Stellantis u Kragujevcu blizu maksimuma, najtraženija 'panda' benzinac

Pokretanje serijske proizvodnje u Stellantisovoj fabrici automobila u Kragujevcu dalo je značajan doprinos srpskoj privredi, i to u uslovima krize u evropskoj industriji. Na leto bi ovaj ogranak trebalo da bude ojačan zapošljavanjem novih radnika i uvođenjem novih smena u pogonu, koji trenutno proizvodi više verzija "fiat grande pande" i "citroëna C3", ali i pojedine delove za druge proizvodne lokacije krovne kompanije.

Kako navodi predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija (koji okuplja radnike te kragujevačke fabrike) Ivan Ristić, proizvodnja se uvećava i potražnja odražava potrebu za većim brojem automobila. "Dnevna proizvodnja varira, ali mogu reći da smo blizu maksimuma proizvodnje", kazao je, ne otkrivajući tačne brojeve proizvedenih vozila, usled poverljive prirode podataka.

Prema njegovim rečima, najviše se proizvodi benzinski model "pande" sa motorom od 1,2 litra i manuelnim menjačem. "Taj model je bio najjeftiniji u lepezi naših proizvoda i bio je nedavno na sajmu u Beogradu. Posle njega, najviše se pravi hibridna verzija 'pande', zatim 'citoën C3' i na kraju potpuno električni model 'pande'. To sad, naravno, nije uvek isto - nekad više ima električnih u proizvodnji, nekad manje, nekad više hibridnih modela - sve zavisi od potražnje."

Trenutno se, kaže sagovornik Bloomberg Adrije, operativno radi u tri smene, a zbog povećanog obima proizvodnje trebalo bi da se početkom juna uvede i vikend-smena.

"To će biti smena u kojoj će ljudi da rade po 12 sati, samo vikendom. Oni neće imati pun broj radnih sati i imaće manju platu od drugih zaposlenih u Fiatu, koji rade u tri smene. Orijentaciono, bilo bi potrebno 700-800 radnika za te vikend smene, a sigurno da će biti onih koji su već zaposleni, dakle rade u ove tri smene, a preći će na rad vikendom. Mi smo generalno protiv zapošljavanja za takav vid rada, sindikat se u načelu uvek zalaže za potpuno radno vreme, za petodnevnu radnu nedelju i dva dana odmora", priča Ristić.

Na pitanje koliko je trenutno zaposlenih u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, on navodi da je teško izneti precizan broj, zbog velike fluktuacije ljudi, to jest paralelnih dolazaka i odlazaka kadrova, ali da bi ukupan broj svakako trebalo da premašuje 3.500.

Bloomberg

"Najveći smo izvoznik u zemlji, na skoro maksimumu proizvodnje, a to se ne odražava adekvatno na zarade radnika. Kolektivni ugovor nam ističe krajem decembra, imamo mogućnost da pregovaramo o platama na kraju godine, ali samo o povećanju koje je u skladu sa kretanjem inflacije ili eventualno u skladu s povećanjem minimalne zarade, a da to ne bude linearno po platnim razredima. Toliko smo rada i truda uložili u proizvodnju, svaka subota nam je radna, svaki radnik ima 32 radna sata prekovremenog rada u toku meseca. Pritom je država, koja je manjinski vlasnik, potpuno nezainteresovana, smatram da bi položaj radnika bio bolji ako bi se imala podrška države", požalio se Ristić.

Proizvodnja u Kragujevcu jača domaću privredu, mada spoljne okolnosti ne idu naruku

Proizvodnja se, inače, razvija u periodu kada industrija evrozone ostaje u zastoju, uz većinu ključnih indikatora (PMI, ESI, narudžbine) koji su i dalje u negativnoj zoni, napominje se u aprilskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Poslovna klima dodatno je pogoršana u martu, prema podacima IFO instituta za ekonomska istraživanja, na najniži nivo od februara 2025, uz pritisak rastućih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Dalje zaoštravanje sukoba povećava rizike kroz rast cena energije i neizvesnosti, što bi moglo dodatno narušiti poverenje i produbiti pad industrijske aktivnosti. Autori MAT-a ocenjuju da je industrijski sektor evrozone "u strukturnoj, a ne cikličkoj krizi", pri čemu ona nije ravnomerno raspoređena. Nemačka, kao najveća industrijska sila, vuče ceo blok nadole", kažu stručnjaci i dodaju da ako njen sektor, osetljiv na cikluse, duboko pati, ona za sobom povlači celokupnu evropsku industriju dobavljača, i izvoz i uvoz.

"U ovako nepovoljnim eksternim okolnostima u Srbiji je početkom prošle godine pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila Fiat Grande Pande u fabrici FCA Srbija. To se vidi i iz rezultata oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica, koja od januara 2025. godine beleži i tekuće i međugodišnje stope rasta (međugodišnji rast u februaru 2026. iznosi 45,3 odsto, dok je trenutni nivo proizvodnje za dvadesetak procenata viši od prošlogodišnjeg proseka)", kaže se u MAT-u.

Doprinos segmentu proizvodnje motornih vozila i prikolica međugodišnjem rezultatu prerađivačkog sektora u ovom trenutku je, kako opisuju autori, "nemerljiv".

