljanju izveštaja u Parizu. "Subvencije nisu samo fiskalno pitanje, one preoblikuju globalna tržišta."

Najveću podršku dobijaju proizvođači opreme za obnovljive izvore energije, poluprovodnika i teške industrije. Kina je i u tom segmentu vodeća, prosečne subvencije za proizvođače čipova dostigle su gotovo 10 odsto prihoda kompanija tokom 2021. i 2022. godine, dok je globalni prosek bio nešto iznad dva odsto.

Prema oceni ekonomiste kompanije Bloomberg Economics, Antonia Barrosa, podaci OECD-a potvrđuju da vlade sve više koriste industrijsku politiku kako bi usmeravale privredne aktivnosti u odabranim sektorima.

"Ključno pitanje je da li takve intervencije mogu da ostvare svoje transformativne ciljeve ili će na kraju dovesti do rasipanja resursa i jačanja protekcionizma", naveo je Barroso.

OECD procenjuje da se oko 22 odsto povećanja tržišnog udela kompanija između 2005. i 2023. godine može pripisati subvencijama. Kada je reč o kineskim firmama, taj udeo iznosi gotovo 60 odsto.

Organizacija je takođe zaključila da subvencije nisu dovele do rasta produktivnosti niti profitabilnosti, što sugeriše da su mogle da obeshrabre privatne investicije.

"Baš kao doping u sportu, postoji rizik da subvencije omoguće manje produktivnim učesnicima da nepošteno pobede na račun inovativnijih i efikasnijih konkurenata", navodi OECD. "To bi dugoročno moglo da nanese štetu globalnoj ekonomiji kroz manje inovacija, slabiji kvalitet proizvoda i manju konkurenciju, čak i ako potrošači kratkoročno imaju koristi od nižih cena."