Nije prošlo ni četiri godine od početka globalnog buma veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), a već se vidi koliko brzo ona menja način na koji radimo, komuniciramo i donosimo odluke. Od automatizacije svakodnevnih zadataka do sve sofisticiranijih sistema koji utiču na naše poslove, medije i regulativu, jasno je da je AI u novoj fazi u kojoj se promene dešavaju gotovo preko noći. Tačnije, da nas čekaju pune ruke posla.
Tim povodom, Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, na konferenciji AIMedia 2026 predstavio je planove Srbije za pozicioniranje na regionalnoj AI mapi. Među ključnim projektima u budućnosti su, kako je naveo, izgradnja novih data centara, kao i saradnja sa Mistral AI na razvoju velikog jezičkog modela prilagođenog srpskom jeziku.
Kako je Jovanović rekao na konferenciji u Novom Sadu, Srbija radi na svom prvom zakonu koji će definisati oblast veštačke inteligencije. "Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija vodi taj posao, a svesni smo da je Evropa donela svoj AI Act, te da već sada ide u pravcu njegovog ublažavanja, zato što je postalo jasno da je njegova krutost dovela do toga da se Evropa sporije razvija u oblasti veštačke inteligencije. Dakle, s jedne strane imamo Ameriku, a s druge Kinu, koje prednjače u primeni."
Opširnije
Data centri nisu neprijatelji – oni su budućnost
Kako se ciljevi tehnoloških kompanija budu usklađivali sa ciljevima šire javnosti, sve više ljudi uvidetće ono očigledno.
06.05.2026
Novi superkompjuter pušten u rad u data centru u Kragujevcu
U Državnom data centru u Kragujevcu u četvrtak su u rad pušteni novi superkompjuter i solarni paneli, a zahvaljujući toj nagradnji energetski kapaciteti ovog data centra su povećani na 14 megavata (MW).
30.04.2026
Kakva je budućnost AI-ja - uspeh ili balon?
Veštačka inteligencija danas razvija aplikacije, sastavlja ugovore i organizuje marketinške kampanje. Ipak, ulaganja u ovu tehnologiju postala su ogroman teret koji se nadvija nad finansijskim tržištima, u okolnostima kada je i dalje neizvesno kako će se ta ulaganja na kraju isplatiti.
18.03.2026
Srbija odlučna da bude deo četvrte industrijske revolucije
Tehnološki razvoj i razvoj veštačke inteligencije prioriteti su Srbije, kao ključ dugoročnog ekonomskog rasta, zbog čega će zemlja nastaviti da ulaže u neophodnu infrastrukturu, znanje i inovacije, rekao je u Nju Delhiju predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
19.02.2026
LLM za srpski jezik - odabran Mistral AI
S tim u vezi, kako je nedavno najavljeno da Srbija do kraja ove godine iz Francuske nabavlja i treći superkompjuter, postavlja se pitanje na koji način Srbija planira da iskoristi te dodatne računarske kapacitete za razvoj i treniranje velikih jezičkih modela (A Large Language Model - LLM).
Naime, superkompjuteri su neophodni za razvoj i treniranje velikih jezičkih modela, a Srbija razvija svoj LLM za srpski jezik. Kako Jovanović kaže, ovaj model ne razvija se od nule. "Srpskim jezikom govori relativno mali broj ljudi. Veliki alati poput OpenAI-jevog ChatGPT-ja i drugih mogu da komuniciraju na srpskom, ali čim počnete da koristite ćirilicu, jekavicu ili različite dijalekte, vidi se da ne funkcionišu dovoljno dobro."
"Ti modeli koriste podatke dostupne na internetu, ali nisu dovoljno trenirani na sadržajima na srpskom jeziku. Ako ih mi ne prilagodimo, verovatno to neće učiniti niko. U suprotnom, mogli bismo dobiti model koji više liči na hrvatski ili slovenački, u zavisnosti od toga kojih materijala ima više", rekao je.