"Primera radi, u padu Prerađivačkog sektora tokom prva dva meseca od 5,6 odsto, ova oblast je učestvovala sa suprotnim predznakom od 2,7 procentnih poena. Pritom, kumulativni doprinos svih ostalih oblasti koje su zabeležile međugodišnji rast proizvodnje u periodu januar-februar iznosi 1,1 procentni poen. Imajući ovo u vidu brine što se priraštaji proizvodnje oblasti Proizvodnja motornih vozila i prikolica od marta 2025. neprestano smanjuju (u neku ruku i očekivano i u skladu sa zakonom o opadajućim prinosima). Opet, dobra vest je da je početkom ove godine kragujevačka fabrika proizvodnju obogatila i benzinskim modelom Fiat Grande Panda", ocenjuju.

Uz to, u publikaciji se skreće pažnja na to da je tokom prva dva meseca ove godine "prvi put zabeležen, usled izvoza automobila, i suficit u razmeni sa Italijom", od 70,5 miliona evra. Lane, u prva dva meseca, zemlja je imala deficit od 140,8 miliona evra.

Makroekonomske analize i trendovi, april 2026.

Ristić potvrđuje da se iz Stellantisove fabrike najviše izvozi na italijansko i francusko tržište, jer su ipak italijansko-francuska kompanija, ali da se isporučuje i u Nemačku i druge delove Evrope. "Svi proizvedeni automobili idu u Bar, to je matična luka iz koje ide u Italiju."

Osim automobila, izvoze i preserajske delove u sve Fiatove fabrike i sitne karoserijske delove direktno u Slovačku. "Ti karoserijski delovi se izvoze za karoseriju 'citroëna C3'", dodaje sagovornik. Sa Slovačkom Srbija je takođe ostvarila suficit u robnoj razmeni u prva dva meseca 2026, ali su i uvoz i izvoz bili slični prošlogodišnjim nivoima. Izvezeno je robe u vrednosti od 122,2 miliona evra (u poređenju sa 128,5 miliona u istom periodu 2025), a uvoz je bio vredan 78,5 miliona evra (u istom razdoblju godinu pre iznosio je 75,5 miliona), pokazuju zvanični podaci.

On očekuje da će se proizvodnja ove godine stabilizovati, da će fabrika u Kragujevcu dostići još veći broj proizvedenih vozila i da će do kraja godine proizvoditi "onoliko koliko je to potrebno".

Stellantis nije zvanično saopštavao koliko je ovih meseci izlazilo vozila iz srpskog ogranka. Ranije se govorilo da je za prošlu godinu plan bio 50.000 proizvedenih vozila, sa tendencijom da u 2026. to bude 100.000, mada je bilo i najava da će već u 2025. biti proizvedeno 100.000 vozila. Takođe je bilo reči da je kapacitet proizvodne lokacije 150.000 vozila godišnje, a prema nezvaničnim podacima do kojih je došla Bloomberg Adria, u fabrici se može proizvoditi oko 200 vozila po jednoj smeni.

Rekordan pad akcija Stellantisa

Stellantis se nedavno suočio sa rekordnim padom akcija, nakon što su troškovi kompanije znatno premašili prognoze analitičara, dok su preliminarni rezultati za drugu polovinu prošle godine razočarali. Kako je Ristić ranije već rekao, to se direktno odrazilo na zaposlene u Srbiji, koji su ostali bez aprilskog bonusa.

Automobilski gigant, naime, zabeležio je više od 22 milijarde evra gubitaka, uglavnom povezanih sa promenom kursa u strategiji za električna vozila. Akcije su po objavi finansijskog izveštaja pale za 27 odsto, brišući skoro šest milijardi evra vrednosti kompanije.

Direktor Stellantisa Antonio Filosa okrivio je prethodnika Carlosa Tavaresa za prekomerno ulaganje u električna vozila i neuspeh da odgovori na promene na tržištu. "Ovi potezi u velikoj meri odražavaju trošak precenjivanja tempa energetske tranzicije", rekao je Filosa u saopštenju. Preuređenje pokazuje "uticaj prethodnog lošeg operativnog izvršenja, čiji se efekti postepeno rešavaju kroz naš novi tim."

Proizvođači automobila bore se sa sporom potražnjom za električnim vozilima jer administracija Donalda Trumpa ukida podsticaje, Evropska unija ublažava planirane obaveze prodaje, a kineski brendovi osvajaju tržišni udeo u velikom delu sveta. Neki se sada vraćaju motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kako bi povratili teren, što zahteva skupe programe restrukturiranja. Filosa, koji je preuzeo upravljanje u junu, pokušava da reformiše kompaniju dok ublažava rastuće troškove američkih carina.

Kompanija nije jedina koja beleži troškove prilagođavanja sporijoj potražnji za EV vozilima. Ford je u decembru najavio troškove od 19,5 milijardi dolara zbog reorganizacije poslovanja električnih vozila. Otpisivanja kod rivala General Motors porasla su na 7,6 milijardi dolara, dok je Porsche AG četiri puta smanjivao projekcije prošle godine dok je umanjivao ambicije u EV sektoru.