U Srbiji do sada prodato samo 2.500 novih električnih automobila

Zbog rata na Bliskom istoku i poskupljenja nafte, prodaja električnih automobila (engl. electric vehicles - EV) blago je porasla ovog proleća. Trumpova bliskoistočna avantura možda bi mogla da povrati megalomanska ulaganja i gubitke auto-industrije, jer energetska kriza uklanja glavnu prepreku elektrifikacije - nedostatak potražnje. Ipak, glavni podstrek kupovini električnih vozila daju državne subvencije.

Prema pisanju Bloomberga, prodaja EV nastavila je da raste znatno brže nego što opada prodaja automobila na benzin i dizel. U Nemačkoj je ove godine prodaja električnih vozila porasla 27 odsto, pre svega zato što su domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima počela da koriste novi sistem podsticaja. U Francuskoj je potražnja za potpuno električnim automobilima skočila 28 odsto, dok su benzinci, dizelaši i hibridi beležili pad.

 

Kako su ciljevi koje je Evropska unija poslednjih godina postavila kada su emisije izduvnih gasova vozila u pitanju jasne - "zero emission" do 2050. godine, svaka država članica sasvim sigurno ide svojim putem. Srbija takođe nudi podsticaje. 

Koliko je električnih vozila prodato u Srbiji 

Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova kažu za Bloomberg Adriju, u periodu od 2023. do 2025. godine, kao i u prva tri meseca ove godine, na tržištu Srbije je prodato nešto više od 2.500 novih električnih vozila, zajedno putničkih i komercijalnih.

"Dolazi do laganog ubrzanja, ali udeo novih električnih vozila u ukupnoj prodaji je i dalje nizak – nešto malo više od dva odsto na kraju protekle godine. Poređenja radi – na nivou Evropske unije je oko 19 odsto", navode.

 

 

Na pitanje Bloomberg Adrije koji su ključni faktori koji utiču na tražnju za električnim vozilima u Srbiji, iz Asocijacije ističu da presudnu ulogu imaju pre svega subvencije države, uz naglasak da je za stabilan rast tržišta ključno da one budu kontinuirane i predvidive. Pored toga, važan element predstavlja i razvoj infrastrukture za punjenje, posebno širenje mreže javno dostupnih punjača, što direktno utiče na poverenje potrošača i njihovu spremnost da pređu na električna vozila.

Podsetimo, iako budžet države za subvencije EV iznosi 170 miliona dolara godišnje, to nikako nije dovoljno. Pitanje opstanka srpskog EV tržišta već godinama se iznova postavlja, jer su pomaci minimalni, a građani sve više skeptični prema automobilima na baterije, između ostalog zato što nema nefinansijskih podsticaja koji su jednako važni kao finansijski. Reklo bi se da se domaće EV tržište nalazi u začaranom krugu: resorno ministarstvo je s vremenom smanjilo inicijalni budžet za EV (u 2023. početni budžet je bio 440 miliona dinara), a potražnja, iako raste, nije dovoljno jaka, jer kupci ne vide značajne benefite od te vrste vozila na domaćem tržištu, pisala je nedavno Bloomberg Adria.

S tim u vezi, 2025. godine je na subvencije potrošeno oko 450 miliona dinara, odnosno budžet je uvećan jer je potražnja bila veća od očekivane, što bi mogao biti slučaj i ove godine. Uz subvencije je u 2025. kupljeno skoro 1.000 električnih vozila - 207 su nabavila fizička lica, a 773 pravna lica, a od 2020. do kraja 2025. ukupno je potrošeno oko 1,6 milijardi dinara na više od 3.800 hibridnih i električnih vozila.

U Asocijaciji takođe dodaju da značajan uticaj imaju i same cene električnih automobila, koje i dalje predstavljaju prepreku širem usvajanju. U poslednje vreme, dodatni faktor postaju i globalna geopolitička kretanja - pre svega kriza na Bliskom istoku i posledični rast cena naftnih derivata - što povećava interesovanje za alternativne vidove pogona i dugoročno može podstaći tražnju za električnim vozilima.

Nedovoljan broj punjača

Značajna prepreka je infrastruktura. Iako se mreža punjača poslednjih godina postepeno širi, ona je i dalje neravnomerno raspoređena: izraženo koncentrisana u Beogradu i nekoliko većih gradova, dok su manja mesta i regionalni putevi slabo pokriveni. Dakle, bez paralelnog ulaganja u javnu infrastrukturu za punjenje, veliki je rizik da će subvencije ostati izolovana mera, bez dugoročnog efekta na promenu kolektivne svesti prema EV u zemlji.

 

 

Šta dalje

Što se tiče nekih prognoza za naredni period u pogledu srpskog auto-tržišta, iz Asocijacije navode kako se očekuje "ubrzan razvoj i povećanje udela električnih vozila u ukupnoj prodaji novih vozila".

