Robot je jeftiniji od radnika u Leskovcu, šta sledi?

U fabrikama od Leskovca do Tešnja, stotine hiljada radnika svaki dan dolaze na linije koje se kreću ritmom globalne automobilske potražnje. Taj ritam sada počinju da menjaju mašine koje koštaju manje od godišnje plate jednog radnika. Odluka o zameni radnika robotom više nije tehnološko pitanje, već finansijska kalkulacija.

Humanoidni roboti ušli u fabrike, a troškovi padaju brže nego što je iko predvideo

BMW je u martu 2026. uveo humanoidne robote u svoju fabriku u Lajpcigu. Hyundai ih uvodi u pogon u Džordžiji do 2028. A Unitree G1, jedan od dostupnijih humanoidnih robota na tržištu, košta samo 13.500 dolara, što je otprilike godišnja minimalna zarada u SAD i blizu prosečne godišnje plate radnika na montažnoj liniji u Srbiji od oko 9.600 evra.

Računica je gruba, ali dovoljno jasna. Ako radnik na montažnoj liniji u Srbiji godišnje košta oko 9.600 evra neto, stvarni trošak za poslodavca je veći kada se dodaju doprinosi, smene, bolovanja, odmor i fluktuacija. Robot od 13.500 dolara ne radi isti posao kao čovek bez troškova održavanja, ali može da radi duže, bez pauze i u više smena. To znači da se isplativost kod najjednostavnijih zadataka vidi i u prvoj godini upotrebe.

Troškovi proizvodnje pali za 40 odsto

Goldman Sachs beleži da su troškovi proizvodnje humanoidnih robota pali za 40 odsto, daleko brže od prognoziranih 15 do 20 odsto godišnje. Ista analiza procenjuje da bi do 2035. humanoidni roboti mogli da zauzmu između 10 i 15 odsto radnih mesta u automobilskoj industriji. Istovremeno, troškovi rada u srpskim fabrikama porasli su za 10 do 12 odsto u 2025. Jaz između cene radnika i cene robota se zatvara brže nego što vlade u regionu reaguju.

Dodatni pritisak dolazi iz Kine. Agibot, kineski proizvođač humanoidnih robota, najavio je da bi serijska proizvodnja u Srbiji mogla da počne 2026. ili 2027. godine. Ako se taj plan ostvari, Srbija neće biti samo tržište koje uvozi automatizaciju, već i mesto gde se proizvode mašine koje mogu da promene lokalno tržište rada, i to veoma brzo.
Kada se cena robota približi godišnjem trošku jednog radnika, menadžment više ne raspravlja o tehnologiji, već o povraćaju investicije.

Region je izgradio fabrike na jeftinoj radnoj snazi, a sada traži novi odgovor

Automobilska industrija je jedan od najvećih privatnih poslodavaca u regionu, a u Srbiji se procenjuje da radi oko 100.000 ljudi. U Srbiji, Leoni zapošljava oko 12.000 radnika u četiri fabrike, Bosch u Pećincima još oko 3.500 u najvećoj fabrici brisača u Evropi, Continental oko 2.400 u Novom Sadu i Subotici, a Stellantis u Kragujevcu oko 3.000 direktnih radnih mesta sa mrežom dobavljača koja taj broj diže na 6.000.

 

Ono što sve ove fabrike povezuje jeste model koji je decenijama funkcionisao: strani investitor dolazi, gradi pogon, privlači ga jeftina radna snaga. Radnici polažu kablove, sastavljaju delove, prave brisače. Taj posao ne zahteva visoke kvalifikacije, ali donosi stabilnu platu, a sa njom i čitavu lokalnu ekonomiju, kafane, prevoznike, škole i prodavnice. 

Odluku donosi menadžment u Minhenu, posledice osete Kragujevac i Leskovac

Bosch je u svojoj strategiji 2030 najavio ogromna ulaganja koja uključuju automatizaciju fabrika, investiranje u inovacije, i veštačku inteligenciju, a samo u prethodnoj godini je uloženo preko 12 milijardi za razvoj takvih inicjativa. Za fabrike u Srbiji to znači da automatizacija više nije udaljena tema iz centrale, već direktan rizik za lokalne pogone. Kada ekonomski prag bude pređen, odluku neće donositi vlade u regionu, doneće je menadžment u Minhenu ili Frankfurtu

Xiaoqing Yu, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, upozorila je da region mora da "promisli strategije zapošljavanja i unapredi veštine radne snage" ako želi da ostane konkurentan. Vlade su do sada nudile subvencije i poreske olakšice, instrumente za privlačenje industrije, a ne za upravljanje tranzicijom koja može da ostavi bez posla 15.000 do 20.000 radnika za nekoliko godina. Poređenje sa Detroitom, Birmingemom i Šefildom nije precizno, ali je poučno. 

Bloomberg Mercury

 

Ti gradovi su imali daleko jače institucije i socijalnu zaštitu od Leskovca ili Prokuplja, a oporavak je svejedno trajao deceniju. Globalna auto-industrija menja se istovremeno iz tri pravca: elektrifikacija, automatizacija i humanoidna robotika.

A pored toga je i napadnuta sa više strana, kao što je politička nestabilnost u regionu, skok cena goriva zbog rata u Iranu, i ogroman upliv kineskih brendova automobila koji utiču na prihode glavnih igrača u Srbiji. To već vidimo primerom Leonija, koji je zatvorio fabriku u Malošištu u decembru 2025, kada je otpustio oko 1.900 radnika, što je ogroman broj kad se uzme u obzir da u Malošištu zivi oko 2.500 ljudi. 

Srbija na sva tri pitanja - prekvalifikacija, planiranje tranzicije i ulaganje u složeniju poziciju u lancu vrednosti - još uvek nema adekvatne odgovore.

Tempo promene zavisiće od jedne stvari: trenutka kada robot postane jeftiniji i pouzdaniji od čoveka na liniji. Taj trenutak nije daleko u budućnosti, a firme iz Srbije treba da se adaptiraju na vreme, edukuju svoje radnike na prave načine i zadrže talent, dok smanjuju troškove, uz korišćenje ovakvih tehnologija u proizvodnji.