Uprkos rastu cena, prodaja polovnjaka skočila devet odsto – šta Srbi kupuju

Cene polovnih automobila u Srbiji već godinama rastu, a izgleda da je takav slučaj bio i tokom protekle godine. Štaviše, prosečne cene bile su u proseku više nego 2024, a zanimljivo je i da polako, ali sigurno prodaja polovnjaka sa benzinskim motorima dobija na značaju.

Da je put kojim idu srpski kupci već dobro utaban, govori činjenica da je prodaja polovnih automobila iz uvoza u Srbiji tokom 2025. godine porasla za gotovo devet odsto u odnosu na 2024. godinu. "Uprkos rastu cena, interesovanje kupaca nije oslabilo, a tržište polovnih vozila beleži jednu od najdinamičnijih godina u poslednjem periodu", navodi Petar Veličković, menadžer za odnose sa javnošću sajta Polovni automobili za Bloomberg Adriju.

 

U Srbiji je prošle godine prvi put registrovano čak 144.175 polovnih automobila iz uvoza, što je rast od devet odsto u odnosu na 2024, kad je to bilo 132.340 vozila. To, kako Veličković navodi, predstavlja nastavak oporavka započetog u 2024. godini, ali i "jasan signal da se tržište polovnjaka u Srbiji stabilizovalo i ušlo u fazu snažnijeg rasta". Inače, u trenutku pisanja teksta na sajtu Polovni automobili čak 69.149 oglasa pripada kategoriji "Putnička vozila".

Ovaj rast se nastavlja uprkos sve češćim upozorenjima stručnjaka o bezbednosnim i ekološkim rizicima, pri čemu značajan deo (skoro 50 odsto) čine vozila sa zastarelim motorima - Euro 3 i Euro 4. 

 

Takođe, interesantno je i da su cene svih putničkih vozila starih do 20 godina, koji su inače i najtraženiji na sajtu, porasle za oko pet odsto u odnosu na 2024. Drugim rečima, u decembru 2023. godine prosečna cena iznosila je 11.029 evra, da bi u istom mesecu 2024. godine porasla na 12.008 evra. Trend rasta se nastavio i u decembru prošle godine, kada je zabeležena najviša decembarska vrednost od 12.538 evra.

 

 

"Ovaj podatak ne predstavlja iznenađenje, ali je istovremeno i potvrda da se tržište polovnjaka prilično stabilizovalo, jer je, primera radi, pre samo nekoliko godina rast cena polovnjaka na godišnjem nivou prelazio i 16 odsto. Zanimljivo, prosečne cene oglašenih polovnjaka bile su u blagom padu u prvih pet meseci prošle godine, ali je od maja ponovo došlo do rasta, što ukazuje na nešto veću potražnju u drugoj polovini 2025. godine."

S tim u vezi, prodaja polovnjaka iz uvoza u 2023. bila je manja za 2,8 odsto u odnosu na prodaju ostvarenu u 2022. Prodajni podaci iz 2022. u poređenju sa onima iz 2021. pokazali su pad od 15 odsto. 

Dizel preovlađuje, a šta je sa benzincima

Vozila sa dizel agregatima ostali su primarna opcija kupaca u Srbiji, čineći skoro dve trećine (59 odsto) od ukupne prodaje polovnjaka iz uvoza na Polovnim automobilima. Benzinci čine jednu trećinu (33 odsto), dok hibridna vozila, barem za sada, čine nešto oko četiri odsto.

"Ono što je primetno jeste da polako raste interesovanje za polovnjake sa benzinskim motorima budući da je njihova prodaja porasla za oko četiri u odnosu na 2024. godinu, koji su, recimo, dominantni kada je reč o prodaji novih vozila", navodi on.

 

Šta nam podaci govore uprkos Euro standardima

Inače, uprkos očekivanjima da se tokom 2025. mogao smanjiti broj uvezenih polovnih vozila zbog pada prodaje novih vozila u Evropi i strožih ekoloških normi, podaci o prodatim polovnjacima u poslednjih godinu dana govore suprotno. Podsetimo, Vlada Srbije je krajem 2022. usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022–2030, kojim je bilo predviđeno da se tokom 2023. godine donese odluka o zabrani uvoza vozila sa motorima Euro 3 i Euro 4, počev od 1. januara 2024. godine.

