text size
Direktori naftnih kompanija koji razmišljaju o mogućem ulaganju u venecuelanska naftna polja možda bi trebalo prvo da bace pogled odozgo – iz svemira. Sateliti su, naime, zabeležili ogromne količine metana koji izlazi iz napuštenih bušotina, zarđalih cevovoda i druge oronule energetske infrastrukture širom zemlje.
Ove emisije ne znače samo izgubljeni prihod, već i razlog zbog kojeg bi veliki američki naftaši dvaput razmislili pre nego što započnu posao u Venecueli. To bi prostor moglo ostaviti manjim i manje iskusnim kompanijama i fondovima privatnog kapitala koji bi pokušali da sprovedu plan američkog predsednika Donalda Trumpa da, nakon što je politički slomio Nicolása Madura, oživi proizvodnju teške venecuelanske nafte.
Opširnije
Američki potez u Venecueli - hoće li Balkan plivati u jeftinoj nafti ili je to iluzija
Postavlja se ključno pitanje: može li se Balkan uopšte nadati koristi od prepakivanja na svetskoj energetskoj sceni ili će ostati tek pasivni posmatrač američkih interesa?
10.01.2026
Donroova doktrina u Venecueli
U narednim nedeljama i mesecima ćemo dobijati više informacija oko toga da li je venecuelanska vojska uhvaćena na prepad ili je namerno prespavala napad.
11.01.2026
SAD predstavile strategiju za venecuelansku naftu, izazvavši navalu za pristup toj sirovini
Trgovci naftom i američke rafinerije žure da se pozicioniraju kako bi obezbedili pristup venecuelanskoj sirovoj nafti, nakon što je administracija predsednika saopštila da će preuzeti kontrolu nad čak 50 miliona barela.
08.01.2026
Trump preuzima venecuelansku naftu - do 50 miliona barela ide ka SAD
Sjedinjene Države će, prema najavi predsednika Trumpa, preuzeti između 30 i 50 miliona barela venecuelanske nafte, u potezu koji označava snažno širenje američkog ekonomskog i političkog uticaja u Latinskoj Americi.
07.01.2026
Ponavljane emisije metana za operatere u naftnoj i gasnoj industriji predstavljaju jasan znak za uzbunu, kaže Clayton Nash, direktor strateškog razvoja u Tegre Corp., inženjerskoj i projektantskoj firmi iz Kolorada. "To je jedan od načina da vidite da postrojenja nisu dobro vođena."
Satelitski snimci metana koji izlazi iz napuštenih naftnih bušotina, zarđalih cevovoda i druge oronule energetske infrastrukture u Venecueli | Kayrros SAS, obrađena L1B snimka sa satelita EnMAP nemačkog DLR-a.
Prema podacima britanske kompanije Capterio, koja se bavi smanjenjem takvih emisija, Venecuela svake godine u atmosferu ispušta, spaljuje ili izgubi oko 13 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, čime se rasipa oko 1,4 milijarde dolara potencijalnog prihoda. Oko četvrtine ukupne proizvodnje gasa završava u vazduhu, što je najviša stopa na svetu i gotovo 10 puta više od globalnog proseka, pokazuje satelitska analiza objavljena prošlog meseca u časopisu "Nature Communications". Sav taj metan izuzetno je opasan jer je u zagrevanju planete, u periodu od 20 godina, oko 80 puta snažniji od ugljen-dioksida.
Veliki deo problema nastaje zbog činjenice da se prirodni gas u Venecueli proizvodi zajedno sa vrednijom naftom. Državna naftna kompanija Petroleos de Venecuela nema dovoljno cevovoda, skladišnih kapaciteta niti postrojenja za izvoz ukapljenog gasa da bi taj višak uhvatila i transportovala. Umesto toga, gas se spaljuje, ispušta ili jednostavno curi u okolinu.
Ogromni i stalni oblaci metana nad Venecuelom pokazuju koliko je postojeća infrastruktura zapuštena i propusna, nakon godina nedovoljnih ulaganja, lošeg održavanja i krađa. Sateliti su otkrili velike oblake metana nad nekoliko ključnih proizvodnih područja, uključujući pojas Orinoka kod Maturína i jezero Maracaibo, navodi BloombergNEF.
To ističe jedan od najvećih problema za svakoga ko razmišlja o ulaganju u toj zemlji: postojeći sistemi mogli bi biti izuzetno skupi za popravku, a potom bi zahtevali decenije intenzivnog održavanja.
"Venecuelanska polja neće trebati samo temeljnu obnovu, već i pažljivo upravljanje i nadzor još dugo u budućnosti", kaže Deborah Gordon, viši stručnjak u programu Climate Intelligence pri RMI-ju. "Čak i ako operateri uspeju da zaustave rasipanje gasa, njihovi izuzetno teški resursi u pojasu Orinoka ostaće veliki izvor zagađenja ugljen-dioksidom."
Venecuela je država u kojoj je jedno od najgorih curenja metana na svetu | Bloomberg
Vraćanje proizvodnje blizu nekadašnjeg vrhunca od gotovo četiri miliona barela dnevno neće biti nimalo jeftino. Prema Francisu Monaldiju, direktoru za energetsku politiku Latinske Amerike na Rice Universityju, u narednih 10 godina trebalo bi uložiti oko 100 milijardi dolara kako bi se dostigao taj nivo.
Bela kuća je zato za petak u Vašingtonu sazvala ključni sastanak sa čelnicima američkih naftnih kompanija kako bi Trumpovu viziju oživljavanja venecuelanske proizvodnje pretvorila u stvarnost. Poruka će, prema izvoru upoznatom sa planom, biti jednostavna: "Učinite to za našu zemlju." No brojni analitičari upozoravaju da bi dugoročna politička nestabilnost Venecuele i istorija nacionalizacije strane imovine mogli odbiti velike igrače.
"Očekujemo da će velike, berzovno uvrštene američke i evropske kompanije ostati oprezne zbog svog problematičnog iskustva u regionu", kaže Quentin Peyle, glavni analitičar francuske geoanalitičke firme Kayrros. "Verovatnije je da će ulagati manji operateri, skloniji preuzimanju rizika."
Upravo se takvi manji proizvođači često muče sa smanjenjem emisija ako nemaju snažne regulatorne podsticaje, a teško da mogu osigurati ogromna ulaganja potrebna za temeljnu obnovu infrastrukture. Dodatni problem je što bi smanjenje emisija moglo biti poništeno rastom proizvodnje, upozorava Peyle.
Potencijalni ulagači morali bi detaljno pregledati postojeću infrastrukturu, ali to neće biti lako jer godinama radi na vrlo niskom kapacitetu.
"To je poput tempiranih bombi", kaže Nash iz Tegrea. "Pravu veličinu problema nećete otkriti dok ne počnete ozbiljno da povećavate proizvodnju."
.webp){kind=icon}
