Nuklearni zaokret Srbije - struka za konvencionalnu elektranu, izazov kadrovi

Srbija bi u narednih šest godina trebalo da izabere tehnologiju i partnera i počne da gradi nuklearnu elektranu kako bi obezbedila stabilnost u snabdevanju strujom i smanjila zagađenje. Ta odluka će biti i politička pošto će morati da se osloni na partnere koji imaju razvijene tehnologije, dok Međunarodna agencija za atomsku energiju (IEAE) preporučuje da se prvo gradi konvencionalna nuklearna elektrana. Jedan od izazova sa kojima se Srbija suočava jeste razvoj kadrova, nakon pauze od više decenija.

Nuklearna energija se razmatra kao potencijalno rešenje za zamenu uglja u proizvodnji bazne električne energije, što bi u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energijom (OIE) trebalo da joj omogući da ostvari ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2) i obezbedi stabilno snabdevanje koje bi smanjilo zavisnost od uvoza. Takođe, Srbija, ako planira da izvozi struju, mora da smanji proizvodnju iz uglja pošto se u EU od ove godine primenjuje mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM), odnosno uvodi naknada za emisije.

 

 

Srbija, koja oko dve trećine struje dobija iz uglja i po tome je u svetskom vrhu, ima ambiciozne planove da transformiše energetski sektor u narednih četvrt veka. Planira da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe i pređe na zelenu energiju.

Od početka godine Ministarstvo rudarstva i energetike je intenziviralo aktivnosti na planu razvoja nuklearne energije, što je otvorilo više pitanja u vezi sa njenom upotrebom u mirnodopske svrhe, uključujući pitanje izbora tehnologija, partnera i bezbednosti.

Srbija tek treba da donese odluku o pokretanju programa, a prvi korak na tom putu je bila izrada Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, koja je predstavljena polovinom marta. Plan je da Srbija oko 2040. godine trebalo da na mreži ima nuklearnu elektranu od 1000 MW.

 

Izbor tehnologije – konvencionalne ili modularne?

Prema preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) zemlja koja ulazi u nuklearni program prvo bi trebalo da gradi konvencionalnu nuklearnu elektranu, podsećaju u Institutu za nuklearne nauke Vinča .

"Potrebno je u prvom ciklusu izgraditi dva nuklearna reaktora i time zameniti preko dva gigavata (GW) iz termosektora. U pitanju su konvencionalne nuklearne elektrane", rekao je za Bloomberg Adriju direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović.

 

Institut za nuklearne nauke Vinča, direktor Slavko Dimović

Prema njegovim rečima, Srbija ima instalisanu snagu od četiri GW u termosektoru koji koristi kao gorivo lignit, i dobija oko 70 odsto električne energije iz tih izvora, i pošto je potpisnica Pariskog sporazuma i zemlja na putu članstva u u EU mora polako da gasi postojeće termoelektrane.

Polemiku u javnosti izazvala je pominjane modularnih elektrana kao opcije, pošto je reč o tehnologiji koja se još razvija, na šta ukazuju i u Instiutu Vinča. O tome se izjasnio i odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) koji smatra da primena malih modularnih nuklearnih reaktora (SMR) ne bi bila u skladu sa interesima građana Srbije zbog visokih troškova, veće količine otpada i bezbednosnih rizika. 

Trenutno samo dva modularna reaktora u funkciji

Dimović kaže da se tehnologija malih modularnih elektrana još uvek razvija i da u ovom trenutku u svetu postoje dva "plutajuća" mala modularna reaktora u Rusiji, Admiral Lomonosov i dva u Kini.

"Sve velike nuklearne svetske sile rade ubrzano na razvoju malih modularnih elektrana, na prvom mestu zbog njihove fleksibilnosti u smislu lokaliteta kao i vremena izgradnje i bržeg povrata investicije. Mislim da Srbija treba da aktivno prati situaciju u razvoju malih modularnih elektrana i ako je moguće učestvuje u razvoju ovih projekata", rekao je on.

Direktor Instituta Vinča podseća da Srbija u kasnijoj fazi treba da se opredeli za tehnologiju i da u ovom trenutku težište ne treba da bude na tome.

Komparativni pregled tehnoloških opcija, uključujući konvencionalne nuklearne elektrane i SMR, dat je u Preliminarnoj tehničkoj studiji o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, predstavljenoj polovinom marta.