Srbija je i dalje poslednja zemlja u Evropi koja i dalje dozvoljava uvoz automobila sa motorom koji odgovara eko-standardu Euro 3 emisija izduvnih gasova. To znači da je i dalje moguće registrovati vozila stara četvrt veka, pošto su se Euro 3 automobili proizvodili od 2000. do 2005. godine. 

U Evropskoj uniji se u novembru 2026. uvodi Euro 7 standard za sve postojeće modele, a od novembra 2027. i za sve nove modele. 

Depositphotos

Uprkos najavama da će od 2025. u Srbiji biti zabranjen uvoz polovnih automobila sa Euro 3 i Euro 4 standardima, to se još nije dogodilo. Standardi su viši u svim zemljama Adria regiona - u Crnu Goru od prošle godine mogu da se uvezu samo automobili sa Euro 5 standardom, dok je Euro 4 najniži dozvoljen standard u Bosni i Hercegovini. 

Volkswagen ponovo odneo titulu

Kao i nekoliko godina unazad, Volkswagen ubedljivo predstavlja jedan od najtraženijih brendova automobila u državi, a za njim slede Audi, Peugeot, Opel i BMW. Tačnije, ubedljivo najtraženiji model je Volkswagenov "golf", a potom "polo" i "passat". Nakon njih, "audi A4" i "opel astra" zauzimaju treće i četvrto mesto po potražnji.

 

 

"Zanimljiv je podatak da lista pet najprodavanijih modela izgleda identično kao i u 2024. godini. Dakle, i ovog puta se potvrdilo da prosečan srpski kupac veoma teško odstupa od svojih uverenja", navodi Veličković i dodaje da su tokom prošle godine najviše pregleda na sajtu imali "audi A4" i "audi A6", zatim BMW 320, "audi A3" i "volkswagen golf 6".

"Ovi podaci govore da kupci često razmatraju i modele iz višeg segmenta, čak i kada se odluče za racionalnije opcije, što ukazuje na širok spektar interesovanja, kao i detaljan proces informisanja pre kupovine."

Bloomberg

Inače, što se prodaje novih automobila na sajtu tiče, Veličković ističe da je i na ovom tržištu primetan značajan rast prodaje. "Konkretno, tokom 2025. godine prvi put je registrovano 31.897 automobila, što je rast od nešto manje od 14 odsto. Treba reći da i dalje raste prodaja vozila na hibridni pogon, koji su ozbiljno premašili dizelaše", navodi.

Sudeći po trenutnim pokazateljima i dostupnim podacima, Petar Veličković kaže da postoji realna mogućnost da ova godina donese dalju stabilizaciju tržišta i rast prodaje polovnih vozila. "Poslednje informacije koje dolaze od nekih velikih evropskih oglasnika govore da se cene polovnjaka na teritoriji EU smiruju i da su čak u padu u nekim segmentima, što bi moglo dodatno da doprinese stabilnoj ponudi i realnijim cenovnim okvirima na našem tržištu. Naravno, sve pod uslovom da ne dođe do većih promena i neizvesnosti kada je u pitanju ukupna geopolitička situacija."

EU poništava zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035.

Zanimljivo je da je krajem godine stigla informacija da evropski zakonodavci ipak popuštaju kada je reč o jednoj od njenih najambicioznijih klimatskih odluka. Naime, Evropska komisija (EK) potvrdila je da će ublažiti planiranu zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine, nakon snažnog pritiska automobilske industrije i lidera pojedinih zemalja članica, pre svega Nemačke i Italije.

Prema dosadašnjim pravilima, proizvođači su do 2035. morali da obezbede da 100 odsto novih putničkih i lakih komercijalnih vozila bude sa nultom emisijom. Sada se ta obaveza smanjuje na 90 odsto, čime se otvara prostor za nastavak proizvodnje plagin hibrida, ali i određenog broja vozila sa klasičnim motorima i nakon te godine.

Međutim, ovo popuštanje ne dolazi bez uslova. Deo proizvodnje koji neće biti klimatski neutralan moraće da se nadoknadi drugim "zelenim" merama unutar fabrike, poput korišćenja zelenog čelika proizvedenog u Evropi ili upotrebe biogoriva u vozilima koja nisu električna.