Zaposlenost u Srbiji blago pada, pritisak najjači u prerađivačkoj industriji

Srbija je ušla u 2026. godinu sa blagim, ali jasnim padom zaposlenosti - 9.037 osoba manje kad je reč o broju zaposlenih u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period prošle godine. Kako se navodi u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), najveća promena vidi se u broju zaposlenih u prerađivačkoj industriji. Prema mišljenju sagovornice Bloomberg Adrije, reč je o trendu koji vodi ka zatvaranju fabrika i otpuštanjima.

Od ukupnog broja zaposlenih u prvom kvartalu (oko 2,3 miliona radnika), najviše je zaposleno u pravnim licima (oko 1,8 miliona), a slede preduzetnici (425.737 radnika) i registrovanih individualnih poljoprivrednika (43.619 radnika). U odnosu na prvi kvartal prošle godine, navodi se u izveštaju RZS-a, ukupan broj zaposlenih je manji za 0,4 odsto, a broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 0,6 odsto.

Interesantno je da je broj preduzetnika povećan, i to za 1,3 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za čak 7,5 odsto.

Pad u prerađivačkoj industriji

Najveći pad broja zaposlenih početkom ove godine zabeležen je u prerađivačkoj industriji, navodi se u izveštaju RZS-a, koja je zapošljavala 473.962 radnika. U odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih u ovom sektoru smanjen je za 6.095, dok je na godišnjem nivou izgubljeno čak 15.937 radnih mesta, što znači da je zaposlenost pala na 96,7 odsto prošlogodišnjeg nivoa.

Na primer, kompanija Yura Corporation u Leskovcu, koja se bavi proizvodnjom električnih i elektronskih komponenti, planira da smanji broj radnika zbog manjka narudžbina. Prethodno je to uradio Leoni, koji proizvodi kablovske snopove i optička vlakna za automobilsku industriju u četiri fabrike u Srbiji. Krajem prošle godine zatvorili su fabriku u Nišu. 

Zašto opada zaposlenost u prerađivačkoj industriji

Aleksandra Anić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju, smanjenje broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji je posledica konstantno niske produktivnosti rada, a visokih realnih jediničnih troškova rada.

Prema njenim rečima, struktura naše prerađivačke industrije je takva da je pretežno radno-intenzivna i da su proizvodi male dodate vrednosti. "U poslednjoj deceniji realni rast bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije je iznosio 15 odsto, dok je zaposlenost porasla za skoro 30 odsto, a realne zarade za 65 odsto. Taj trend je bio neodrživ i za posledicu ima zatvaranje fabrika i otpuštanja."

Zabeležen rast u uslužnim delatnostima

Istovremeno, interesantno je da je rast zaposlenosti zabeležen u uslužnim delatnostima. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti povećale su broj zaposlenih za 2.638 u odnosu na prethodni kvartal i za 4.236 na godišnjem nivou, na ukupno 119.654 zaposlenih. U sektoru informisanja i komunikacija broj zaposlenih dostigao je 116.643, što je za 2.568 više nego godinu dana ranije. Podsetimo, u ovom sektoru početkom ove godine zabeležene su najviše plate.

Zanimljivo je i da zdravstvena i socijalna zaštita takođe beleži rast, sa 180.911 zaposlenih, odnosno 2.255 više nego u prvom kvartalu prošle godine. Stručne, naučne i tehničke delatnosti zapošljavale su 140.291 osobu, uz godišnji rast od 3.629 zaposlenih, dok je u obrazovanju broj zaposlenih ostao gotovo nepromenjen i iznosio je 153.301.

Inače, kako se navodi u najnovijem Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS), objašnjen je uzrok ovih brojki. "Broj registrovanih nezaposlenih, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, sezonski je uobičajeno povećan početkom godine, na 345.711 nezaposlenih krajem marta, ali je i pored toga bio za oko 13.000 osoba niži nego u istom
periodu prethodne godine."

Beograd prednjači po zaposlenosti

Beograd i Vojvodina i dalje nose najveći deo zaposlenosti u Srbiji. Na severu zemlje u prvom kvartalu 2026, prema RZS bilo je angažovano oko 1,4 miliona ljudi, što je znatno više nego na jugu, gde je radilo manje od milion ljudi (911.590 zaposlenih).

Prestonica ubedljivo prednjači po broju zaposlenih (858.038 radnika), odnosno više od trećine ukupnog broja u zemlji. Od toga je ubedljivo najviše zaposleno u pravnim licima (752.850 ljudi), dok je nešto više od 103.000 angažovano kao preduzetnici.

Vojvodina je u istom periodu imala 586.229 zaposlenih, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji radilo 532.866 ljudi. Region Južne i Istočne Srbije zaokružio je listu sa 378.724 zaposlenih, što je manje od polovine broja zaposlenih u Beogradskom regionu.

Koje su prognoze za ostatak 2026.

Na pitanje šta možemo da očekujemo do kraja godine kada je reč o zaposlenosti, Anić kaže da je, usled velike neizvesnosti i na globalnom nivou i u našoj zemlji, teško predvideti trendove. "Ne očekujem drastičnije pogoršanje na tržištu rada zbog izrazito negativnih demografskih trendova - starenja stanovništva i velike emigracije radno sposobnog stanovništva."

"Izvesnije je da će prilagođavanja na tržištu rada biti više usmerena na sporiji rast realnih zarada nego na smanjenje zaposlenosti. Ipak, pojedini sektori su u riziku od dodatnog smanjenje zaposlenosti - prerađivačka industrija, trgovina, rudarstvo i bankarstvo", kaže ona za Bloomberg Adriju.

Zarade već usporavaju

Prosečna nominalna neto zarada u januaru i februaru iznosila je 117.276 dinara (gotovo 1.000 evra), pri čemu je međugodišnji rast usporio na 11,2 odsto (sa 12,7 odsto u četvrtom kvartalu 2025). U istom periodu ostvaren je realan međugodišnji rast prosečne neto zarade od 8,5 odsto (nakon 9,8 odsto u četvrtom kvartalu).

Rast prosečnih nominalnih neto zarada bio je izraženiji u javnom sektoru (12,7 odsto međugodišnje) nego u privatnom sektoru (10,4 odsto.), pri čemu je u većini privrednih delatnosti zabeležen dvocifreni rast. Najveći međugodišnji rast ostvaren je u oblastima obrazovanja, saobraćaja, ugostiteljstva i vodosnabdevanja, a kretao se od 13,3 do 19 odsto.

Prema preliminarnim podacima, produktivnost ukupne ekonomije u prvom kvartalu povećana je za 3,4 odsto međugodišnje, kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti u uslovima nešto niže zaposlenosti, navodi se u majskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije.