Da li će AI potisnuti srednje menadžere ili se njihova uloga danas ceni više nego ikad

Kako kompanije ubrzano uvode veštačku inteligenciju (AI) u svoje poslovanje, tako se sve češće otvara pitanje sudbine srednjeg menadžmenta - sloja koji povezuje operativne timove i viši menadžment. Prema procenama istraživanja iz različitih industrija, AI se i dalje koristi u ograničenom obimu u većini kompanija, ali se najbrži napredak uočava upravo u analitici, izveštavanju i upravljanju podacima - oblastima koje su ključne za rad srednjih menadžera.

Ti zadaci uključuju prikupljanje podataka iz različitih delova organizacije, njihovo objedinjavanje, obradu i prezentaciju višem menadžmentu, što je proces koji AI može značajno da ubrza, pa čak i delimično automatizuje. Međutim, postavlja se pitanje može li veštačka inteligencija zaista zameniti čoveka - ili se, ipak, ispostavlja da ne može nadmašiti svog tvorca.

Suština priče vezane za AI koja lako može da promakne - u oblaku straha od toga da će tehnologija zameniti ljude i ukinuti radna mesta - jeste preoblikovanje tržišta, odnosno prekvalifikacija zaposlenih. Drugim rečima, ako AI preuzima obradu i distribuciju podataka, pitanje koje postavljamo ne treba da bude ko te podatke prenosi, već ko ih razume - i da li je za to potreban isti broj menadžera. Uloga srednjeg menadžmenta se, u tom smislu, pomera s operativne obrade podataka ka njihovoj interpretaciji, proceni i pretvaranju u konkretne poslovne odluke, što opet ne znači da će svi odgovoriti jednako uspešno na te izazove. Dakle, veće su šanse da AI "istisne" one koji ne žele da je usvoje i prilagode se promenama, nego što će bespogovorno pokositi čitave slojeve srednjih menadžera u kompanijama.

"Uloga srednjih menadžera jeste prikupljanje podataka od timova koji su ispod njih, a onda i razumevanje i sklapanje tih podataka u interni izveštaj koji se predaje višem menadžmentu. Nakon toga, viši menadžeri daju svoj fidbek, postavljaju pitanja u vezi s izveštajem, pri čemu su srednji menadžeri dužni da povežu razne parametre, kako bi se opravdala tačnost i relevantnost podataka. Upravo ta uloga 'medijuma' između različitih nivoa organizacije ostaje ključna", kaže za Bloomberg Adriju Milica Krajšić Pecelj, prvi potpredsednik beogradskog ogranka međunarodnog udruženja za IT upravljanje, reviziju i upravljanje rizicima ISACA.

Brako Subotić, Milica Krajšić Pecelj i Zoran Zlokolica, članovi Upravnog odbora u beogradskom ogranku udruženja ISACA (sleva nadesno)/Foto: Aleksandar Nalbantjan

 

Drugo mišljenje i promene koje nisu od juče

Ipak, nemaju svi istu perspektivu. Jack Dorsey, suosnivač Twittera (danas X) i izvršni direktor Squarea, promoviše veštačku inteligenciju kao zamenu upravo za srednji menadžment, u svojoj viziji o tome kako bi tehnološke kompanije trebalo da funkcionišu. Block Inc. je u februaru ove godine objavio da smanjuje broj zaposlenih za gotovo polovinu (oko 40 odsto svoje radne snage).

Dorsey je svoju tezu o budućnosti organizacionih struktura izneo u postu na blogu, koji je napisao zajedno sa Roelofom Bothaom, partnerom u Sequoia Capitalu, tvrdeći da bi veštačka inteligencija mogla da zameni slojeve menadžmenta koji tradicionalno koordinišu rad unutar kompanija.

"Ne mislim da smo rano došli do ovog zaključka. Mislim da većina kompanija kasni. U narednih godinu dana verujem da će većina kompanija doći do istog zaključka i sprovesti slične strukturne promene", rekao je Dorsey, a preneo Bloomberg krajem marta.

Sa druge strane, 2024. veštačka inteligencija u većem delu svetu (kompanija) nije još bila u zenitu kao 2025, a posebno 2026. godine. Počela je da se primenjuje i shvata, o njoj se govorilo na brojnim važnim konferencijama, ali njene posledice po osoblje i kompanijske strukture nisu bile osetne kao danas. A još tada je Bloomberg pisao o izvesnoj krizi srednjih menadžera, podstaknutoj inflacijom, pritiskom na troškove i profitabilnost, takozvanim "spljoštavanjem" kompanija, formiranjem direktnijih timova. AI tu dolazi kao šlag na tortu, ali ne kao jedini pokretač promene.