"Auto-industrija je zauzela taj pravac i mi ćemo morati da se prilagodimo toj činjenici, ali moramo da radimo na razvoju ekosistema za električna vozila - mreža javnih punjača, uvođenje poreskih olakšica i nefinansijskih podsticaja, strategija reciklaže dotrajalih baterija - kako bismo spremni dočekali sve veći broj električnih vozila na našim putevima", poentiraju oni za Bloomberg Adriju.

Bloomberg

Podsetimo, najvažnija novina za ovu godinu jeste pojednostavljena procedura prijavljivanja, koja je od ove godine elektronska, a iznosi subvencija su prilagođeni kategorijama vozila: najmanje novca je izdvojeno za električne mopede i četiri točka - do 250 evra, za motocikle i slične kategorije ide do 500 evra, a najviše - do 5.000 evra - dobijaju kupci potpuno električnih putničkih i lakih teretnih vozila.

 

Kako funkcioniše stimulacija kupovine EV u susedstvu

Kako se navodi na zvaničnom sajtu Asocijacije uvoznika vozila, Evropska asocijacija proizvođača motornih vozila (ACEA) sprovela je nekoliko mera kako bi promovisala kupovinu električnih automobila među građanima EU. U susednoj Hrvatskoj ukinute su akcize kod električnih automobila.

"Prilikom prve registracije električna vozila su oslobođena taksi, a kasnije i svih drugih ekoloških dažbina. Država subvencioniše i kupovinu kombija (do 3,5 tona nosivosti) za prevoz ljudi i dobara, kao i taksi vozila maksimalno do 9.000 evra po vozilu, uz uslov da su čisto električna i da ne smeju da se otuđe pet godina. Izgradnja punjača u Hrvatskoj u 2026. biće finansirana iz EU i nacionalnih fondova u skladu sa AFIR regulativom i standardima", stoji na sajtu.

Potom, Mađarska je vlasnike vozila sa tzv. "zelenim tablicama" oslobodila godišnjeg poreza na vozila. Kako se navodi na sajtu Asocijacije, subvencionišu se isključivo pravna lica za kupovinu privrednih električnih vozila od 9.500 do 10.500 evra u zavisnosti od kapaciteta baterije uz uslov gornje granice cene vozila. "Ova akcija se završava do kraja maja 2026. ili dok se ne potroše namenjena sredstva za to iz budžeta. Kompanije koje postave punjače dobijaju godišnje umanjenje poreza za sumu koja zavisi od izvedenog projekta."

S druge strane, Bugarska je kupce električnih vozila oslobodila PDV-a (prilikom kupovine) ali i kasnije – oslobođeni su svih godišnjih poreza i taksi povezanih sa vlasništvom vozila.

Zatim, Slovenija vlasnicima električnih vozila naplaćuje minimalnu taksu pri godišnjoj registraciji po stopi od 0,5 odsto. "Prilikom kupovine električnih vozila, ali i servisiranja i nabavke rezervnih delova za ona kod kojih nabavna cena ne prelazi 80.000 evra – izuzet je PDV", stoji na sajtu. Takođe, dodaje se da su vlasnici električnih vozila oslobođeni, potpuno ili delimično, godišnjeg poreza u zavisnosti od regiona. "Subvencioniše se nabavka kombi vozila u rasponu od 2.000 do 6.500 evra u zavisnosti od cene vozila. Najveću subvenciju imaju najjeftinija, a najskuplja najmanju."

Šta je sa ostatkom EU

 Austrija je, recimo, oslobodila PDV-a kupovinu komercijalnih - privrednih električnih i plagin hibrida, kao i vozila sa pogonom na vodonik, koja se koriste u poslovne svrhe. "Subvencije na nivou države su određene za infrastrukturne projekte, izgradnju mreže punjača i tu su iznosi značajni i idu od 400 evra do 12.000 evra za mreže privatnih punjača i od 900 do 22.500 evra za mreže javnih punjača u zavisnosti od vrste i snage punjača", stoji na sajtu Srpske asocijacije uvoznika vozila.

 

 

S druge strane, Nemačka je kao olakšicu uvela takozvanu "ubrzanu amortizaciju” električnih vozila od 30. juna 2025. do 1. januara 2028. "Uvedeno je desetogodišnje oslobađanje od ekološkog poreza za električna i vozila sa gorivim ćelijama – za sva vozila koja se registruju do 31. decembra 2030. Ovo izuzeće prestaje da važi 31. decembra 2035."

Inače, Nemačka ovih dana priprema i novi program kojim će se subvencionisati izgradnju mreže punjača, pri čemu je za taj projekat izdvojeno čak 220 miliona evra.

Budućnost auto-industrije

Generalno posmatrano, automobilska industrija, nekadašnji neprikosnoveni pokretač evropske privrede, prolazi kroz najturbulentniji period u modernoj istoriji. Dubinska analiza tržišnih kretanja u poslednjih godinu dana otkriva sektor koji se suočava sa gubitkom konkurentnosti, strateškim lutanjima u procesu elektrifikacije i neviđenim geopolitičkim pritiscima.

Podaci o jednogodišnjim prinosima akcija ukazuju na to da investitori masovno preispituju dugoročnu održivost tradicionalnih evropskih brendova.