Planirano je da, u prvoj fazi, do sredine 2027. budu gotove sve studije na osnovu kojih bi vlada donela odluku o realizaciji nuklearnog programa u drugoj fazi koja uključuje aktivnosti vezane za izbor tipa nuklearnog reaktora, partnera, ugovaranje i izgradnju nuklearnog postrojenja, odnosno izbor tehnologija i partnera i ugovaranje posla. 

Zatim bi se do 2032. opredelila koju će tehnologiju izabrati, a do tada bi usvojila zakone i radila na usavršavanju kadrova pošto je predviđeno da oslonac bude na srpskim inženjerima, fizičarima, tehničarima i pravnicima.

Institut za nuklearne nauke Vinča

Izbor partnera delom i politička odluka

Odluka o izboru tehnologija i partnera je delom i politička, jer Srbija mora da se u tome osloni na zemlje  koje imaju razvijene tehnologije i znanja, poput Rusije ili Francuske. Među kompanijama, više je igrača u svetu, uključujući i američke, južnokorejske i kineske kompanije.

Dimović podseća da je za odluku o tehnologiji nadležna Vlada Srbije, odnosno da to pitanje koje prevazilazi tehniku. "Sigurno da ovo predstavlja političko pitanje. Struka treba da stoji kao ozbiljan oslonac Vladi Srbije u donošenju strateških odluka", istakao je on.

Srbija već ima sporazume o saradnji sa Rusijom i Francuskom u ovoj oblasti. U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Zatim su u januaru 2019. godine, u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, vlade Srbije i Rusije potpisale Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada Srbije i ROSATOM potpisali su 2021. Generalni okvirni sporazum o izgradnji centra za nuklearne tehnologije i Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća koje će realizovati taj projekat.

 Memorandum Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o razumevanju za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije potpisan je 2024. Takođe, tokom posete francuskog predsednika Emmanuela Macrona Srbiji krajem avgusta te godine, potpisano je i pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF-a i vlade Srbije.

Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije potpisalo je u martu 2025. Memorandum o razumevanju sa Kineskim institutom za atomsku energiju (CIAE) koji predviđa intenziviranje saradnje dve zemlje u oblasti dekomisije istraživačkog teškovodnog reaktora, upravljanja radioaktivnim otpadom, zaštite od zračenja i razmene stručnog znanja i iskustva, preneli su lokalni mediji.

O saradnji u oblasti nuklearne energije Srbija razgovara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odnosno Nuklearnom energetskom kompanijom Emirata (ENEC) u smislu iskustva u razvoju ovih elektrana koja bi mogla da pomognu Srbiji u razvoju kadrova, izgradnji i upravljanju nuklearnim elektranama. Iskustva te kompanije bi trebalo da pruže uvid u zahteve i izazove u vezi sa skladištenjem i upravljanjem radioaktivnim otpadom, nabavci nuklearnog goriva, kao i u opcije finansiranja. U tom kontekstu, Srbija će razmotriti mogućnost da pristupi međunarodnom ENEC-ovom programu kroz koji ova kompanija deli svoja iskustva i razmatra ulaganja u nuklearne programe u svetu.

 

 

 

Ko su glavni igrači u sektoru

Među kompanija koje se izdvajaju u svetu u oblasti nuklearnih tehnologija su ruski ROSATOM, francuski EDF, američki Westinghouse, korejski KHNP i kineski CNNC. Pritom ruska kompanija prednjači u investicijama.

Najveći broj nuklearnih reaktora izvan svoje zemlje gradi ROSATOM čiji je trenutno udeo u ukupnim investicijama u svetu oblasti nuklearne energije oko 55 odsto. S druge strane, u Francuskoj je operativno 66 nuklearnih reaktor i ta zemlje obezbeđuje oko 80 odsto električne energije iz tih postrojenja kojima upravlja EDF, navodi Dimović.

"Vidimo da se u poslednje vreme američki Westinghous aktivirao i potpisao određen broj memoranduma o razumevanju u inostranstvu sa željom da ponovo gradi. Korejski KHNP je u prethodnih deset godina izgradio postrojenje u UAE u veoma brzom roku", rekao je on.

Problem sa kadrovima, u planu otvaranje studijskih programa

Tokom poslednje tri i po decenije, Srbija nije razvijala tehnologije u ovoj oblasti, niti je planski školovala stručnjake za rad na nuklearnom programu, a usled moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja, koji je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) usvojila još 1989. godine. Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je bio na snazi od černobiljske nuklearne katastrofe, ukinut je krajem novembra 2024. godine, kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se definiše plan razvoja nuklearne energije.