Zapravo, bitno je istaći da ne nestaje potreba za upravljanjem - menja se njegov oblik. Manje je tražena osoba koja samo "sprovodi procese", a više ona koja donosi odluke, tumači podatke i vodi strategiju. Zato deo srednjeg menadžmenta postaje višak, dok drugi deo mora da se transformiše. Kompanije svesno smanjuju broj upravljačkih slojeva. Citigroup, na primer, ide sa 13 na osam nivoa, jer je ideja brže donošenje odluka i manje birokratije.

Osim toga, United Parcel Service i Citigroup nastoje da dugoročno i sistemski smanje troškove za milijarde dolara, a menadžerske pozicije su među skupljima. Stoga su srednji menadžeri u SAD u 2024. činili gotovo trećinu otpuštanja, u odnosu na oko 20 odsto iz 2018. godine.

AI ubrzava posao, ali ne zamenjuje jednu važnu veštinu

Iz svega navedenog vidimo da je AI pre pomoćni alat u radu onih menadžera koji su voljni da unaprede svoje znanje i sposobnosti, nego mašina koja ih menja; ali ono što AI ne prašta jeste stagniranje.

Izveštaj "remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti" je pokazao da čak 90,9 odsto kompanija smatra da će korišćenje veštačke inteligencije biti ključna tehnička veština u narednih pet godina, ipak, među top pet veština u 2026. i narednim godinama je i analitičko i kreativno razmišljanje - posebno ovo drugo je suštinska prednost čoveka na AI-jem.

U tom pogledu, Krajšić Pecelj ističe da AI pada na testu kvaliteta i smislenosti informacija, a samim tim oni koji je koriste najmasovnije - juniori pre svega - rizikuju da ugroze svoj status u firmi, ako slepo prateći AI odgovore isporučuju nerelevantne podatke.

"U praksi vidim da su zaposleni koji nam tek dođu, takoreći pravo s fakulteta, skloni obilatom korišćenju AI-ja i isporučivanju veoma automatskih, generičkih podataka. To što nešto lepo zvuči, ne znači da je njegova suština ispravna", kaže Krajšić Pecelj, i ponovo ističe bitnu ulogu srednjeg menadžera koji je tu da proceni validnost isporučenih podataka, uporedi ih sa podacima iz prethodnih izveštaja i detektuje eventualne greške i nelogičnosti.

Gde je granica automatizacije

Kompanije i pojedinci (u privatne svrhe) danas mnoge svoje zadatke, rezultate i potragu za odgovorima baziraju na AI-ju. Štaviše, primetno je da ChatGPT takoreći zamenjuje Google pretraživač u svakodnevnoj praksi miliona ljudi. Ipak, preterano oslanjanje na AI ima svoje negativne posledice, a prema rečima potpredsednice beogradskog ogranka ISACA, to postaje vidljivo i u svakodnevnoj, banalnoj komunikaciji.

"Upotreba AI-ja se vidi čak i kod pisanja običnog imejla. Srednji menadžer je neko ko će to primetiti i zahtevati da ljudi razmišljaju svojom glavom", ističe Krajšić Pecelj, dodajući da se razlika između iskusnih i manje iskusnih zaposlenih ogleda upravo u načinu korišćenja tehnologije.

Analize konsultantskih kuća poput McKinsey & Companyja ukazuju da generativna veštačka inteligencija može automatizovati značajan deo administrativnih i analitičkih zadataka, uključujući izradu izveštaja, obradu podataka i internu komunikaciju. Sličan zaključak dolazi i iz finansijskog sektora: Goldman Sachs procenjuje da bi AI mogla da utiče na stotine miliona radnih mesta globalno, pre svega kroz transformaciju zadataka, a ne njihovo potpuno ukidanje. Iako se to ne prevodi direktno u masovna otpuštanja, efekti su već vidljivi kroz rast produktivnosti i smanjenje potrebe za dodatnim zapošljavanjem. McKinsey procenjuje da bi generativna AI mogla da doprinese globalnoj produktivnosti sa između 2,6 i 4,4 biliona dolara godišnje, upravo kroz automatizaciju znanjem intenzivnih poslova. To znači da zadaci koji su nekada zahtevali više ljudi i nekoliko nivoa kontrole danas mogu da se obave brže i sa manje resursa. Umesto direktnog ukidanja srednjeg menadžmenta, kompanije sve češće koriste AI da povećaju obim posla koji jedan menadžer može da pokrije.

"Uz upotrebu naprednih AI alata dolazi do uštede - zaposleni postaju brži i produktivniji, pa za neku poziciju nije potrebno angažovati dve osobe. Na kraju, tu je i finansijska ušteda. Ipak, ključna promena odnosi se na ulogu, a ne na postojanje srednjeg menadžmenta. Može se samo promeniti njihova uloga u firmi, kao što je već evidentno u bankama koje zatvaraju poslovnice, ali onda bankarskim službenicima i menadžerima dodeljuju druge uloge - vezane za praćenje, kontrolu, digitalizaciju i AI. Dakle, ne otpuštaju (sve), već ih preraspoređuju", zaključuje sagovornica Bloomberg Adrije.