Srbija u prvom kvartalu 2027. dobija superkompjuter sa 640 Nvidia GraceHopper čipovima, koji će biti dvadeset puta jači od onog koji je pušten u rad u aprilu, a vredi 50 miliona evra. Isporučiće ga francuska kompanija Bull SAS u saradnji sa Mistral AI, a u Državnom data centru u Kragujevcu već se gradi poseban prostor sa sistemima vodenog hlađenja. Mnogo važnije pitanje od same kupovine je koliko domaćih kompanija i istraživača zaista zna kako da ovakvu infrastrukturu pretvori u proizvode, istraživanja i poslovnu prednost.
Šta GraceHopper čip zapravo radi u odnosu na trenutnu infrastrukturu
Razlika između postojećeg sistema u Kragujevcu i nove infrastrukture nije samo u brzini, već i u vrsti poslova koje sistem može da podrži. GraceHopper je Nvidia-in čip napravljen prvenstveno za treniranje velikih AI modela i naučne simulacije. GraceHopper je Nvidia čip napravljen isključivo za veštačku inteligenciju i naučne simulacije. Za razliku od standardnog računara koji zadatke rešava jedan po jedan, ovaj čip može da obrađuje milione operacija istovremeno, što znači da zadatke koji bi klasičnom računaru trajali danima završi za nekoliko minuta.
Prva Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju zasnivala se na četiri Nvidia DGX A100 sistema sa ukupno 32 GPU jedinice i performansama od pet petaflopa za AI obradu. ebulika Srbija je tokom 2025. nadogradila ovaj sistem sa još šest Nvidia DGX H200 sistema sa 48 GPU jedinica i 32 petaflopa performansi, što predstavlja približno sedmostruko povećanje računarske snage.
Treći superkompjuter koji se planira za 2027. je sistem sa 640 Nvidia GraceHopper superčipova namenjena treniranju velikih jezičkih modela, naprednim simulacijama i obradi ogromnih skupova podataka u realnom vremenu.
Praktično, trenutni sistem omogućava manjim timovima i istraživačima da treniraju specijalizovane AI modele i eksperimentišu sa mašinskim učenjem. Novi sistem ulazi u kategoriju infrastrukture koju koriste države i najveće tehnološke kompanije za razvoj sopstvenih AI modela, od medicine i autonomnih sistema do nacionalnih jezičkih modela i bezbednosnih simulacija.
Referentni primer dolazi iz Britanije. King's College London i bolnica Guy's and St Thomas' koriste Nvidia superkompjuter Cambridge-1 da treniraju modele na desetinama hiljada MRI snimaka mozga, s ciljem ranijeg otkrivanja demencije, moždanog udara i raka mozga. Sebastien Ourselin, šef Škole za biomedicinsko inženjerstvo na King's Collegeu, opisao je efekat jednom rečenicom: "Po prvi put, ovakva računarska snaga postaje dostupna medicinskim istraživačima i biće zaista transformativna za zdravlje pacijenata." Isti tip infrastrukture, sa istim Nvidia čipovima, stiže u Kragujevac.
Primenljivost nije ograničena na medicinu. Pravni sistemi trenirani na sudskoj praksi analiziraju ugovore i procenjuju rizik spora za nekoliko sekundi. Banke koriste iste kapacitete za kreditno bodovanje i otkrivanje prevara u realnom vremenu. Energetske kompanije optimizuju mrežu opterećenja, a saobraćajni sistemi predviđaju zastoje. Za srpske firme, to znači da je infrastruktura dostupna za sektore koji do sada nisu imali pristup ovakvim računarskim kapacitetima.
Ko može da iskoristi novu infrastrukturu
Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju u Kragujevcu besplatno je dostupna srpskim univerzitetima, institutima i startapima u naučno-tehnološkim parkovima. Platformu već koristi 80 kompanija zajedno sa profesorima tehničkih fakulteta. Treći superkompjuter dodaće kapacitete sistemu koji funkcioniše i biće dostupan i privredi uz prostor za smeštaj podataka od 2,5 petabajta, što je trideset puta više nego sada.
Srbija trenutno ima 13 data centara, dok ih Evropska unija ima više od 3.000. Slovenija i Hrvatska kao članice EU imaju pristup programu Horizon Europe koji za istraživačke projekte u oblasti veštačke inteligencije predviđa 485 miliona evra godišnje. Srbija ima status pridružene članice i može da učestvuje u takvim projektima kao partner, ali ne i kao koordinator, što smanjuje šanse za finansiranje. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija za sada nemaju ni ovaj ograničeni pristup, što znači da istraživači iz tih zemalja moraju da traže partnere u EU ili da plate tržišnu cenu stranim klaud sistemima.
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, najavio je i data centre u Novom Sadu i Nišu do 2030, sa investicijom od 50 do 60 miliona evra za samu novosadsku lokaciju. Hardverske specifikacije za te centre još nisu utvrđene, ali Jovanović kaže da ih "Elektroprivreda Srbije mora podržati" jer je struja ključni ograničavajući faktor.
Šta ćemo posle investicije?
Novi superkompjuter treba takođe da posluži i za razvoj srpskog jezičkog modela (engl. Large Language Model ili LLM) zasnovanog na Mistralovom sistemu, prilagođenog ćirilici i stručnom rečniku medicine, prava i obrazovanja. Ako taj projekat uspe, srpske kompanije bi prvi put imale model koji razume lokalni pravni sistem i medicinski protokol, a ne samo opšti engleski kontekst.
Mistral AI kroz ovaj projekat dobija pristup tržištu lokalizovanih AI sistema za javni sektor i regulisane industrije, gde evropska konkurencija još uvek praktično ne postoji. Srbija zauzvrat dobija partnera koji razvija evropsku alternativu američkim AI kompanijama poput OpenAI-ja i Anthropica. Za Mistral ovo je i referentni državni projekat u regionu centralne i istočne Evrope, koji može pomoći kompaniji u budućim evropskim državnim ugovorima.
Kompanije koje žele da iskoriste ovu infrastrukturu treba da urade tri stvari: prvo, da identifikuju konkretan poslovni problem koji zahteva obradu velikih skupova podataka, jer superkompjuter nije alat za svakodnevne zadatke. Drugo, da provere da li ispunjavaju uslove za pristup Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju kroz partnerstvo sa nekim od srpskih univerziteta ili naučno-tehnoloških parkova. Treće, i najvažnije, da izgrade interni tim koji zna šta da traži, jer najskuplja greška je nedovoljna priprema i ulaganje u infrastrukturu bez jasnog cilja.
Države širom sveta poslednje dve godine ubrzano kupuju AI infrastrukturu jer veruju da će računska snaga postati strateški resurs, slično energiji ili telekomunikacijama. Međutim, iskustvo pokazuje da hardver bez domaćih timova, istraživača i proizvoda često ostaje nedovoljno iskorišćen.
Ako Srbija uspe da oko ove infrastrukture izgradi domaće AI kompanije, istraživačke timove i proizvode za regionalno tržište, Kragujevac može postati jedna od najvažnijih data centara u centralnoj i istočnoj Evropi. Ako ne uspe, najveća korist od sistema mogla bi da ostane na nivou političkog prestiža i nekoliko izolovanih projekata.
.webp){kind=icon}