Upravo zato je u planu da u uređivanju LLM-a učestvuju vodeće institucije, biblioteke i druge ustanove koje čuvaju srpsko kulturno blago u digitalnoj formi.
"Odabrali smo Mistral AI, francuski model, jer Srbija ima značajnu saradnju sa francuskom vladom. Treći superkompjuter, koji bi trebalo da stigne početkom naredne godine, razvija se upravo u toj saradnji i zasniva se na NVIDIA čipovima. Formirali smo tim koji će Mistralov model prilagoditi srpskom jeziku", kaže Jovanović.
Na pitanje šta bi to konkretno značilo za privredu, Jovanović objašnjava da bi LLM na srpskom koristio brojnim sektorima. "Današnji ChatGPT ima široko, ali ne i duboko znanje srpskog jezika. Ne poznaje dovoljno dobro ćirilicu, dijalekte i različite izgovore. Zato naš model mora biti posebno prilagođen oblastima kao što su pravo, zdravstvo i obrazovanje. Advokati bi mogli da ga koriste za pravne analize, lekari za medicinsku terminologiju, a škole i fakulteti za obrazovne sadržaje."
To bi doprinelo privrednom rastu, dodaje on, jer bi kompanije ubrzale procedure, smanjile troškove i unapredile poslovanje. "Ako smo pre deset godina rekli da je digitalizacija ključ razvoja, danas je to veštačka inteligencija."
Šta još ima kragujevački data centar?
Državni data centar u Kragujevcu je resertifikovan i poseduje najviši evropski sertifikat EN 50600, klase četiri, za projektovanje, izgradnju i upravljanje data centrima, što ga čini jedinstvenim u ovom delu Evrope, pisala je nedavno Bloomberg Adria.
Deo kompleksa je i zgrada namenjena potrebama institucija bezbednosti – Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojske Srbije. U neposrednoj blizini Data centra biće inovacioni distrikt, a prva zgrada tog kompleksa, koja je deo šireg koncepta razvoja digitalne ekonomije, biće završena do 1. septembra ove godine. U toj zgradi nalaziće se Nacionalni centar za informacionu bezbednost.
Novi data centri u Novom Sadu i Nišu
Kad je reč o izgradnji data centara u Srbiji, podsetimo da je kragujevački data centar, koji ima dva objekta površine oko 14.000 kvadrata, otvoren u decembru 2020. godine i u njemu se čuvaju podaci svih građana i privrede, ali i komercijalnih korisnika, primenom najviših standarda bezbednosti. U tom centru se već nalazi Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, odnosno superkompjuter poslednje generacije koji je besplatno dat na korišćenje univerzitetima, naučnim institutima, fakultetima i domaćim startap kompanijama u naučno-tehnološkim parkovima.
Međutim, kako Jovanović iz Kancelarije za IT i eUpravu kaže, Kragujevac možda neće biti jedini grad u Srbiji sa data centrom. "Naš strateški cilj je da gradimo data centre i u drugim gradovima, pre svega u Nišu i Novom Sadu. To su logične lokacije zbog univerziteta, saobraćajne povezanosti i dostupnosti električne energije, koja je ključna za rad data centara."
Bloomberg Adria
Kako kaže, već su započeti razgovori sa Gradom Novim Sadom, a postoji i nacrt lokacije za budući data centar. "Moja ambicija je da do kraja godine rešimo sva ključna pitanja i donesemo potrebne investicione odluke. Važno je da nas Elektroprivreda Srbije podrži u toj nameri. Kapacitet kragujevačkog data centra trenutno iznosi 14 MW, a planiramo dodatnih 40 MW. Investicija po megavatu kreće se između 10 i 12 miliona evra."
"Ako u Novom Sadu krenemo sa pet MW, to znači ulaganje od 50 do 60 miliona evra. Reč je o velikoj, ali važnoj investiciji za grad koji već ima vrhunski univerzitet, fakultete i naučno-tehnološke parkove."
Poslove koje su ranije obavljali čitavi timovi danas može značajno da ubrza veštačka inteligencija, kaže Jovanović.
.webp){kind=icon}
