Nova pravila za uvoz otpada smanjuju troškove firmama

Nova pravila za odlaganje otpada i mogućnost uvoza otpadnog goriva za industrijsku upotrebu samo su neke od promena koje donosi Zakon o upravljanju otpadom, usvojen u decembru 2025. Puna primena počinje u januaru 2027, pa kompanije u Srbiji imaju nešto manje od 12 meseci da se sa njima usklade.

"Najveća novina je što se otvara mogućnost korišćenja otpada u energetske svrhe, pre svega, to je deponijski otpad, koji ne može da se reciklira", kaže za Bloomberg Adria TV Nebojša Vraneš, savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS).

To bi, pojašnjava Vraneš, moglo da bude posebno značajno za proizvođače cementa, koji će dobiti pristup jeftinijem gorivu. Kompanije su promenom Zakona o upravljanju otpadom dobile mogućnost da uvoze obično gorivo iz otpada, takozvani RDF, vrstu industrijskog otpada. "Ovo može da im pomogne u uštedi, ali i da smanje karbonski otisak, što je važno zbog novih poreza na CO2", podseća Vraneš. Bloomberg Adria je već pisala o porezu na ugljenik koji je uvela Srbija, kao i o CBAM, prekograničnom porezu na CO2 koji je uvela Evropska unija. 

Zakon je usklađen sa standardima EU, a novi propisi takođe omogućavaju uvoz neopasnog otpada koji se može koristiti kao energent u industrijskim postrojenjima, što doprinosi smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i olakšava ispunjavanje obaveza koje EU postavlja u okviru svojih mehanizama za smanjenje emisija ugljenika. Iako će uvoz otpada omogućiti proizvodnom sektoru pristup jeftinijoj energiji, veliki izazov je pred laboratorijama za analizu otpada. "One će morati brzo da se usklade sa novim standardima za kontrolu otpada koji će Srbija uvoziti", ističe Vraneš. 

Beo Čista Energija/Dragana Udovičić Postrojenje za preradu otpadnih voda u Vinči

 

U Srbiji se godišnje stvori oko 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega neopasni otpad čini 7,9 miliona tona, pokazuju poslednji dostupni podaci Agencije za zaštitu životne sredine iz 2022. godine. Iako je uvoz RDF-a novina, u Srbiji se industrijski otpad već prerađuje i koristi u energetske svrhe, podseća sagovornik. Energija iz otpada je tehnologija koja se u svetu koristi više od 30 godina, postrojenja na deponiji u Vinči već nekoliko godina proizvodi toplotnu energiju od ovakvog otpada", kaže Vraneš. 

Proizvodnja energije iz otpada, koji se sakuplja sa teritorija 15 beogradskih opština, počela je 1. jula ove godine u Vinči. Kompanija Beo Čista Energija izgradila je više novih postrojenja, među kojima je i elektrana na komunalni otpad, u cilju pružanja komunalnih usluga upravljanja otpadom, odlaganje, tretman i ponovno korišćenje.

Dobijanjem zelene električne i toplotne energije, navode u firmi Beo Čista Energija, termičkim tretmanom do 340.000 tona komunalnog otpada godišnje, u postrojenju za energetsko korišćenje komunalnog otpada, biće obezbeđena električna energija za pet odsto i toplotna energija za 10 odsto domaćinstava u Beogradu.

Privredni sektor Srbije je u 2024. proizveo ukupno 209,7 miliona tona otpada, što je povećanje od 16,4 odsto u odnosu na samo godinu dana ranije, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Dok se u rudarstvu proizvede čak 95 odsto ukupnog otpada koji stvara privreda, sektor proizvodnje je 2024. godine proizveo čak 62 odsto više otpada nego godinu dana ranije, navodi se u izveštaju RZS. 

Bloomberg Adria   Spalionica smeća u Beču

 

Novi zakon takođe uvodi obavezu da svi proizvođači otpada unapred planiraju, evidentiraju i kontrolišu postupanje sa otpadom, ali je važno naglasiti da formalni Plan upravljanja otpadom nije obavezan za sve, već samo za primarne proizvođače koji godišnje generišu više od 100 tona neopasnog ili 200 kilograma opasnog otpada, dok ostali subjekti imaju opštu obavezu planiranja, bez izrade formalnog plana.

Sektor upravljanja otpadom u Srbiji zasad nije digitalizovan, ali novi zakon donosi prve korake ka digitalizaciji - uveden je obavezan digitalni dokument o kretanju otpada za neopasan otpad, i to u digitalnoj formi, čime se smanjuje administrativno opterećenje, uvodi transparentnost i sprečava manipulacija podacima. "Digitalizacija dokumenata i dozvola za kretanje otpada bi, za početak, bila najjednostavniji korak", zaključuje Vraneš. 

Prema ranijim podacima, domaćinstva i privreda u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona tona smeća (sa rudarskim sektorom oko 180 miliona tona) i većina tog otpada završi na deponijama ili u prirodi. Kultura sortiranja i reciklaže je minimalna, zbog toga je teško razaznati kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom smeću.

Međutim, otpad sam po sebi predstavlja energetsko blago i može da posluži za proizvodnju struje, zagrevanje domova i pokretanje industrijskih fabrika. Više od 500 postrojenja u Evropi trenutno na ovaj način snabdeva energijom domaćinstva i privredu.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija. Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.