Pre moratorijuma na univerzitetima su postojali su smerovi koji su školovali nuklearne kadrove a tokom godina ti su se smerovi se postepeno urušavali i nisu formirani novi kadrovi, kaže direktor Instituta Vinča.

"Sada je neophodno da ponovo formiramo smerove i module na visoko-školskim institucijama, a sa druge strane neophodno je da naše studente šaljemo širom sveta na školovanje na prestižne univerzitete gde će skupljati znanja i nakon završenih studija vratiti se u zemlju i aktivno učestvovati u nuklearnom programu", rekao je on i ističe da je uveren da Srbija ima potencijal da razvije nove kadrove u oblasti nuklearnih tehnologija.

Ključno poverenje javnosti

U proteklih nekoliko decenija, u svetu se desilo više katastrofa koje su urušile poverenje javnosti u ovaj vid proizvodnje električne energije. Najveće nuklearne katastrofe u istoriji koje se klasifikuju prema Međunarodnoj skali za nuklearne događaje (INES), bile su nesreće u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011.

U Černobilju je tokom testa bezbednosti došlo je do nekontrolisanog rasta snage, što je izazvalo eksploziju reaktora broj 4 i oslobađanje ogromnih količina radioaktivnog materijala u atmosferu. U Fukušimi su razorni zemljotres i cunami prekinuli napajanje i hlađenje reaktora, što je dovelo do topljenja jezgra u tri reaktora i eksplozija vodonika.

Imajući to u vidu, Dimović navodi da je obaveštavanje javnosti o razvoju nuklearnog programa od ključnog značaja. To bi se ostvarilo kroz razgovor naučno-obrazovne zajednice i privrednih subjekata, kao i razgovor sa građanima. On ističe da je neophodno objasniti javnosti sve prednosti nuklearne energije i šta to donosi društvu.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da uđe u nuklearni program, na prvom mestu iz energetskih i ekoloških razloga, odnosno zadovoljavanja potreba za električnom energijom i boljim kvalitetom vazduha. "Ne zaboravimo da izgradnja nuklearne elektrane podiže potrebe za višim nivoom tehničke obrazovanosti, podiže ekonomsku aktivnost i investicije i sveukupno gura društvo napred", rekao je on.

Dimović ocenjuje da OIE, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe za baznom energijom ali da bi u kombinaciji sa nuklearnom energijom to bio odgovarajući miks.

 

 

Šta se mora uzeti u obzir pri izgradnji nuklearne elektrane?

Pri izboru lokacije veoma je bitno da struka bude uključena u donošenje konačne odluke, ističe Dimović i dodaje da je neophodno da nuklearna elektrana bude u blizini odgovarajućeg vodotoka i da se mora voditi računa i o seizmičkim istraživanjima.

"Gustina naseljenosti ne predstavlja problem. To nam pokazuju primeri Francuske, a još više Južne Koreje. U Koreji koja zauzima površinu otprilike kao Srbija, a ima oko 52 miliona stanovnika u samo jednom gradu, Busanu, instalisano je 16 nuklearnih reaktora", rekao je on na pitanje o čemu treba voditi računa s obzirom da je Srbija mala i relativno gusto naseljena zemlja.

Struka je već uključena u aktivnosti u vezi sa razvojem programa nuklearne energije kroz Međuresornu ekspertsku radnu grupe za ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije. Ova grupa se sastala prvi put krajem februara, a zajedno će sa Grupom za pripremu i primenu Programa nuklearne energije koja je formirana kao unutrašnja jedinica u okviru Ministarstva rudarstva i energetike činiti Nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije (NEPIO). Formiranje NEPIO se očekuje u narednom periodu.

 

Institut za nuklearne nauke Vinča

U okviru ovog tela Institut Vinča će imati svoje predstavnike koji će biti uključeni u izradu studija. Ovaj institut je u leto prošle godine formirao Nuklearnu komisiju koja je okupila stručnjake iz nuklearne oblasti. U komisiji se osim predstavnika Instituta nalaze i predstavnici drugih fakulteta sa univerziteta i instituta u Srbiji, kao i veliki broj srpskih stručnjaka koji se trenutno nalaze u inostranstvu.

Ranije je najavljeno da će u ekspertskoj radnoj grupi učestvovati i predstavnici Elektrotehničkog instituta Nikola Tesla, Srpskog nuklearnog društva, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), JP Nuklearni objekti Srbije, Elektromreže Srbije, Elektroprivrede Srbije, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, Ministarstva odbrane i Ministarstva rudarstva i energetike.